Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке
Prikazujem rezultate 1 do 13 od 13

Tema: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

  1. #1
    Берекин nije na forumu
    Бринем своју невољу,то ме весели!
    Elita Берекин (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.547
    Reputaciona moć
    502

    Podrazumevano Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Криминалци су они који оснивају банке; Није могућа слобода на рачун других - то је експлоатација, зато не могу да се сложим са капитализмом

    Хосе Мухика
    петак, 01. мај 2015.
    У филму „Таксиста” Мартина Скорсезеа, који је обиљежио седамдесете године, главни јунак, којег тумачи велики Де Ниро, пролази све фазе типичног антијунака двадесетог вијека. Незапослени момак стиже у метрополу, кали се на њујоршким улицама, заљуби се у жену која води политичку кампању, она схвати послије неколико састанака да он није њен пар (класна дистанца), таксиста од тога полуди, ошиша се као панкер, промјени свјетоназор, постаје политички свјестан. У једном тренутку среће младу дјевојку за коју, касније, сазнаје да је проститутка. У крешенду филма убија макроа и читаву банду, ослобађа дјевојчицу.
    Ime:  muhika2.jpg
Pregleda: 38
Veličina:  45,6 KB
    Чини у исто вријеме и злочин и добро дјело. Исто тако ме је предсједник Уругваја Хосе Мухика, у нашем првом разговору, одговарајући на питање шта мисли о банкарству упутио на своју бурну револуцинарну прошлост. „Ти Кустурице мислиш да су они који пљачкају банке криминалци!? Вараш се, криминалци су они који формирају банке”, каже некадашњи тупамарос, герилац који се борио против фашистичке хунте у Уругвају, учесник отмица, уличних борби, човјек који је десет година на робији провео у бунарима и, на крају, спас тражио у разговорима са мравима! Када је изашао из затвора било му је јасно да је хунти дошао крај.

    Тада је герилску борбу и сурову прошлост замијенио политичком каријером. Када је стигао својом „веспом” у Владу Уругваја, да тамо започне свој први радни дан као министар пољопривреде, човјек са паркинга га је питао: „Колико дуго намјеравате да останете?” Мухика је паркирао „веспу” и одговорио: „Прилично дуго!” Тако је и било. Два пута узастопно био је предсједник Уругваја, смањио је незапосленост за 47 посто, повећао знатно бруто друштвени производ, а на моје провокативно питање да ли је тачно да у Уругвају има 3.000.000 становника и 8.000.000 крава, насмијао се и рекао: „Ништа ти Кустурице не знаш о Уругвају. Имамо 13.000.000 крава и шест милијарди долара годишње од извоза меса!

    Мухика није напустио предсједничку палату зато што је изгубио изборе. По уругвајском закону није могао да се кандидује трећи пут. Никада нећу заборавити дан када је предао ленту свом насљеднику! Напушта трон, силази са сцене која је за ту прилику изграђена на главном тргу! Силазећи одлази да поздрави стотине хиљада људи који су се окупили да увеличају свечаност! Као филмски редитељ гледао сам на многим сценама свијета и црвеним теписима френезију коју изазивају филмске звијезде, али овакво одушевљење, искрену љубав народа према свом политичком вођи, нити сам видио, нити мислим да ће се било гдје у свијету спонтано десити. Снимао сам га како се приближава свом „фолксвагену”, својој буби коју није хтио да прода неком шеику јер је тај аутомобил заправо поклон и, држећи камеру, био сам пометен од гужве у коју сам упао. Могао сам да страдам као статиста на асфалту Монтевидеа.



    Придигли су ме асистенти и убрзо је наш аутомобил са камерама кренуо у потрагу за сада већ бившим предсједником Уругваја. На путу према својој кући Мухика је сипао бензин и платио из свог џепа, а ја сам мислио како је дивно да постоје људи као што је био наш патријарх Павле. У јеку доминације новца и тиранске моћи тржишта, тешке зависности од богатства, људи ипак највише воле оне који су на супротној страни и који нам говоре да је слобода изван те епидемије!

    Разговор се одвија у дому Хосеа Мухике... Он рецитује стихове танга. Па каже: „Брате, танго је чиста носталгија. Пјева о ономе што си имао и ономе што ниси имао, он је за људе од преко четрдесет година. За оне који су у животу научили да губе. Да би заволио танго мораш да отпатиш, да претрпиш неколико пораза. То је интимна ствар, није дио мноштва.”

    Када си почео да размишљаш о идеји социјалне правде?

    Не знам, доста рано. Када сам имао 14, тада сам се придружио једној студентској политичког групи.

    Значи и прије него што си се заљубио?

    То ми се десило онда када и прва љубав. Политичке идеје често долазе с љубављу. Истовремено. Први пут сам се политички активирао у студентској групи „Анархистичка инспирација”. Анархистички покрет је био прилично снажан у Уругвају, са њим је, заправо, почело стварање синдикалног покрета. Још се сјећам неких слогана, рецимо: „Боље да те отпусте зато што си се борио за своја права него зато што си лош радник.” За разлику од данашњих, некадашњи анархисти жељели су да раде, само нису жељели да их неко експлоатише. За своје пролетерске идеје Уругвајци могу да захвале баш тим старим анархистима. Сјећам се, мајка ме је послала у средњу школу, обрађивали смо и мало парче земље. Био је то напоран посао и тада је почео мој социјални и политички активизам, који се наставио до данашњих дана.

    Како комбинујеш узгајање хризантема са том својом политичком освијешћеношћу? Постоји ли међу њима нека веза?

    У мом крају живјела је мала група имиграната из Јапана која је гајила цвијеће. У томе су неки од нас нашли прибјежиште јер смо, уз мало земље и пуно тешког рада, налазили начине да преживимо. То је једина веза између то двоје. Тада смо продавали много цвијећа, али оног правог. Данас, када на сцени имамо фикцију, цвијеће се прави и од пластике. То цвијеће само изгледа као да је право и људи га купују јер дуго траје, па гробља не морају редовно да посјећују. Јер – цвијеће неће увенути. Имам у башти баш хризантеме, показаћу ти касније, баш ничу пупољци...

    - - - - - - - - - -

    Да ли су те хризантеме и продавање цвијећа приближили ономе што чини суштину људских бића? Питам јер је то веома необично. Револуционари обично долазе из другачијег окружења, свијета у којем има оружја, одлучности, жилавости, али нема цвијећа...

    Цвијеће је веома жилаво. На један нежан начин. Оно је деликатно, може да се разболи и потребан је мудар узгајивач који може да разликује све његове боје. То је рафиниран процес, заснован на пажљивом посматрању. Цвијећу је потребан неко ко тачно зна шта ради, оно не тражи много улагања, али онај ко га узгаја мора да буде неко ко има мозга.

    Вјерујеш да цвијеће осјећа бол?

    Да, уопште не сумњам у то. То је научно доказано, да је цвијеће способно да осјећа.

    Чини ли ти се да је твој осјећај за хуманост растао уз твој однос са биљним свијетом?

    Наравно. Себе дефинишем као атеисту, али нисам сасвим сигуран да сам то заиста. Велики сам обожавалац природе. Постоје људи који се у природи осјећају усамљено. Али, у природи не постоји самоћа уколико сте у стању да пажљиво посматрате живот који се ту одвија. То је неуморна лабораторија. Самоћа потиче из нас самих, јер смо слијепи за свијет око себе. Моје дивљење према природи је толико да бих могао да кажем да сам скоро па пантеиста. Дубоко у свом бићу природу сматрам божанством. Будући да је човјек животиња која може да развија свој интелект и досегне апстракцију, његово позвање јесте да биолошкој природи подари свијест тако да она може да се реинтерпретира.

    Жан Жак Русо је рекао да је човјечанству сасвим добро ишло док нисмо створили друштво. Слажеш ли се с тим?

    Људи су друштвене животиње. Семе друштвености је посејано у нашој биологији. Као ни мачке, ни људи не могу да живе сами. Игра је у томе што се уз развој технологије родила и вриједност, па је дошло до стварања различитих класа. Они који доминирају и они над којима неко доминира. Људи су, затим, измислили свештенство, армије оних који су убирали порезе, измислили су бирократију, која живи на рачун оних који раде и плаћају порезе. То је све друштво, које нам је, истина, дало и прогрес, па данас живимо просјечно 40 година дуже него што су живјели људи у, рецимо, 1870. години.

    Шта мислиш, шта нам је остало након Француске буржоаске револуције?

    Стереотип. Вјерујемо да је декларација о правима света и да су људи једнаки због неког важног списа. Али, то једноставно није случај. Неки имају више права од неких других. Остала нам је још једна важна ствар – екстремни рационализам. Направљен је неред у људској свијести. Робеспјер је био луд. Ставио је Бога разума на олтар, али није упалило...
    "како је до непрепознавања доведена суштина преваре"



  2. #2
    Берекин nije na forumu
    Бринем своју невољу,то ме весели!
    Elita Берекин (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.547
    Reputaciona moć
    502

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Није укључио нагоне?

    Није укључио осјећања. Изостављено је оно што неко осјећа.

    Емоционална интелигенција...

    Тако је, то је семе свеукупне наше интелигенције. Одлуку прво донесе наше срце, па онда наша глава смисли аргумент. Ми, међутим, вјерујемо да је обрнуто. Али није тако, јер човјека пре свега другог одређују осјећања.

    Kако допрети до људског ега, како га свести на мјеру уз коју ће бити могуће побиједити материјализам? Јер, капитализам је социјални дарвинизам…

    Слажем се са тим. Имамо двоструку борбу. Са једне стране, морамо у обзир да узмемо материјални свијет и захтеве људи који су капитализмом уплашени док, са друге, морамо да нађемо начин како да ресурсе капитализма искористимо како би ствари ишле у правцу за који ми мислимо да је прави. Истовремено, морамо да формулишемо и другачију културу; не живим ја у строгом аскетизму тек тако. То је мој начин да укажем на значај борбе за слободу. Хоћу да поручим људима да они који путују с мало пртљага имају мање стега и да, дубоко унутар себе, живе срећније него они заокупљени згртањем богатства. Знам да је то тешко, али свака револуција је тешка. Многи кажу: „Сјајно, какав предсједник, види како живи.“ Али, други предсједници настављају да живе како су одувек живјели, не пада им на памет да ме имитирају. Проблем је у томе што једна ласта не чини прољеће. Да би се постигла макар и мала промјена потребно је много људи.

    Био си изложен једној врсти социјалног изазова. Када си прешао границу и схватио да ћеш учинити нешто због чега би могао да завршиш у затвору?

    Нисам био свјестан шта ће се догодити. Припадам генерацији која је вјеровала да је социјализам био одмах ту, иза угла. Лењин је у великој мјери био у праву када је говорио да је неопходно створити државу која ће тежити томе да друштвене класе постану ствар прошлости. Моја младост припада свијету илузије, као и многе друге. Док се историја дешавала схватили смо да су ствари, заправо, теже. Да је, уколико желимо да човјечанство буде боље, културни аспект важнији од материјалног јер се права промјена дешава унутар нечије главе. Многи који су имали социјалистичка уверења, а који су емигрирали ка капитализму, труде се да капитализам представе бољим него што јесте. А постоје и они попут мене, који се труде да учине шта могу унутар капитализма иако знам да он није рјешење. Морамо да нађемо друге путеве...

    - - - - - - - - - -

    Како си о слободи размишљао док си био у затвору?

    Схватао сам је имагинарно. Нисам тада знао ни када ћу ни да ли ћу да изађем. Знао сам само да ћу када се то деси свакако наставити с борбом. Јер, оно што ме мотивише јесте борба. Пола сата након што су ме пустили на слободу прво сам пољубио мајку, а пола сата након тога већ сам био на протесту. Остао сам такав, увијек политички активан.

    Милитантан…

    Да, ја нисам предсједник, ја сам милитантан… Знаш, већина овога о чему ти данас причам рођена је током тог мог десетогодишњег усамљеничког боравка у затвору. Без те дубоке усамљености данас не бих био оно што јесам. Био бих бесплоднији, фриволнији, површнији. Више би ме водила тежња ка успјеху, краткорочно бих размишљао, уобразио бих се, био охолији. Некада је оно што је лоше заправо добро. А некад је обрнуто. Људи су компликована бића.

    Шта је за тебе данас слобода?

    Слобода је вријеме, вријеме да радимо оно што волимо. Слободан сам кад се бавим својим хобијем, нечим што волим, нечим што ме мотивише… Неко може да каже да је то, заправо, мој очајнички бег од сазнања да сам смртан. Али, борба за слободу је, у ствари, љубав према животу. Уколико све своје вријеме потрошим на зарађивање новца, на плаћање кредита или куповину нечега што ми је потребно, онда нисам слободан већ сам савремени роб. Опет, ако постоје други људи који своје вријеме троше да бих ја био слободан, онда ни ја не би требало да имам слободу и да своје вријеме трошим како желим. Слобода не може да се има на рачун других, који жртвују своју слободу. То је експлоатација. Зато ја не могу да се сложим са капитализмом.

    Рекао си да је појава банака, заправо, највећи злочин, пошто банке узимају новац радних људи и на њему зарађују…

    Несумњиво је тако. Ја размишљам слично раним хришћанима… они нису знали за интерес… за камате. Али, сматрам да смо за садашњу ситуацију сви одговорни јер смо осмислили друштво које се око тога окреће…

    Шта би радио да имаш осамдесет милијарди долара?

    То се никада неће десити. Али, ако бих имао толико пара вјероватно бих живио онако како живи милијардер, очајнички бих размишљао о томе ко покушава да ме опљачка јер, што се мене тиче, мора бити да је сваком милијардеру то главна брига…

    А шта би са тим новцем урадио за своју земљу?

    Не бих стигао о томе да мислим јер бих тај новац врло брзо подијелио унаоколо... Човјечанству су потребне огромне инвестиције да би се спасли животи... Морамо да се позабавимо климатским променама. Морамо да пребацимо огромне количине слане воде у срце Сахаре, морамо да створимо нове ријеке од леда који се топи на северу Сибира. Морамо да створимо пијаћу воду у Монголији, у сушним дјеловима Азије. Морамо да покушамо да настанимо Патагонију, то је могуће. Могли бисмо да промијенимо климу пустиње Атакама, најсувље на свијету, и тамо да засадимо дрвеће. То је могуће извести, људи то могу. Уместо да производимо кола која вриједе милион или два милиона долара.

    Да ли је то питање егоизма? Или алтруизма?

    Чињеница је да највеће капиталистичке економије свијета немају мотивацију да учине праву ствар. Јер, ако би ријешили да сиромашне извуку из канџи немаштине то би значило да би их интегрисали на тржиште, чиме би угрозили хиперпродукцију разноразног ђубрета које ионако бива одбачено... Сјајно би било када бисмо били у могућности да умрежимо елементарне аспекте цивилизације тако да основне потребе свих људи буду задовољене.

    - - - - - - - - - -

    Ако разговарамо о бољем свијету, да ли је могуће ствари знатно промијенити без неког великог рата или катастрофе, како избећи апокалипсу?

    Не знам, заиста не знам да ли ћемо еволуирати. Не постоји јасно дефинисана сила која може покренути апокалипсу, као што не постоји ни она путем које бисмо је могли избећи. Нисам сигуран како ће се ствари одвијати, али ако наставимо овако како је било до сада исходиште је јасно – природа ће избрисати оно што би требало да се избрише. Ајнштајн је једном рекао: „Не знам каквим ће оружјем да се води Трећи свјетски рат али ће Четврти свјетски рат бити вођен моткама и камењем.” Апокалипса је могућа. Вјерујем да живимо у свијету пуном слепила, у свијету којим, заправо, нико не влада. Или, да то кажем јасније – једина владавина огледа се у непосредном интересу ка заради... Дакле, нема владавине која нам чини добро...

    Можда би требало да промијенимо нашу перцепцију појма зараде?

    Управо тако. Морамо да почнемо да размишљамо на нивоу врсте а не само земље или класе. То је најтежи дио. Ако не размишљамо тако онда не размишљамо о цјелини. Поставити на прво мјесто цело човјечанство – то ће бити веома тешко. Владе нису за то способне. Највећи проблем није чак ни у томе, већ у чињеници да ми уопште нисмо у стању да критички посматрамо своју ситуацију. То не значи да проблеме не можемо да ријешимо, али значи да немамо план. Зашто ниво мора расте? Зашто загађујемо атмосферу? И тако даље...

    Када погледаш уназад, на шта си посебно поносан?

    Поносан сам на то што је посао који сам радио годинама омогућио неким људима који су живјели у екстремном сиромаштву да данас живе боље. То не значи промену човјечанства – то значи да људи имају прилику да током времена које им је дато овдје на земљи имају удобнији кревет, бољи кров над главом, да једу бољу храну... Оно што можемо јесте да помогнемо људима да им током ове авантуре коју зовемо живот буде мало боље. То је као у случају мог пса, Мануеле. Она ме је пронашла и ја се трудим да јој спремам добру храну. Она живи боље него многи пси. И то је оно што се рачуна. Ако погледамо шта би то био „нови човјек”, нисам сигуран да није реч о праисторијском човјеку. Човјек који је шетао унаоколо са неуредном, прљавом косом и чекићем у руци није никога експлоатисао.

    Разговарао Емир Кустурица

    Превела: Милица Димитријевић

    (Политика)

    - - - - - - - - - -

    Очекује се одговор Крстиних "глобалиста".
    "како је до непрепознавања доведена суштина преваре"

  3. #3
    Buduća legenda Alter_Ego_ (avatar)
    Učlanjen
    02.12.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Страдија
    Poruke
    32.234
    Reputaciona moć
    504

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Шта каже тупамарос?

  4. #4
    Iskusan
    Učlanjen
    23.08.2012.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Amsterdam
    Poruke
    6.066
    Reputaciona moć
    199

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Citat Original postavio Alter_Ego_ Pogledaj poruku
    Шта каже тупамарос?
    "Да би се постигла макар и мала промјена потребно је много људи".

  5. #5
    Elita Nosferatu___2 (avatar)
    Učlanjen
    18.11.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    In den freien Hansestädten
    Poruke
    15.660
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Мухика је дивна особа.

    Његов лични интегритет је свакако за дивљење.

  6. #6
    Iskusan
    Učlanjen
    23.08.2012.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Amsterdam
    Poruke
    6.066
    Reputaciona moć
    199

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Nesporno!
    "Имамо двоструку борбу. Са једне стране, морамо у обзир да узмемо материјални свијет и захтеве људи који су капитализмом уплашени док, са друге, морамо да нађемо начин како да ресурсе капитализма искористимо како би ствари ишле у правцу за који ми мислимо да је прави. Истовремено, морамо да формулишемо и другачију културу; не живим ја у строгом аскетизму тек тако. То је мој начин да укажем на значај борбе за слободу. Хоћу да поручим људима да они који путују с мало пртљага имају мање стега и да, дубоко унутар себе, живе срећније него они заокупљени згртањем богатства. Знам да је то тешко, али свака револуција је тешка. Многи кажу: „Сјајно, какав предсједник, види како живи.“ Али, други предсједници настављају да живе како су одувек живјели, не пада им на памет да ме имитирају. Проблем је у томе што једна ласта не чини прољеће. Да би се постигла макар и мала промјена потребно је много људи."

  7. #7
    BGHighlander nije na forumu
    jedini na celom forumu koji nije opštio ni samakar jednom forumašicom
    Veoma poznat
    Učlanjen
    29.11.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Okupaciona zona Srbija
    Poruke
    13.449
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Citat Original postavio Берекин Pogledaj poruku
    [B][SIZE=3]Криминалци су они који оснивају банке; Није могућа слобода на рачун других - то је експлоатација, зато не могу да се сложим са капитализмом
    Nisam komunjarac ni levičar ali sa nekim stvarima moram da se složim.
    Muhika je nešto nesvakidašnje. Ako je mala zemlja od 4 miliona ljudi u američkom dvorištu, mogla da se uspravi i uzme svoju slobodu, šta mi čekamo ?

  8. #8
    Elita Nosferatu___2 (avatar)
    Učlanjen
    18.11.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    In den freien Hansestädten
    Poruke
    15.660
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Citat Original postavio BGHighlander Pogledaj poruku
    Nisam komunjarac ni levičar ali sa nekim stvarima moram da se složim.
    Muhika je nešto nesvakidašnje. Ako je mala zemlja od 4 miliona ljudi u američkom dvorištu, mogla da se uspravi i uzme svoju slobodu, šta mi čekamo ?
    Потребно је поштење, скромност, лични интегритет.

    Рецимо да стојиш пред великом хрпом пара која треба да од твоје руиниране локалне болнице направи респектабилан здравствени центар. Па се јави мисао да те паре украдеш, јер неће бити последица, и од њих купиш скупа кола да би импресионирао околину- хеј, само смо људи. Такве мисли се јављају.

    Али, ти онда мораш да те мисли убијеш, новац пошаљеш на предвиђено место, и седнеш у свог фолцику, а могао си да украдеш довољно за БМВ.

    Да ли би био способан то да урадиш?

    Ако ти би, за колико својих пријатеља, познаника и сународника би могао да гарантујеш?

  9. #9
    BGHighlander nije na forumu
    jedini na celom forumu koji nije opštio ni samakar jednom forumašicom
    Veoma poznat
    Učlanjen
    29.11.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Okupaciona zona Srbija
    Poruke
    13.449
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Citat Original postavio Nosferatu___2 Pogledaj poruku
    Потребно је поштење, скромност, лични интегритет.

    Рецимо да стојиш пред великом хрпом пара која треба да од твоје руиниране локалне болнице направи респектабилан здравствени центар. Па се јави мисао да те паре украдеш, јер неће бити последица, и од њих купиш скупа кола да би импресионирао околину- хеј, само смо људи. Такве мисли се јављају.

    Али, ти онда мораш да те мисли убијеш, новац пошаљеш на предвиђено место, и седнеш у свог фолцику, а могао си да украдеш довољно за БМВ.

    Да ли би био способан то да урадиш?
    Do pre par godina odgovor bi bio "Da, sa lakoćom!".
    U međuvremenu sam se malo iskvario ali odgovor je i dalje "Mogao bih, ako bih smatrao da je ispravno"

    Citat Original postavio Nosferatu___2 Pogledaj poruku
    Ако ти би, за колико својих пријатеља, познаника и сународника би могао да гарантујеш?
    Znam za dvoje, možda i troje, sigurno boljih od mene

  10. #10
    Берекин nije na forumu
    Бринем своју невољу,то ме весели!
    Elita Берекин (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.547
    Reputaciona moć
    502

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Muhika kod Kuste

    Krajem meseca počinje prva literarna smotra u Andrićgradu. U fokusu će biti književnost zemlje gosta, a to je ove godine Urugvaj, a očekuje se i poseta doskorašnjeg predsednika Urugvaja - Hosea Muhike, pišu Večernje novosti.

    IZVOR: NOVOSTI SUBOTA, 4.06.2016.


    Obrazovni i kulturni program Andrićgrada ove godine biće obogaćen Prvim sajmom knjiga, koji će se od 25. juna do 10. jula održati na Vizantijskom trgu u Andrićgradu. Na Sajmu će biti predstavljena produkcija izdavača iz Republike Srpske i Srbije, kao i onih iz inostranstva.

    Tokom dvonedeljne svetkovine u Andrićgradu biće organizovano i gostovanje pisaca na štandovima učesnika, kao i posebna predstavljanja i promocije u okviru pratećih programa.

    U fokusu će biti književnost zemlje gosta, a to je ove godine Urugvaj, a kako je najavljeno, očekuje se i poseta doskorašnjeg predsednika Urugvaja - Hosea Muhike, o kome je Emir Kusturica snimio i dokumentarni film.

    Sajam će pratiti i tematske izložbe, a stručni žiri proglasiće izdavačkim poduhvatom jedno delo izdato u Republici Srpskoj i jedno delo izdato u Srbiji.
    "како је до непрепознавања доведена суштина преваре"

  11. #11
    Buduća legenda
    Učlanjen
    30.06.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.299
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    muhika je pricao o odrzivom razvoju,u ekvadoru je zakonski uvedena stavka majka priroda al dzaba tesko se odbraniti od kompanije koje su na prvo mesto stavile profit naustrb zivotne sredine

  12. #12
    Moderator
    Učlanjen
    13.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    30.659
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    996

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Posebno u "trzisnim politickim odnosima u Svetu" gde je skoro sve "deo Trzista i komercijalizacije" ...
    "Ponuda i potraznja" , "prodaja i preprodaja" ...
    "Vera , sloga i postenje, Srpsko su spasenje".
    "В конце концов все будет хорошо. Если будет плохо, значит, это еще не конец"

  13. #13
    Берекин nije na forumu
    Бринем своју невољу,то ме весели!
    Elita Берекин (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.547
    Reputaciona moć
    502

    Podrazumevano Re: Хосе Мухика: Криминалци су они који оснивају банке

    Кустурица: Реч „слобода“ поприма тржишно значење

    28.06.2016.

    Бивши председник Уругваја и његови саборци знали су шта ће са слободом по изласку из затвора, за разлику од затвореника у Титовим затворима, који су, по изласку са робије, остајали трајна успомена свога времена, али свој вредносни систем нису успели да претворе у нови, препознатљив у целом свету, каже редитељ Емир Кустурица.

    „Оно што је мени најзанимљивије јесте да смо на овој географској ширини видели човека који се бави политиком и који помиње речи ’слобода‘, ’достојанство‘, ’људскост‘, ’човечно понашање‘ и све оно што је из реторике наших политичара испало давно, негде између два рата. Чини ми се да наши политичари уопште у своју идеју не укључују више реч слобода, пошто она поприма тржишно значење“ рекао је редитељ Емир Кустурица на представљању књиге „Сећања ћелијаша“ другова из затвора Хосеа Пепеа Мухике, донедавног председника Уругваја.

    Мухика је, према Кустуричиним речима, човек који дубоко проживљава свет и који је успео да своје домаћине, особеном духовитошћу, иако говори на шпанском, пренесе у сферу у коју је желео.

    „Он каже да му је жао што, када је говорио о слободи, није говорио о калибрима који се користе у освајању слободе. Зашто ово спомињем? Зато што је Уругвај земља, као и већина латиноамеричког света, увек подељена између комунизма и фашизма“, сматра Кустурица.

    Фашизам је идеологија иманентна капитализму, објашњава Кустурица, и као пример за своју тезу наводи организацију „Стеј бихајнд“, коју у својој последњој књизи помиње недавно преминули италијански писац Умберто Еко. Ова организација настала је 1944, након што су савезничке трупе ушле у Италију и била је састављена од бивших фашиста.

    „Стеј бихајнд“ је формално постојала до краја шездесетих година, а била је активна широм Европе, од Норвешке до Италије. Њене активности су јавности биле познате као деловање Црвених бригада, каже Кустурица.

    „Дакле, када смо слушали причу да су Црвене бригаде деловале по Европи и убијале недужне политичаре, то у ствари нису биле Црвене бригаде. То је била управо организација која је створена паралелно са успоном НАТО-а, који је био основна ћелија тих оружаних група. Вероватно, када говоримо о светским паралелним вредностима, да та врста ’Стеј бихајнд‘, која је у Европи деловала веома успешно, тамо (у Уругвају) је постојала такође као трајна војна организација која је у једном тренутку искористила прилику и задала Уругвају војни режим“, каже Кустурица.

    Уругвајска елита је крајем шездесетих година, повезана са овом организацијом у својој земљи урушила читав систем, сматра Кустурица.

    За Кустурицу, кључна тачка Мухикине биографије и биографија његових сабораца је идеја да су банкари злочинци, а да су пљачкаши банака само мали извршиоци, неко ко може да буде амнестиран од криминала.

    „То је велика идеја која се у нашем времену показује, да су све банке у ствари пљачкашке и да постоје да би држале планету у ропству и да би нанеле највећу штету. Коме? Становништву“, каже Кустурица.

    Према његовим речима, између уругвајске и српске историје постоји једнакост због које се група људи окупљена у Андрићграду лако идентификује са Мухиком. Бивши председник Уругваја и његови саборци знали су шта ће са слободом по изласку из затвора, за разлику од затвореника у Титовим затворима, који су, по изласку са робије, остајали трајна успомена свога времена, али свој вредносни систем нису успели да претворе у нови, препознатљив од Северне Америке до Јапана.

    „То је оно што ми се чини посебним и значајним, што се срећемо са књигом која говори о страдању утамничених људи који су, када су изашли на слободу и када је слобода дошла до њих, умели да је претворе у добит свог народа и у властиту добит, што није наш случај. Наши утамничени углавном су трпели, патили се и на крају једва исписали понеку књигу, а њихова патња није претворена у оно што је Уругвај добио Мухиком, односно затвореницима који су између 8 и 13 година провели затварани, понижавани и на најдивнији начин преживљавали. Учили су да говоре са мравима, разговарали са зидом, имали идеју да је свака прочитана књига најбоља када се понови у себи, али је невиђена снага коју смо чули када је Мухика рекао да се захваљује камену, небу, земљи и мрамору, што је молитва коју је повукао негде из Анда, она црта коју ми имамо, а која везује човека. Везујући га са земљом, аутоматски га везује са слободом“, објашњава Кустурица.

    Кустурица Мухикину књигу препоручује као књигу о слободи зато што су последице Мухикине трпње претворене у једну велику добит.

    „Ко би чуо за Уругвај да није било човека који је успео да за таблоиде буде најсиромашнији председник, а у стварности да буде један од најбогатијих председника који су се икада појавили у секуларном политичком животу; односно, човека који нас учи и каже, слушао сам га када је отварао једну фабрику коју су приватизовали радници: ’Не јурите за новцем, него јурите за животом. Ако будете јурили за новцем, нећете имати времена за живот‘. То су мале филозофске вињете које значе више од тона и тона изговорених речи модерних филозофа који су преплавили Запад и који изговарају неке смеле речи, а које нас одводе од главне теме“, каже Кустурица.

    Ко год дође у Уругвај, додаје Кустурица, може да се увери како је дивно када један народ дише заједно са својим председником.

    „Најтеже ми пада што за свога века нисам имао политичара тог кова и велика је, можда и највећа штета за нас што нисмо у неком бољем времену, као што је било у Средњем веку, могли да се поистоветимо са нашим политичарима сто посто и да уживамо у чињеници да их волимо“, закључује Кустурица.
    "како је до непрепознавања доведена суштина преваре"

Slične teme

  1. Odgovora: 59
    Poslednja poruka: 17.11.2012., 22:56
  2. Odgovora: 184
    Poslednja poruka: 17.02.2011., 22:30
  3. Odgovora: 174
    Poslednja poruka: 06.06.2010., 01:48
  4. Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 14.09.2008., 21:55
  5. Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 27.12.2003., 21:30

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •