- Poruka
- 63
Elem, posle 12 godina braka moja gospodja je odlucila da ne zivi vise sa mnom.
Tokom tih 12 godina braka, bilo je vecih ili manjih trzavica, problema zbog kojih sam cesto popustao, i prelazio preko nekih stvari.
Dete sa sela, bez nekog iskustva u zivotu , kako zivotnog tako i seksualnog se udala za mene, i dobili smo dvoje divne, pametne i talentovane dece.
Seksualni zivot nam je bio normalan, po obimu i intenzitetu, iako sam ja 8 godina stariji moji apetiti su uglavnom bili veci od njenih.
Za 12 godina braka 9 nije nigde radila, ustvari je vecinu vremena radila u mojoj firmi(vodila se tamo da radi).
Zadnje tri godine pod izgovorom da spava sa decom se iselila iz nase spavace sobe.
Za godine braka, ja sam joj pomogao i zavrsio da zavrsi potrebnu skolu, da ostvari neka posebna prava oko svog statusa, i na kraju oko zaposlenja u drzavnoj firmi, gde i sada radi.
Za tih 12 godina uhvatio sam je u lazi nekoliko puta, i mada sam sasvim siguran da je smotana i nesposobna da bi me prevarila, te lazi su ipak bolele, ali sam zbog mira u kuci i dece prelazio preko toga.
Za sve godine braka NIKADA se nije dogodilo da mi je pomogla kada mi je pomoc uistinu trebala, nego je uglavnom bila jos dodatni teg na moju muku.
Nasuprot tome, nije postojao trenutak kada joj ja nisam pomogao , a da joj je trebala pomoc.
Za godine braka vise puta je sa omalovazavanjem pricala o meni, u nekom sirem drustvu, ukljucujuci i veoma lose pricu o mojoj familiji, koji se se prema njoj odnosili bolje nego njena familija.
Kada se zaposlila, prvo sto je rekla je da je njena plata samo njena i da ni ja ni kuca nemamo nista sa tim.
Na stranu sve drugo, da ne duzim i pricam romane, zena nece vise da zivi sa mnom, sto je njeno puno pravo, ali me je porazilo to sto moja rodjena sestra slovi kao njen glavni savetnik u svemu tome.
To je ono sto me je skroz porazilo, i zbog cega gubim razum.
Prosto mi je neverovatno da zivot moze na taj nacin da se poigra sa mnom.
Da ne pricam kako sam mali milion puta u zivotu u svakoj mogucoj raspravi i teskoci UVEK pomagao moju sestru.
Deca veoma pate zbog razlaza, ziveli su u velikoj kuci, potpuno opremljenoj, sad zive sa majkom kao podstanari kod njenog ujaka koji je u Svajcarskoj, a imaju i podstanara u toj kuci.
Problem sa kojim se borim je sto sve normalno sto sam predlozio, a predlozio sam cak da se deca sa njom vrate u tu MOJU kucu(koju sam ja napravio i opremio PRE braka), a da se ja iselim, ladno biva odbijeno uz sasvim glupe i nenormalne razloge.
Jos mi je smestila problem, pa kada je izasla iz kuce prijavila me socijalnoj sluzbi za nasilje u porodici(po novom zakonu vika je takodje nasilje, a istina je da smo se tada posvadjali), pa ce tek tu da nastane cirkus oko svega.
Da zavrsim, nisam je tokom braka nikada tukao, niti maltretirao, imali smo svadja, manje ili vise burnih, ali to ne vidim kao nesto drasticno, posebno stoga sto je cesto ona bila glasnija od mene.
Moje pitanje je: Sta bi vi uradili?
Prema zeni?
Prema sestri?
Prema deci?
Moram vam reci da normalan razgovor nije opcija, jer sam to vec probao.
Tokom tih 12 godina braka, bilo je vecih ili manjih trzavica, problema zbog kojih sam cesto popustao, i prelazio preko nekih stvari.
Dete sa sela, bez nekog iskustva u zivotu , kako zivotnog tako i seksualnog se udala za mene, i dobili smo dvoje divne, pametne i talentovane dece.
Seksualni zivot nam je bio normalan, po obimu i intenzitetu, iako sam ja 8 godina stariji moji apetiti su uglavnom bili veci od njenih.
Za 12 godina braka 9 nije nigde radila, ustvari je vecinu vremena radila u mojoj firmi(vodila se tamo da radi).
Zadnje tri godine pod izgovorom da spava sa decom se iselila iz nase spavace sobe.
Za godine braka, ja sam joj pomogao i zavrsio da zavrsi potrebnu skolu, da ostvari neka posebna prava oko svog statusa, i na kraju oko zaposlenja u drzavnoj firmi, gde i sada radi.
Za tih 12 godina uhvatio sam je u lazi nekoliko puta, i mada sam sasvim siguran da je smotana i nesposobna da bi me prevarila, te lazi su ipak bolele, ali sam zbog mira u kuci i dece prelazio preko toga.
Za sve godine braka NIKADA se nije dogodilo da mi je pomogla kada mi je pomoc uistinu trebala, nego je uglavnom bila jos dodatni teg na moju muku.
Nasuprot tome, nije postojao trenutak kada joj ja nisam pomogao , a da joj je trebala pomoc.
Za godine braka vise puta je sa omalovazavanjem pricala o meni, u nekom sirem drustvu, ukljucujuci i veoma lose pricu o mojoj familiji, koji se se prema njoj odnosili bolje nego njena familija.
Kada se zaposlila, prvo sto je rekla je da je njena plata samo njena i da ni ja ni kuca nemamo nista sa tim.
Na stranu sve drugo, da ne duzim i pricam romane, zena nece vise da zivi sa mnom, sto je njeno puno pravo, ali me je porazilo to sto moja rodjena sestra slovi kao njen glavni savetnik u svemu tome.
To je ono sto me je skroz porazilo, i zbog cega gubim razum.
Prosto mi je neverovatno da zivot moze na taj nacin da se poigra sa mnom.
Da ne pricam kako sam mali milion puta u zivotu u svakoj mogucoj raspravi i teskoci UVEK pomagao moju sestru.
Deca veoma pate zbog razlaza, ziveli su u velikoj kuci, potpuno opremljenoj, sad zive sa majkom kao podstanari kod njenog ujaka koji je u Svajcarskoj, a imaju i podstanara u toj kuci.
Problem sa kojim se borim je sto sve normalno sto sam predlozio, a predlozio sam cak da se deca sa njom vrate u tu MOJU kucu(koju sam ja napravio i opremio PRE braka), a da se ja iselim, ladno biva odbijeno uz sasvim glupe i nenormalne razloge.
Jos mi je smestila problem, pa kada je izasla iz kuce prijavila me socijalnoj sluzbi za nasilje u porodici(po novom zakonu vika je takodje nasilje, a istina je da smo se tada posvadjali), pa ce tek tu da nastane cirkus oko svega.
Da zavrsim, nisam je tokom braka nikada tukao, niti maltretirao, imali smo svadja, manje ili vise burnih, ali to ne vidim kao nesto drasticno, posebno stoga sto je cesto ona bila glasnija od mene.
Moje pitanje je: Sta bi vi uradili?
Prema zeni?
Prema sestri?
Prema deci?
Moram vam reci da normalan razgovor nije opcija, jer sam to vec probao.
Poslednja izmena od moderatora:
