Kata Bucik
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Пре два дана се у Нишу убила двадесетогодишња девојка..
Скочила је са врха солитера..
Ништа од њеног прелепог лица и витког тела дугогодишње плесачице није остало, сем хрпе костију и згњеченог меса..
Никада нисам схватала разлоге због којих би неко толико млад пожелео да раскрсти са тим даром који зовемо живот..
Неузвраћена љубав?
Зашто их мајке од колевке не науче да је љубав смисао свега, нешто посебно, драгоцено и савршено и у потпуности неспојиво са нечим неузвраћеним и несрећним, за мене је апсолутна мистерија..
Љубав је радост и милина и увек је обострана..
Ако није тако, није љубав..просто је то..
А ако није љубав, може бити страст или занесеност..а оне ни у ком случају нису разлог за самоубиство..
Напросто се обрнете око своје осе и широм отворених очију погледате око себе..све док не пронађете љубав..ону праву, јединствену, која ће вас ушушкати у своје наручје и дати вам осећај сврсисходности и пуноту животне радости..
Новчани проблеми?
Зар би ово могао бити разлог у свету у коме милијарде људи скапавају гладни и на хиљаде деце свакодневно умире због недостатка воде и хлеба..
Индонезија и Јужна Америка су крцате људима који, без новчића у џепу, певају сунцу и радују се животу и не сматрају да је недостатак новца довољан разлог да би били несрећни..
Несносни родитељи?
Аман, па одселите се. Оставите их њиховој себичности и кретенским зависностима..
Толика деца свакога дана одлазе из родитељског дома, пуно њих и пре пунолетства, бежећи од батина, дроге или алкохола који су им растурили породицу..
И преживе..
Нису та деца храбра..
Напросто су између тешког избора и потпуног његовог одсуства, одлучила да се боре и да начине јаке и здраве основе за живот пред собом..
Болест?
Са њом се бори..до последњег даха..
Болест је страшно искушење које људима практично даје до знања да има пречих проблема на овом свету од новог телефона и скупог интернет пакета..
Често окупи и повеже породицу онако како здравље не би умело..
Некада је застрашујућа, али смрт је гора..
За смрт лека нема..
Никада..
Заувек..
Лоше оцене или неположен испит?
Стално имајте на уму да су оне битне само у једном кратком временском периоду..
Када напустите школску клупу, важно је само да сте добри људи и да знате и волите оно чиме желите да се бавите..
А то ионако ретко када у потпуности научите у школи..
Сигурно има још пуно разлога..
Али, ни један није довољно добар..
И ни један проблем нерешив..
Много пута су они, који су се бацали са моста, посведочили да им је током пада само једна мисао била у глави..све се могло решити..
А прва ствар коју кажу људима који их спасу је, малтене без изузетка..хвала вам..
Не знам шта је била последња мисао девојке која се бацила са солитера..нити ћемо икада имати прилике то да сазнамо..
Жао ми је дете..није требало нити смело тако..
Ништа не значе стотине људи који те данас прате до ледене раке..
Волела бих да су сви они дошли на твоју свадбу или на крштење твога детета..
Овако, остале су само сузе оних чије си душе дотакла током тих прекратких двадесет година колико си била са нама..
Над градом на Нишави неуморно лије киша..
И небо над нама плаче за тобом..
А можда и за нама који смо остали..
Јер од свађа, политике и ТВ гадости, немамо времена да видимо боли једне младе душе..
И да јој на време кажемо да нам је улепшала дан, обојила нам живот у веселе боје и да постоји хрпа разлога због којих је данас требало да је међу нама..
Збогом Ивана..
Скочила је са врха солитера..
Ништа од њеног прелепог лица и витког тела дугогодишње плесачице није остало, сем хрпе костију и згњеченог меса..
Никада нисам схватала разлоге због којих би неко толико млад пожелео да раскрсти са тим даром који зовемо живот..
Неузвраћена љубав?
Зашто их мајке од колевке не науче да је љубав смисао свега, нешто посебно, драгоцено и савршено и у потпуности неспојиво са нечим неузвраћеним и несрећним, за мене је апсолутна мистерија..
Љубав је радост и милина и увек је обострана..
Ако није тако, није љубав..просто је то..
А ако није љубав, може бити страст или занесеност..а оне ни у ком случају нису разлог за самоубиство..
Напросто се обрнете око своје осе и широм отворених очију погледате око себе..све док не пронађете љубав..ону праву, јединствену, која ће вас ушушкати у своје наручје и дати вам осећај сврсисходности и пуноту животне радости..
Новчани проблеми?
Зар би ово могао бити разлог у свету у коме милијарде људи скапавају гладни и на хиљаде деце свакодневно умире због недостатка воде и хлеба..
Индонезија и Јужна Америка су крцате људима који, без новчића у џепу, певају сунцу и радују се животу и не сматрају да је недостатак новца довољан разлог да би били несрећни..
Несносни родитељи?
Аман, па одселите се. Оставите их њиховој себичности и кретенским зависностима..
Толика деца свакога дана одлазе из родитељског дома, пуно њих и пре пунолетства, бежећи од батина, дроге или алкохола који су им растурили породицу..
И преживе..
Нису та деца храбра..
Напросто су између тешког избора и потпуног његовог одсуства, одлучила да се боре и да начине јаке и здраве основе за живот пред собом..
Болест?
Са њом се бори..до последњег даха..
Болест је страшно искушење које људима практично даје до знања да има пречих проблема на овом свету од новог телефона и скупог интернет пакета..
Често окупи и повеже породицу онако како здравље не би умело..
Некада је застрашујућа, али смрт је гора..
За смрт лека нема..
Никада..
Заувек..
Лоше оцене или неположен испит?
Стално имајте на уму да су оне битне само у једном кратком временском периоду..
Када напустите школску клупу, важно је само да сте добри људи и да знате и волите оно чиме желите да се бавите..
А то ионако ретко када у потпуности научите у школи..
Сигурно има још пуно разлога..
Али, ни један није довољно добар..
И ни један проблем нерешив..
Много пута су они, који су се бацали са моста, посведочили да им је током пада само једна мисао била у глави..све се могло решити..
А прва ствар коју кажу људима који их спасу је, малтене без изузетка..хвала вам..
Не знам шта је била последња мисао девојке која се бацила са солитера..нити ћемо икада имати прилике то да сазнамо..
Жао ми је дете..није требало нити смело тако..
Ништа не значе стотине људи који те данас прате до ледене раке..
Волела бих да су сви они дошли на твоју свадбу или на крштење твога детета..
Овако, остале су само сузе оних чије си душе дотакла током тих прекратких двадесет година колико си била са нама..
Над градом на Нишави неуморно лије киша..
И небо над нама плаче за тобом..
А можда и за нама који смо остали..
Јер од свађа, политике и ТВ гадости, немамо времена да видимо боли једне младе душе..
И да јој на време кажемо да нам је улепшала дан, обојила нам живот у веселе боје и да постоји хрпа разлога због којих је данас требало да је међу нама..
Збогом Ивана..
suzu pustih
