КО ЈЕ КО НА СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ ?

vučji čopor

Legenda
Poruka
66.111
Упркос изузетном технолошком и техничком буму могућности протока информација и њихове доступности чини ми се да свет још увек робује стереотипним одредницама старим више од пола века које очигледно више не важе. Већ деценијама се у сфери политике говори да је она основна подела на десницу и левицу, потпуно застарела и да више не значи оно што је у прошлости означавала.
С друге стране, по инерцији се настаља употреба политичких етикета чије је значење , најблаже речено, пробчлематично.
Чини ми се да овај при,ер врло добро илуструје оно чему говорим, а таквих примера срећемо свакодневно у глобалном јавном говору.
Можда би било добро да о томе говоримо на посебној теми, како не бисмо губили време на бескрајне прпирке на појединачним темама, кадда се појаве неспоразуми тог типа.


femenlepen123-1.jpg
 
Подела на левицу и десницу се можда чини застарелом јер је већина земаља света усвојило основне економске постулате левице.

Није усвојен чист комунизам, који су одбацили чак и Кинези, већ и исток и запад прихватају економски модел кејнзијанизма.

ЕУ је чисто социјалдемократска творевина, и њен стари део, на пример Шведска,Француска, земља највећих пореза на свету, али и нови део, нпр. Пољска, која уз нешто приватизација задржала социјалне институције из комунистичког времена.

Једина преостала чисто десничарска економија света је Америка, иако је Обама увео доста социјалдемократских момената, а они се уводе још од Регана. Има још кандидата, на пример Швајцарска или Чиле.

Зато данас на делу имамо најтврђу поделу по друштвеним питањима, на конзервативца и либерале.

Мржња између ове две групе је снажна, и она за собом вуче још неке поделе.

ЕУ и неки делови САД-а су либерални бастиони, са малим или не толико малим конзервативним мањинама. Важно је напоменути да САД има веома јаку конзервативну струју, али да је захваљујући патриотизму она верна либералној већини- дражи им је амерички либерал него туђи конзервативац, и зато јавна подршка спољним политикама САД-а остаје изузетно велика, упркос тежњама унутар земље да се створе јасно подељене целине у којима ће и једни и други имати неко своје место.

"Конзервативну интернационалу", с друге стране, чине земље традиционалног "Другог света", чији су грађани згранути и згађени најновијим развојем друштвене ситуације на западу. Њихов идеал су западна друштва 1950их, која су одржавала технолошки, медицински, научни прогрес, али су такође била и породична, побожна, патријархална. Овде спадају Русија, Иран, Турска, Јужна Африка, централна Азија, а савезници су им нека друштва Латинске Америке која се можда не слажу са њиховим традиционалним погледом на свет али се плаше америчке моћи и доминације и губитка самосталности због исте.

Кина и Далеки Исток остају свет за себе, који функционише по сопственим правилима, усвајајући елементе и једног и другог погледа, али уз одсуство превише узаврелих емоција.

И коначно, имамо "трећи свет", који још увек живи у неком средњем веку, и којима је чак и Руско-Турско-Ирански конзерватизам превише благ и стран, а камоли европски либерализам. И они се ништа не би питали да им прокси ратови великих сила али и сопствена агресија и немилосрдност нису уништили оно мало економије и система што су имали, и сада представљају једну значајну реку људи, која ће дефинитивно наследити овај свет захваљујући својој младости и здрављу, али свет који треба да наследе им је далек, стран, несхватљив. За њих нема идеологије, већ голог преживљавања.
 
Хајде да пробамо да разговарамо конкретно.
Колико термини - политичке етикете у јавном говору одговарају данашњој политичкој ситуацији и поделама.
Зато сам ставио онај пример. Партија Марин Ле Пен се етикетира као " ултра десничарска, националистичка партија којој се пришива често веза са неонацистичиким везама и идејама" а против ње демонстрира група која поздравља хитлеровским поздравом, а подржавају је НВО које су хвале и представљају као антифашистичке.
Неспоразуми око таквих ствари су чести и у нашим разговорима овде.
 
Хајде да пробамо да разговарамо конкретно.
Колико термини - политичке етикете у јавном говору одговарају данашњој политичкој ситуацији и поделама.
Зато сам ставио онај пример. Партија Марин Ле Пен се етикетира као " ултра десничарска, националистичка партија којој се пришива често веза са неонацистичиким везама и идејама" а против ње демонстрира група која поздравља хитлеровским поздравом, а подржавају је НВО које су хвале и представљају као антифашистичке.
Неспоразуми око таквих ствари су чести и у нашим разговорима овде.

Trebalo je da kao primer gubljenja klasicne levice i desnice stavis danasnju koaliciju u Grckoj.
Marin Le Pen nije dobar primer jer se danas dok je u opoziciji prikazuje kao nekakva desnica,, ali onako light varijana, sutr , ako kojim slucajem
dodje na vlast bice socijalistkinja par ekselans.
Uostalom primere i to bas enciklopedijske imamo i mi u svojoj jadnoj drzavi. Ko je i sta je SNS?
Zasto je 50% njih koji su izasli na izore glasali njih? Zbog pravde i boljeg zivota?
 
Оваква тема је одавно била неопходна!

Левица и десница су "шаптом" :) нестале негде у последњој четвртини прошлог века. Самим тим позивања на њих су искључиво у функцији замагљивања истине и манипулација.

Поделе су сада углавном везане за глобализам и антиглобализам, верске поделе и можда најважније, али и у вези са претходне две - поделе на лоповско-лихварску интернационалу и њене жртве.
 
Ако је двадесети век био у знаку идеолошких разлика и сукоба, почетак двадесет и првог века нам показује да то више није тако и да неће бити.
Као што рече Траблшутер приоритите у међународним односима и политици су другачији и морамо да то имамо на уму када разговарамо о њима , а не да покушавамо да их игноришемо лепећи им етикете из другог времена. Питања глобализма и антиглобализма уводе сасвим нову улогу националног у политици како на унутрашњој политичкој сцени тако и на међународној. Идеје националне државе насупрот глобалним наддржавама је не само присутна него и све доминантија, па је бесмислено покушавати да је игноришемо употребом пежоративног термина " национализам" који се посматра као " ретроградна" појава у терминологији прошлог века.
Такође и верски и религијски аспект данас заузима сасвим другачију улогу на светској политичкој сцени и не може да се заобиђе употребом етикете , опет са негативном конотацијом, " клерофашизма" и сличним термини из арсенала прошлог века.
Једноставно то више не одговара стварном стању на политичкој сцени и изазива забуну и неспоразуме.
Појмови " прогресивних" и " ретроградних" политичких идеја данас имају сасвим другачије садржаје и не могу да се игноришу.
 
Видим и ја да ми нешто 'не штима'. Додуше, никад и нисам била политички експерт, али, рецимо, за мене је тотална небулоза да се ДС сврстава у левицу! Или да (нео)либерализам спада у левицу?!!! Ону стару поделу 'лево-десно' доживљавала сам као: левица-за добробит сваког човека (социјализам), а десница- за добробит појединих (капитализам). Можда сам грешила у старту? У сваком случају, за мене је данас свет подељен на глобализам-антиглобализам, неоколонијализам-неоколоније, енормно богатство појединих науштрб сиромаштва већине. На безобразлук и ароганцију водеће силе, и грцање остатка света. Мислим да се све то може подвести под једним именом - Нови Светски Поредак, и борба против њега.
НСП и његови утеривачи је, за мене, нешто најгоре што је могло да задеси свет.
 
левица-за добробит сваког човека (социјализам)

Социјализам, односно левица, се боре за добробит само мале групе људи.

Наиме, не постоји ништа лепше него рећи "Сматрам да сви људи имају право да буду једнаки, слободни, заштићени и вољени".

Али, то де факто значи да најниже друштвене групе морају да буду извучене из беде тако што ће се некоме одузети новац који ће се њима поделити.

Тај новац се узима средњој класи, "буржоазији", односно приватним предузетницима, и ствара се нова средња класа, класа државних службеника, јер то је најбржи начин да некоме створиш посао ни из чега.

Тако се уништавају приватници, што омогућава мега корпорацијама да преузму монопол на тржишту, и диктирају цене и квалитет услуга како се њима допада. Јер, мега корпорација опстаје или корупцијом ("лобирањем"), па заобилази крупне намете, или просто, ако ти држава узме 70% од 100 000 000 долара, ти си и даље пребогат, што ниси ако ти узме 70% од 1000 евра зараде.

И ок, успели су, увалили су људе са маргина друштва на нека имагинарна радна места.

Међутим, како се та радна места одржавају?

Кредитима. Зато којекакве Грчке, Шпаније, Португали и сличне "инстант обогаћене" земље не могу да испливају- уништили су их социјалисти.

А на западу, где има толико пара да се дивно живи чак и кад ти држава отме 70%, збиља нестаје беда и сви постају једнаки. Да ли се онда може рећи да су социјалисти успели, и од запада направили добро друштво?

Не баш, јер онда не би имали сврху постојања.

Да би социјалисти постојали, стално морају да имају некога кога ће да спашавају. Зато су примили милионе људи из трећег света у Европу, да би вечно постојао неко на маргинама друштва коме је потребан спас од злих десничара.
 
Социјализам, односно левица, се боре за добробит само мале групе људи.

Наиме, не постоји ништа лепше него рећи "Сматрам да сви људи имају право да буду једнаки, слободни, заштићени и вољени".

Али, то де факто значи да најниже друштвене групе морају да буду извучене из беде тако што ће се некоме одузети новац који ће се њима поделити.

Тај новац се узима средњој класи, "буржоазији", односно приватним предузетницима, и ствара се нова средња класа, класа државних службеника, јер то је најбржи начин да некоме створиш посао ни из чега.

Тако се уништавају приватници, што омогућава мега корпорацијама да преузму монопол на тржишту, и диктирају цене и квалитет услуга како се њима допада. Јер, мега корпорација опстаје или корупцијом ("лобирањем"), па заобилази крупне намете, или просто, ако ти држава узме 70% од 100 000 000 долара, ти си и даље пребогат, што ниси ако ти узме 70% од 1000 евра зараде.

И ок, успели су, увалили су људе са маргина друштва на нека имагинарна радна места.

Међутим, како се та радна места одржавају?

Кредитима. Зато којекакве Грчке, Шпаније, Португали и сличне "инстант обогаћене" земље не могу да испливају- уништили су их социјалисти.

А на западу, где има толико пара да се дивно живи чак и кад ти држава отме 70%, збиља нестаје беда и сви постају једнаки. Да ли се онда може рећи да су социјалисти успели, и од запада направили добро друштво?

Не баш, јер онда не би имали сврху постојања.

Да би социјалисти постојали, стално морају да имају некога кога ће да спашавају. Зато су примили милионе људи из трећег света у Европу, да би вечно постојао неко на маргинама друштва коме је потребан спас од злих десничара.


Наравно, данас би било довољно да разноразни богаташи и тајкуни плаћају порез примерен њиховом богатству. Довољно би било и да, тек, плаћају своје дажбине. Бар у Србији.
Али, та подела је, свеједно, застарела, данас не значи оно што је некад значила. Јер данас, у свету НСПа, свако гледа да задовољи своју гузицу, макар газио и преко лешева. Људима се сервира да су неке опште вредности постале мане, а мане - вредности, да нису битни корени ни историја, да истина нема никакву важност, итд, итд. Мучно ми и да пишем о томе.
 
Не. Драстичне и растуће социјалне разлике законито уништавају светске економије (економију). Пауперизација већине, уништавање средње класе и беспризорна похлепа и богаћење сатанистичко-лоповско-лихварске интренационале производе светски суноврат.

"Тајфуни" могу да купују јахте, накит, некретнине ..., али колико хлеба, млека, меса, машина за веш, аутомобила средње класе... они купују? А они који би све то куповали су утерани у статус социјалних случајева. Колико нових радних места је донео нови антираднички Закон о раду?

Ваше мантре нису само неморалне, оне се противе и основама економије. Не може да буде богата држава у којој је већина становништва сиромашна.

"Тајфуни" су управо оно што јесу баш зато што не плаћају порез. Ево једне вести о Сорошу, који веома ефикасно финансира све српске непријатеље од којих је повећи број управо етничких Срба:

Блумберг: Сорошу прети монструозни рачун за порез?
ЊУЈОРК, 3. маја (Танјуг) - Амерички бизнисмен Џорџ Сорош често је говорио да богати треба да плате већи порез, иако је добар део свог богатства прибавио управо избегавајући плаћање пореза, пише агенција "Блумберг".
Милијардер је, док је градио позицију једног од највећих светских инвеститора, користио опцију која му је омогућавала да на легалан начин заобиђе плаћање пореза тако што је средства која је зарадио реинвестирао у свој фонд Квантум (Quantum endowment fund), где су она наставила да расту.
До краја 2013, Сорош је таквом праксом прикупио 13,3 милијарде долара, наводи "Блумберг".
Амерички Конгрес је 2008. укинуо опцију да се порез избегне реинвестирањем и наложио менаџерима хеџ фондова који су ту опцију корситили да плате акумулирани порез на добит до 2017.
Власници фондова из Њујорка, међу којима је и Сорош, подложни су федералној пореској стопи од 39,6 одсто, комбинованим државним и градским порезима од укупно 12 одсто и додатном порезу на приходе од инвестиција од 3,8 одсто, па би Сорош, када се све сабере, на основу јавности доступних података, морао да плати порез укупне вредности 6,7 милијарди долара.
Недељу дана пре него што је Конгрес укинуо такозвану пореску "рупу", Сорош је пребацио део средстава у Ирску. Конгресни комитет за опорезивање је 2008. проценио да ће нови прописи у државну касу донети око 25 милијарди долара у наредних 10 година, укључујући осам милијарди до 2017.
"Нико нема уставну обавезу да плати више пореза него што је прописано да мора да плати. Ако је законом омогућено да не платите порез, онда га нећете платити", рекао је адвокат Џејмс Ситрик, који деценијама заступа Сороша.
Емигрант из Мађарске, Сорош (85) је започео каријеру у Њујорку 1950-их, а постао је познат широм света 1992. када је зарадио милијарду долара на успешној процени да ће Британија бити приморана да девалвира фунту.
Сорош је прво током неколико месеци куповао велику количину фунти, приметивши да се Британија под веома неповољим условима укључила у Европски механизам девизних курсева, након чега је у септембру 1992. продао 10 милијарди долара у фунтама и зарадио милијарду. То је довело до финансијске катастрофе, Британија се повукла из програма, а фунта је девалвирана.
Сорош је фонд Квантум основао 1973. на Антилима, тада под норвешком управом, са око 12 милиона долара новца инвеститора, пре свега богатих Европљана. Одмах је почео да реинвестира профит, а ништа га у америчким законима није спречавало да, будући да је његова компанија инострана, сав новац оставља у фонду, где је он био неопорезован.
Сорошев фонд Квантум ендаумент је остваривао годишњи поврат на инвестиције од око 20 одсто до 2011, када је фонд претворен у породичну компанију.
Да би илустровао бенефите одлагања плаћања пореза, Вјачеслав Фос са Универзитета Илиној израчунао је да би менаџер који је, као Сорош, почео да послује са 12 милиона долара новца улагача, ако би остваривао профит од 20 одсто и реинвестирао га без опорезивања у периоду од 40 година, зарадио 15,9 милијарди долара.
Ако би тај исти менаџер платио све порезе пре реинвестирања, укупна цифра свела би се на свега 2,4 милијарде долара.
"Порези на добит представљају велики ударац за менаџере хеџ фондова. Они зато користе сваку прилику да избегну плаћање пореза и реинвестирају новац", наводи професор права на универзитету у Сан Дијегу Виктор Флајшер.
 
Poslednja izmena:
Наравно, данас би било довољно да разноразни богаташи и тајкуни плаћају порез примерен њиховом богатству. Довољно би било и да, тек, плаћају своје дажбине. Бар у Србији.
Али, та подела је, свеједно, застарела, данас не значи оно што је некад значила. Јер данас, у свету НСПа, свако гледа да задовољи своју гузицу, макар газио и преко лешева. Људима се сервира да су неке опште вредности постале мане, а мане - вредности, да нису битни корени ни историја, да истина нема никакву важност, итд, итд. Мучно ми и да пишем о томе.

То је све празна демагогија.

Ти "богаташи проклетих душа" су то постали захваљујући социјализму.

У несређеним друштвима су згрнули капитал отимајући на таласу пада комунизма.

У сређеним друштвима су згрнули капитал гутањем малих, а то им је управо омогућила држава стварањем високих намета које можеш да преживиш само ако си крупан.
 
То је све празна демагогија.

Ти "богаташи проклетих душа" су то постали захваљујући социјализму.

У несређеним друштвима су згрнули капитал отимајући на таласу пада комунизма.

У сређеним друштвима су згрнули капитал гутањем малих, а то им је управо омогућила држава стварањем високих намета које можеш да преживиш само ако си крупан.


Нису они постали богаташи захваљујући социјализму, већ корупцији. Као и у остала два случаја која си навео. Значи да и најбољи закони нису довољни, ако их се држава не придржава и не инсистира на њима. Докле год неки буду тражили рупе у закону, а други буду ту да наплате те 'рупе', биће нам овако како нам је.
Али, то све нема везе с оним што сам написала, нити са самом темом.
 
Vidim ovde mnogi podcenjuju Kineze, civilizaciju staru 4-5 hiljada godina. Imajte na umu da Kini jedan nas obican smrdljivi zivotni vek ne znaci nista, oni gledaju dugorocno i zato opstaju ovoliko dugo. Poredjenja radi Amerika postoji tek 200 godina a vec je proslo to njeno zlatno doba i krenulo je urusavanje. Naravno i Rusi kao imperijalna sila imaju svoje uspone i padove ali vec stotinama godina su kljucan faktor svetke geopolitike.
 
Не треба заборавити да су енормни богаташи, јахте, златне славине и остала иживљавања, само зрнце у мору оног истинског богатства и моћи које остаје невидљиво, а које поседује читаве државе и њихово становништво. У периодима криза оно се делимично открива, а ово је време такво.
 
Нема више ни левице ни деснице. Ни либерала ни конзервативаца.
Свет се поделио на оне који подржавају империјалне тежње тих неких власника крупног капитала и на оне који не би да се мешају у то али су принуђени да се бране.

Коме се приклонити?
Питање је система вредности с једне стране стране и рачунице с друге.
 

Back
Top