Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.228
Кинеска филозофија [1] развијала се кроз четири периода: класични, неодаоистички и будистички, неокофуцијански и савремени. У класичном периоду (6. – 3. век пре нове ере), главни концепти су се заснивали на појмовима дао (пут), де (врлина), жен (човекољубље), ји (исправност) и космичким елементима јин и јанг. Свака школа је имала своје виђење даоа, али најутицајније је било Конфуцијево и Лао Цеово. Према Конфуцијевом учењу, дао представља пут човека, древних краљева и мудраца и врлине. Лао Це дао види као пут природе. Његов концепт је био јединствен и касније је прерастао у посебан правац – даоизам. За све традиционалне школе, дао је поседовао два аспекта јин и јанг, дао у човеку је његова врлина, а највеће врлине, посебно према конфуцијанцима су човекољубље и исправност. Неки концепти били су етички, а други метафизички.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Кинеска_филозофија
Da li ''kineska filozofija'' spada u filozofiju ?
Nema je na katedri za filozofiju
http://www.ff.uns.ac.rs/studije/studijski_programi/OS2007/FILOZOFIJA2007.pdf
http://sr.wikipedia.org/wiki/Кинеска_филозофија
Da li ''kineska filozofija'' spada u filozofiju ?
Nema je na katedri za filozofiju
http://www.ff.uns.ac.rs/studije/studijski_programi/OS2007/FILOZOFIJA2007.pdf