Nihilizam u praksi

Može li se živeti život bez ikakvih vrednosti i kriterijuma, moralnih, materijalnih, kakvihgod? Nije li to ravno smrti? Kako živeti ako ne veruješ ni u šta? Vodi li to isključivo u destrukciju ili u šta?

Нихилизам (лат: nihil - ништа), филозофско уверење да ништа у реалности не постоји (метафизички нихилизам) или да се ништа не може поуздано спознати (спознајнотеоријски нихилизам или агностицизам). У етици се нихилизам јавља као тврдња да нема објективног критеријума морала (етички нихилизам).[1]

Нихилизам се може испољавати и кроз порицање вредности било које или свих социјалних структура, власти и закона, норми вредности и моралних принципа. Оваква оријентација може водити ка насиљу и тероризму према успостављеном систему али може резултовати и пасивним отпором свему, без икаквих алтернатива на уму.[2]

Crna ruka -kuka...
Ni takvo mišljenje,a ni takvi koji ga glupo upražnjavaju (jer to je pseudo filozofija)
me ne zanimaju...To mišljenje je prepuno kontradikcija,nastalo iz sofizama reči...
Toliko od mene ,zasad,a i to je više što zasad mogu da ponudim...

CrnaRuka:

Može li se živeti život bez ikakvih vrednosti i kriterijuma, moralnih, materijalnih, kakvihgod? Nije li to ravno smrti? Kako živeti ako ne veruješ ni u šta?

Kliknite za proširenje...

Тако што ћеш уместо веровати ЗНАТИ. Онај ко не уме да мисли, верује, док онај ко уме да мисли, зна.

Па тако, тај који зна одбациваће све оне такозване "вредности" које је црква и држава сервирала народу као истине, како би га лакше преводила жедног преко воде.
Прво и основно све оне инфатилне небулозе о богу. А онда и гомилу осталих општеприхваћених заблуда, табуа.

Такав нихилизам је користан. Онај који проистиче из знања. А нихилизам који би да помахнитало руши све, како добро тако и лоше, онај је који не уме да раздвоји жито од кукоља па реши да спали сав кукољ, заједно са житом.

Nihilizam je jedna prolazna ludost svakog od nas i javlja se u određenom, prolaznom stanju svesti, baš kao što je i ovo u kojem trenutno jeste svako od nas.
Svako od nas ima ugrađenu potrebu da istražuje ili traga za svojom pravom suštinom a to ujedno znači za suštinom samog života.
Sve bi bilo malo jednostavnije kada se ne bi nakačila čula, emocije, nagoni i najzad onaj ne tako lako prevaziđivi Um.
Svakako da postoji etalon etičnosti kojem mi težimo ali preko ekspanzije naše svesti. Koliko je ko uznapredovao na toim putu tolika je njegova prirodna ili unutarnja etičnost koja najčešće nema mnogho zajedničkog sa društvenim moralom. Jer, društveni moral su kreirali ljudi najčešće da udovolje potrebama i shvatanjima moćnih na nekom od polja života.
Dok je spoljašna, društvena moralnost različita od sredine do sredine ili od društva do društva dotle je ona unutarnja praktično vezana za svest i ona je nuz produkt svesti osobe. Zahvaljujući pojedincima sa razvijenom unutarnjom etičnošću ovaj svet opstaje i ne kolapsira u vremenima najvećih kriza.
Kada pojedinac sebe dovoljno razvije (kroz veliki broj inkarnacija) onda on počne svesno tragati i imati lična iskustva. Ova iskustva su duhovnog karaktera a nikako misaonog ili intelektualnog znanja. Jer, intelektualno znanje nije u pravom smislu znanje već je samo zbir, informacija, koje mogu biti ali najčešće nisu ispravne.
Kako smo mi kao suštinsko biće Više JA (Više Svesno, Super Ego, Biće, Duša...) jedina svest i nosioc svesti to znači da je svest duhovna a nikako intelektualna ili mentalna kategorija.
Uistinu današnje masovne religije su potpuno zastranile ali izvorna religija jedino može čoveku pokazati put i način kako da realizuje sebe i svoju najvišu svest počev od Spoznaje Sebe ili Znati Sebe pa do Bog-Svesti.
NAPOMENA: Bog nije konačno biće jer je bez oblika i forme i bez pola pa je najbolje reći TO. Međutim, to je već nedostatak jezika zbog čega koristimo reč Bog.
Može neko danas da poruši sve građevine religijskog karaktera, da spali sve religijske knjige i ukine svaku religioznost za toliko dugo da se religije i zaborave, istina je da će unutarnja potreba za samospoznajom narasti i rasti. Čovek bez prava da spoznaje sebe i svoj koren nikada neće osetiti nikakvu sreću i nikakav napredak.
Sreća se uvek javlja kada nekim delom, mislima ili nekom reči načinimo makar mali napredak u svom unutarnjem progresu svesti (duhovnosti).
Nevolja je da ovu činjenicu najviše negiraju oni kojima najviše manjka osećaj sreće...

Nihilizam je vera da je univerzum uredjen, vera koja vodi u nistavilo, u smrt. Savremeni covek je nihilista, prihvatio on to ili ne.

Definicija sa Vikipedije je pogresna.

Par citata:

Magnus Anderson:

Kada je osoba nesigurna u svoju nesigurnost, onda ona pocinje da trazi sigurnost van sebe. Mama, tata, devojka, decko, priznanje, novac, slava, popularnost, osecaj pripadnosti nekome ili necemu, velikom ne malom, Bogu, bio on hriscanski Bog, transcendentno Bice, skup zakona prirode, rulja, diktator ili komuna.

Kliknite za proširenje...

Magnus Anderson:

Ideja da je univerzum uredjen je projekcija zelje za uredjenoscu, nikako iskren zakljucak na osnovu svih dostupnih dokaza.

Totalitet dokaza ne podrzava takav zakljucak. Skup svih dokaza ne daje kohezivnu sliku realnosti. Totalitet dokaza nam stalno, iz dana u dan, govori da univerzum nije uredjen vec haotican.

Samo osoba koja moze da predvidi buducnost u potpunosti, takoreci Bog, moze doneti takav zakljucak. A svi znamo da takva osoba ne postoji.

Univerzum pocinje da deluje uredjeno tek onda kada pocnemo da zaboravljamo pojedine opazaje. Matematicka istina da je 1 + 1 = 2 je primer. Ona se cesto koristi kao dokaz za postojanje apsolutnih istina. Ono sto je tu zaboravljeno je to da je broj jedan u isto vreme i beskonacnost jer nedeljivih celina u realnosti nema.

Nauka jos uvek veruje u ideju da se iza haosa krije red, odnosno, da je haos posledica nesposobnosti da se red uoci a ne sustina univerzuma. To je i za ocekivati s obzirom na to da je nauka specijalizovana, odnosno, selektivna po pitanju opazaja koji ulaze u njen proces odlucivanja. Mada se nauka zalaze za objektivnost i totalitet, realnost je da je subjektivna i selektivna dok objektivnost i totalitet vaze samo unutar njenih subjektivnih i selektivnih premisa.

Covek prikuplja dokaze svakodnevno, cesto mimo svoje volje. Naucnik odbacuje vecinu njih i fokusira se samo na odredjene dokaze. Dokaze koje naucnik cesto negira su steceno zivotno iskustvo (van naucnih aktivnosti) kao i nasledjeno zivotno iskustvo (instinkti.)

Naucnik je selektivan jer se boji nesigurnosti koju totalitet opazaja izaziva. U sustini se ne razlikuje od hriscana i kvazi-naucnika. Razlika lezi u nacinu na koji se dokazi negiraju.

Hriscanin: "Evolucija je kul i sve, ali to ne znaci da Bog ne postoji."

Naucnik: "Kvantna mehanika je kul i sve, ali to ne znaci da univerzum nije uredjen/objektivan."

Uredjenost univerzuma je vera koja karakterisu svaku vrstu nihilizma. Razlika je u vrsti uredjenosti. Hrsicanstvo ima Boga. Tiranija ima tiranina. Demokratija ima popularni glas rulje. Nauka ima zakone prirode. Metafizika ima transcendentno Bice.

Da je univerzum haos, medjutim, ne znaci da je univerzum unutar uma, odnosno, ne vodi u solipsizam. Situacija je upravo obrnuta: upravo je vera u uredjenost ta koja je solipsisticka, jer se bazira na neopazenom.

Kliknite za proširenje...

Magnus Anderson:

Nihilizam je mrznja prema haosu koja se manifestuje kao vera da je univerzum uredjen ( = linearan = predvidiv = statican = nepromenjljiv = konacan = singularitet) tj. da funkcionise po utvrdjenim pravilima. Hricanstvo je ocigledan primer nihilizma, drugi je sekularni humanizam gde se umesto Boga za uredjenost univerzuma uzimaju takozvani "zakoni prirode". U oba slucaja imamo primer coveka koji se vezuje za odredjeni "sistem", model realnosti, koji linearizuje univerzum, odnosno, suzava prostor moguceg na konacan skup verovatnog, kako bi se obuzdao strah od beskonacnih mogucnosti (haosa.) Promena se tretira kao iluzija, ili kao posledica nesposobnosti da se otkrije realnost, ali nikada kao sustina univerzuma, posto se smatra neprijateljem kojem treba da se stavi tacka.

Kliknite za proširenje...

Magnus Anderson:

Nihilizam je mrznja prema haosu (a posto je univerzum haos, to znaci da je i mrznja prema univerzumu.) U realnosti cemo retko kada naici na osobu koja priznaje da mrzi haos jer skoro niko ne mrzi haos u potpunosti, vec iskljucivo selektivno. Hiper-feminizirani nihilista, naprimer, koji otvoreno mrzi haos, mora da prihvati odredjenu dozu haosa kako bi mogao da ostvari svoj ideal tj. utopiju (na koju on gleda kao na red, ali koja je u realnosti takodje haos, s tim sto je to neka vrsta mirnijeg haosa koja odgovara takvom nihilisti.) Red nikada ne moze da bude odvojen od haosa, jer red kao stanje ne postoji, postoji samo kontinuitet/proces uredjivanja haosa. I najprimitivnija aktivnost, kao sto je naprimer heklanje, zahteva odredjenu, ali naravno minimalnu, dozu haosa. Hiper-maskulizirani nihilista, na drugu stranu, tvrdi da voli haos, sto u realnosti nije tacno. Caka lezi u tome sto je njegov voljeni haos selektivan, sto ce reci da uopste nije pravi haos, vec red. Hiper-feminizirani nihilista tezi ka utopiji, hiper-maskulizirani ka distopiji: oba stanja su stanja reda, samo razlicite vrste. Utopija je mirniji red dok je distopija burniji red. Hiper-maskulizirani nihilista reaguje na haos tako sto ga zamenjuje haosom koji mu odgovora. Primer: umesto da na uvredu odgovori uvredom, on na nju odgovara pesnicama. Pesnicama, jer pesnice su fizicki haos koju mu lezi, dok su uvrede mentalni haos za koji je potpuno nesposoban. I to je nacin na koji nihilisti izvrcu princip reciproteta naglavacke i postaju sve vise i vise samoreferentni.

Kliknite za proširenje...

Taj Magnus je samo pokazao kako racionalnost nije dovoljna za ovakvo pitanje...
Nihilizam je očaranost nepostojanjem kao iracionalnim naličjem postojanja!
Nikakve to veze nema s determinizmom ili indeterminizmom!
Tako da je nihilizam u osnovi svakog dualnog idealističkog učenja i takvim učenjima
nema pomoći-upadaju u sopstvene fekalije daveći se u njima...Amen!

sebe smatram nihilistom.

po mom mišljenju, nihilizam je stanovište da je ništa ono što nas čeka i da ne postoji neki objektivni smisao svega ovoga.

lepa izvedba kultne pesme -

CrnaRuka:

Može li se živeti život bez ikakvih vrednosti i kriterijuma, moralnih, materijalnih, kakvihgod? Nije li to ravno smrti? Kako živeti ako ne veruješ ni u šta? Vodi li to isključivo u destrukciju ili u šta?

Нихилизам (лат: nihil - ништа), филозофско уверење да ништа у реалности не постоји (метафизички нихилизам) или да се ништа не може поуздано спознати (спознајнотеоријски нихилизам или агностицизам). У етици се нихилизам јавља као тврдња да нема објективног критеријума морала (етички нихилизам).[1]

Нихилизам се може испољавати и кроз порицање вредности било које или свих социјалних структура, власти и закона, норми вредности и моралних принципа. Оваква оријентација може водити ка насиљу и тероризму према успостављеном систему али може резултовати и пасивним отпором свему, без икаквих алтернатива на уму.[2]

Kliknite za proširenje...

ma to je jedino vredno zivljenja da ti puca za sve

dalje, ako je neko nihilista to ne znači da nema vrednosti u skladu sa kojima živi, da je nemoralan i slično... kao što rekoh, nihilizam je nešto drugo. on ne drži stranu zlu već je neutralan, čemu će se osoba prikloniti je neka druga tema.... nihilizam ne oslobađa odgovornosti i ne vodi u anarhiju, ali svakako on nije nešto za mase....

jedan od mojih heroja