Петар Мамонов – СВАКИ ЧОВЕК КОЈЕГ СРЕТНЕШ ЈЕ АНЂЕО

СПАСИ СЕБЕ – И ОД ТЕБЕ ЈЕ ТО ДОВОЉНО
Не можеш причати каквог је укуса ананас ако га ниси пробао. Не можеш говорити шта је то хришћанство ако га ниси пробао. Пробајте да попустите, да позовета Људку са којом нисте причали пет година и кажете јој: „Људка, хајде да завршимо ову причу: оно што сам рекла није у реду, ти си рекла шта си рекла…’Ајмо у биоскоп.“ И видећете како ће вам ноћу бити добро! Све се враћа стоструко и теби и онима које волиш, али не само крпицама, већ и душевним стањем. То је надубља срећа! Али да би је досегли сваког минута треба размишљати шта да се каже, шта да се уради. То и јесте стварање.
Погледајте шта се дешава око вас: колико је добрих људи, чистих, задовољних, веселих лица. Ако видимо само гадости – значи то је у нама. Слично ће се са сличним спојити. Ако кажем: Ено, прође лопов – значи да сам украо ако не хиљаду долара, онда бар ексер. Не осуђујте људе, загледајте се у себе.
Спаси себе и од тебе је то довољно. Врати Бога у себе, окрени свој поглед, своје очи у себе, унутра. Заволи себе, а онда љубав према себи претвори у љубав према ближњем – то је правило. Сви смо изопачени. Уместо да будемо дарежљиви – цицијашимо. Живимо наопако, главом ходамо. Стати на ноге – значи дати. Али ако си дао десет хиљада долара, а онда због тога пожалио, помсилио да је требало дати пет – сматрај да твога доброг дела нема ништа.

ИЗВОР

Петар Мамонов све више личи на оца Анатолија кога је глумио у филму „Острво“. Живи далеко од светске таштине у забаченом селу Ефаново, моли се, општи са Богом више него са остатком света. И само повремено прави концерте на којима свира вољен рок-ен-рол. Скандал мајстор и провокатор у младости, оснивач једне од најбољих рок група СССР-а „Звуци Му“ јако се променио. Зашто и како се то десило Петар Николајевич је причао Наталији Николајчик уочи свог 60. рођендана.


Једна заиста интересантна биографија, која је пронашла свој пут кроз Православље...

Dobro je pročitati ovako nešto.

Od cega da se spasim kad me niko ne dira ?

cleaner:

Od cega da se spasim kad me niko ne dira ?

Kliknite za proširenje...

od onog unutra sto te tera da zezas drugoga zato sto ima velike usi..njega treba da ucmekas..e kad ga ucmekas videces svoje..i napokon ima da ih skratis.

Што је Жискар написао је поучно и на духовну корист.
Јесте не треба гледати један у другом оно што је зло, него оно што је добро, да бисмо престали мрзети и отпочели волети - јер је у љубави спасење и радост и живот. Зато, кад нас зло гони да ма о коме мислимо ружно, умиримо одмах себе и са љубављу помислимо : па и тај човек, кога ја не трпим, дете је Божје; и за њега је умро Христос; и њега Бог гледа са љубављу и очекује да Му се врати у очински загрљај; и тај човек уме да буде добар, можда далеко бољи него ја. Неко од српских духовника је рекао: какве су ти мисли, такав ти је и живот.

Ево још нешто што је поучно..

МОЈЕ, ТВОЈЕ И НАШЕ
          Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време до поласка авиона.
          Поред књиге, купила је и пакетић кекса. Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге стране седео је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла. Наставила је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она узимала кекс и господин који је седео поред ње, не обазирући се, узимао је кекс.
          Наставили су тако, док није остао само један кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сад да уради? Човек узе тај кекс и подели га на пола.
          Девојка је била шокирана. Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је видела пакетић кекса, који је био нетакнут.
          Постидела се као лопов и тек када је схватила да је кекс, исти као њен, био од господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.
          Колико пута смо у нашем животу појели туђ кукс, а да тога нисмо били свјесни и никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.