Ispasce Vuk se badava lomatao po brdima Srbije zapisujuci nase reci... Tako cesce se cuje edukacija umesto prosveta, urbani umesto gradski, ruralni umesto seoski, benefit umesto korist, cao umesto zdravo, suicid umesto samoubistvo
involvira, prevenira, prezentira I tako u beskraj....
Ako krenemo da izbacujemo čak samo "modernije" preuzete strane reči, dakle sve turcizme, germanizme, kao i reči izvedene iz francuskog/italijanskog neće nam mnogo toga ostati. O onima izvedenih iz latinskog i grčkog jezika da i ne govorimo.
A što je još gore, mnogi će po prvi put uvideti da su reči koje se smatraju "hrvatskiim rečima" (pa zato ne žele da ih koriste) zapravo izvorno slovenske ili imaju slovenske korene i zapravo su sasvim primerene srpskom jeziku, a mnogo toga što oni smatraju "izvorno srpskim" su zapravo uglavnom turcizmi, germanizmi ili pozajmljeni iz francuskog...
Evo da probam neki polusmisleni tekst da napišem:
----------------------------------------------------------------
Otvoriš na
krntiji haubu motora, a tamo
anlaser i
auspuh zarđali i
kablovi na
akumulatoru propali, kao i
karburator, svi
federi, svo
remenje išlajfovano... A i
volan se klimao,
felne krive, u
gepeku đubre, i
plafon je bio pocepan, ali to je bilo samo
sat posla da se
zahefta... Barem je
šasija bila od
čelika. Posle dođe
mušterija na
kapiju u
sandalama, izvadio odmah
pare iz
džepa, a doneo i
rakiju i
tepsiju šampita. Reče, za ručak je imao pravi srpski
pasulj, a juče i
sarmu, bilo je dobro, samo su mu
biber i
sirće nedostajali. Za predjelo je bilo pravog srpskog
kajmaka, kaže
Odmah se digla
galama,
šegrt i
ortak izleteše napolje,
kidišu, mislili
mušterija hoće na
veresiju opravak
auta. Kaže,
đubre jedno, ja ovde ceo dan radim, samo
čekić,
turpiju,
rende,
burgiju i
šrafciger u ruci držim, a ti nećeš da da daš
pare! Ni
trampa ne dolazi u obzir! Kakav
baksuz,
džukela i
budala od čoveka,
kabadahija, pa to nisu
biseri, to je
lakrdija. Već se ruke stegle u
kandže, uzeše ga na
nišan, htede
šegrt da odvali
šamar... Već je mirisalo na
barut. Posle celog
džumbusa mu objašnjenje dođe kao
melem na dušu, pa i on iznese
meze,
pršutu sa
tavana, tamo iza
saksija sa
božurima,
karanfilima i
zumbulima, odmah pored
jorgovana.
Ortak se posle pravio malo
namćor, ali je ipak
natenane uživao u
rakiji
Posle su se napili, pa rekoše, da
zakonačimo ovde, pa se prvo opraše na
česmi i
lavabou, pa jedan leže na
sofu, a drugi u
krevet, jer miliji mu je bio
dušek,
jastuk,
čaršaf i
jorgan. Naravno, posledica je bio opasan
mamurluk sutra ujutru, dok je kiša punila
oluke, a
čobanice su umesto
marama, tkale
ćilime u
baštama.
Posle toga moralo se u
pazar, pa su uzeli jaja za
kajganu,
viršle i
jogurt,
buter,
kifle i
keks, kao i
šnale za mlađu sestru. Nisu zaboravili ni
farbu a ni
flašu konjaka za
molera kasnije, ni vunu za babu za
štrikanje, a ni
sako za strica i
bluzu za strinu, njena
bluza za venčanje je bila kod
šnajdera, a cipele kod
šustera. Sve to staviše u
ruksak i odoše na imanje.
Tamo krave još nisu bile u
štali, ali im je stric, malo
ćopav i
ćelav, već čistio
rusvaj i postavljao nov
tepih od slame, koju je donosio iza
ambara. Otvorio je malo
kragnu, jer je bilo vruće, pa je i
rajsferšlus na
jakni otvorio,
pulover nije ni imao, a
džemper je zaturio negde. Sa volova je skinuo
ular, jer ih je sin
nakaradno upregnuo. Svi volovi su bili
oker boje, a jeli su
džak silaže dnevno. Tu se prosula neka voda, pa je pokupio
sunđerom iz crvene
kutije. Kad je završio, strina je iznela
turšije i
sutlijaša, a ispekla je i
pitu.
Stric reče, da sednem malo da podignem
tabane, ovo je
kuluk po ovom vremenu
dirinčiti. Reče, daj mi
papuče i čiste
čarape, nisam ni ja
majmun da sedim u
čizmama ceo dan, zaboleše me već
bubrezi. Onda otvori
kaiš, opra ruke
sapunom, obrisa se
peškirom, pa izvadi
duvan i zavi
cigaru, da ima uz
kafu bez
šećera. Strina iznese i slatko od
kajsija, a reče da će posle praviti
pihtije. Iz
sokaka iza
avlije su se čuli
tamburaši.
----------------------------------------------------------------
Tekst je, naravno, besmislen, ali držim da prilično verno dočarava trenutnu situaciju i probleme sa eliminacijom pozajmljenica i preuzetih reči.
Kao vežbu za "odbranu od stranih reči", predlažem da ovaj "tekst" prevedeš na čist srpski jezik, bez ijedne strane pozajmljenice, dakle bez turskog, nemačkog, francuskog, ruskog i tome slično.
Zapravo, po mom mišljenju je pitanje velikog broja stranih reči mnogo bitnije od pitanja ćiriličnog/latiničnog pisma, koje se tako zapenjeno komentariše u drugim thread-ovima. Ja i dalje tvrdim da su Hrvati po pitanju eliminisanja turcizama/germanizama/anglicizama svetlosnim godinama ispred nas (naravno, i oni umeju dooobrano da preteraju kod nekih izraza, pa ispadne smešno 
). Ali, uporedivši to sa gomilom, pre svega, turcizama i germanizama u srpskom jeziku danas, nalazim da su u prednosti.
