Molonlabe
Poznat
- Poruka
- 7.225
ПОследњих дана слушам доста кукања око себе. Кука се како је држава оваква или онаква, није ми омогућила бољу плату, запослење, боље путеве итд.
Колико тога СТВАРНО зависи од државе, а колико од нас самих и наших способности?
Упознао сам људе који кукају како немају посла, моле да раде за 200 евра, а с друге стране имају доста земље коју им не пада ни на памет да обрађују.
Слушао сам либералне "интелектуалце" којим је држава крива што немају посла, маштају да оду у иностранство, али никако да оду, првенствено јер немају шта ни да понуде том западу. Објективно они остају тупсони и кад оду на запад као што су тупсони док бораве у Србији. У преводу, нико их не жели, јер и не вриједе много. Ипак, они имају неку тенденциозну представу о иделаном западу и о томе како их Србија не заслужује, иако можда они, такви какви су, не заслужују ни да живе у Сомалији.
Наравно, постоји и друга врста која се закачила на државне јасле, такође без посебних квалитета, да не кажем никаквих, и интересантно, њима је такође крива држава. Ваљда што немају још веће плате и што морају физички да буду присутни на послу.
Државу покреће приватна иницијатива. Неће нико узорати ту њиву до вас. Неће нико стећи неко знање умјесто вас. Морате сами.
Нико неће бизнис развити умјесто вас. Морате сами.
Гдје вас у томе кочи држава?
Високи порез? У Европи су још већи. У Србији је 15% порез на добит, у Европи је то око 30%. Не дјелује да је држава много алава.
Па опет свима нама је крива држава.
Зашто је то тако?
У чему вас држава гуши да испољите своје таленте и шта може урадити па да процвјетате?
Колико тога СТВАРНО зависи од државе, а колико од нас самих и наших способности?
Упознао сам људе који кукају како немају посла, моле да раде за 200 евра, а с друге стране имају доста земље коју им не пада ни на памет да обрађују.
Слушао сам либералне "интелектуалце" којим је држава крива што немају посла, маштају да оду у иностранство, али никако да оду, првенствено јер немају шта ни да понуде том западу. Објективно они остају тупсони и кад оду на запад као што су тупсони док бораве у Србији. У преводу, нико их не жели, јер и не вриједе много. Ипак, они имају неку тенденциозну представу о иделаном западу и о томе како их Србија не заслужује, иако можда они, такви какви су, не заслужују ни да живе у Сомалији.
Наравно, постоји и друга врста која се закачила на државне јасле, такође без посебних квалитета, да не кажем никаквих, и интересантно, њима је такође крива држава. Ваљда што немају још веће плате и што морају физички да буду присутни на послу.
Државу покреће приватна иницијатива. Неће нико узорати ту њиву до вас. Неће нико стећи неко знање умјесто вас. Морате сами.
Нико неће бизнис развити умјесто вас. Морате сами.
Гдје вас у томе кочи држава?
Високи порез? У Европи су још већи. У Србији је 15% порез на добит, у Европи је то око 30%. Не дјелује да је држава много алава.
Па опет свима нама је крива држава.
Зашто је то тако?
У чему вас држава гуши да испољите своје таленте и шта може урадити па да процвјетате?