Vecina trenutnih sukoba na bliskom istoku je proizisla prevashodno zbog razlike u verskom opredeljenju sukobljenih strana a jedini koji imaju kompletni nacionalni indetitet tamo su kurdi,koji iako suniti se bore za svoju nacionalnu drzavu.ISIL,sunitska grupacija ubija i maakrira sve koji nisu suniti a cak i umerene sunite koji se protive njihovim ektremnim razmisljanjima ali sustina je sukob dva razmisljanja i pravca.kako bih malo bolje shvatio sta je to,nasao sam neka njihova razmisljanja o tome


ABDULLAH B. SEB'E, MIT ILI STVARNOST!!!
Bilo bi nepravedno govoriti o ubistvu Osmana, r.a i o Bitci oko deve, a da u kratkim crtama ne spomenemo židovskog prokletnika Abdulaha b. Sebe'a, koji je sa svojim zabludjelim idejama i sa zabludjelim sljedbenicima, bio glavni uzročnik največih fitni koje su krenule od ubistva Osmana, r.a pa nadalje. Nažalost danas jedna poveća grupa muslimana ostala je pri stavovima ovog prokletnika, koji je iznio gomilu laži na Imama Aliju i njegove sinove, a te i slične stavove, Alija i njegovi sinovi nikada nisu zastupali, kao što je pitanje hilafeta (imameta), bezgriješnosti, psovanje i proklinjanje Ebu Bekra, Omera, Osmana i ostalih ashaba i mnoge druge stvari akaidske prirode.
Današnje šijje u potpunosti negiraju da je Abdulah b. Sebe'e uopšte postojao, jer kako kažu njega i njegovu ličnost izmislio je historičar Ehli Sunneta, Sejf b. Omer (umro 180. po H.), a kojeg su učenjaci hadisa kod sunijja ocijenili kao slabu i nepovjerljivu osobu.
Bilo kako bilo, kada bi se muslimani osvrtali i vjerovali svemu šta tvrde i zastupaju šijje, gdje bi nam bio kraj, jer oni su potvarali i lagali na veće i priznatije ljude kod Allaha, kao što je Resulullah, Ebu Bekr, Omer, Osman i drugi ashabi.
Ovom prilikom nećemo se osvrtati na porijeklo i način djelovanja ovog židovskog prokletnika, nego ćemo samo uz Allahovu pomoć dokazati iz sunijjskih i šitskih najstarijih i najpriznatijih hadiskih i historijskih dijela, da je Abdulah b. Seb'e, imenom, prezimenom i svojom ličnošću ustinu postojao i da ga nije izmislio Sejf b. Omer , nego ga spominje na desetine drugih historičara, kako sunijjskih tako šitskih, te je on taj koji je širio fitnu i smutnju među muslimanima.
1) Abdulah b. Seb'e u starim historijskim i hadiskim zbirkama kod Ehli Sunneta we-l-Džem'ata
a) Abdulaha b. Seb'ea spominje poznati pjesnik Hamdan (njegovo ime je Abdurrahman b. Abdullah b. Haris El-Hamdani, umro, 83. po H. Poznati perzijski pjesnik, jedan od najpoznatijih karija i fakiha svoga vremena, a posebno se isticao u pjesništvu. Za njega je Imam Ez-Zehebi rekao:"Bio je veliki pobožnjak i cijenjen čovjek, sa ulemom i narodom pobunio se je protiv Hadždžadža, pa kada su ga zarobili, Hadždžadž naređuje da mu se glava odsiječe".), u svojim stihovima gdje kaže:"Svjedočim da ste vi Sebe'ije (sljedbenici Abdullaha b. Seb'ea), i ja vas vojsko kufra (nevjerovanja) veoma dobro poznajem". (E'aša Hamdan, Divan, 148, Tarih Rusul, 6/83) Ovo nije rekao (izmislio), niti prenio Sejf b. Omer, jer je ovaj poznati pjesnik živio i umro prije Sejf b. Omera.
b) Tako je došlo u poznatoj knjizi od Hasana b. Muhammeda b. Hanefije (a šijje dobro znaju ko je on, radi napomene, (njegovo ime je Hasan b. Muhamed b. Ali Ibn Ebi Talib, umro je Allah mu se smilovao, 95. po H. kako tvrdi Imam Zehebi u El-Kašif, 1/27, a Ibn Hadžer tvrdi da je umro, 99 ili 100. po H. Tehzib, 1/171. Svi su učenjaci složni o njegovoj pravednosti i vjerodostojnosti. Rekao je Ibn Sa'd za njega:"Bio je od prvaka Benu Hašima". Rekao je Ibn Hiban:"Bio je veliki učenjak po pitanju razilaženja". A, Ibn Hadžer je rekao:"Bio je pouzdan i fakih velikog karaktera".), a knjigu je naredio da se čita među narodom, između ostalog se u njoj kaže i upozorava na slijedeće:"Od osobina ove grupe Sebei'ja (znači sljedbenika Abdullaha b. Sebe'a), koja se među nama pojavila, jeste da govore i tvrde da Objava koja je objavljena Muhammedu i koja je među nama, nije potpuna i da je iz nje dosta stvari izbačeno, te da je Nebijullah, Muhammed, saws, sakrio dosta ajeta iz Kur'ana, A wallahi, sve i da je Poslanik, saws, nešto prikrio što je Allaha njemu objavio, onda bo sakrio ajet slučaja Zejdove žene.......". (Knjiga se zove "El-Iman", i ona se čuva kao rukopis u istanbulskom muzeju, a naslov iz knjige pod kojim se nalazi ova rečenica je "Risaletu El-Irdža lil Hasan b. Muhammed b. Hanefije, 249). Ovu predaju takođe nije rekao (izmislio) niti prenio Sejf b. Omer, jer Hasan b. Muhamed b. Hanefije je živio i umro prije Sejfa b. Omera.

c) Ibn Habib El-Bagdadi u svome dijelu spominje predaju od Imama Eš-Š a'bija (umro, 103. po H.) da je rekao:"Prvi koji je slagao i počeo širiti smutnju je ABDULLAH B. SEB'E". Ibn Asakir, Tarihu Dimašk, 9/331). Ovu predaju nije rekao (izmislio) Sejf b. Omer, jer je Imam Eš-Š a'bi živio i umro prije Sejf b. Omera.
d) Takođe nam prenosi El-Dževzedžani (umro, 256. po H.) da je Abdullah b. Seb'e širio fitnu i zagovarao da je tada postojeći Kur'an jedan dio od ukupnih devet dijelova cjelokupnog Kur'ana, i da se on nalazi kod Alije, te da ga je sakrio kako mu ga ne bi oduzela tadašnja vlast. (Knjiga se zove "Ed-Du'afa", a čuva se kao rukopis u muzeju u Rijadu, 22, str.)
e) Takođe El-Bilazuri, poznati historičar i autor knjige "Ensabu-l-Ešraf", (umro, 279. po H.), spominje da su sljedbenici ABDULLAHA B. SEB'A, došli kod Imama Alije, r.a, i pitali ga za Ebu Bekra i Omera, pa je Alija, r.a naredio da se napiše proglas i pročita među narodom, a jedan od primjreka tog proglasa bio je kod ABULLAHA B. SEB'EA, kojeg je on zapalio. (Ensabu-l-Ešraf, tahkik od Bakira b. Muhammeda, 382). Najvjerovatnije da je proglas zapalio jer mu se nije sadržaj svidio.
f) Š to se tiče Imama Taberija (umro, 310. po H.) njegove su predaje poznate, a prenosi ih od Sejf. B Omera. Ibn Asakir (umro, 571. po H), u svojoj historiji spominje jedan dio predaja od Taberija koje su uzete od Sejfa b. Omera, ali zato spominje i druge predaje koje govore o ličnosti Abdullaha b. Seb'ea, u kojima se uopšte ne spominje Sejf b. Omer, a plus što su te predaje na stepenu sahiha ili hasena (vjerodostojne ili dobre). Pa tako Ibn Asakir bilježi predaju u kojoj se spominje i opisuje Abdullah b. Seb'e, a koja nije prenešena od Sejf b. Omera, on kaže:"ABDULLAH B. SEB'E, je osoba kojeg slijede Sebe'ije, radikalna skupina rafidija (šijja), porijeklom je iz Jemena, bio je židov, pa je prividno primio islam. Obišao je veče islamske gradove, lagajući i pozivajući narod da ne budu pokorni vladaru (Osmanu, r.a), i govoreći zablude o Aliji, r.a". (Tarih Dimašk od Ibn Asakira, 132). Takođe Ibn Asakir bilježi predaju u kojoj se ne spominje Sejf b. Omer, nego je bilježi od Amara Ed-Dehnija (on je Amar b. Muavija Ed-Dehni, pouzdanim-siqom, ga smatraju Imam Ahmed, Ibn Mei'n, Ebu Hatim, Ez-Zehebi i dr. umro 133. po H.) da je rekao:"Čuo sam Ebu Tufejla da je rekao:"Vidio sam El-Musejjeba b. Nudžebeha da je došao sa Ibn Seb'eom (znači Abdullah b. Seb'e), a Alija, r.a. , je bio na minberu, pa je rekao:"Š ta je uradio"? Pa je rekao:"Laže na Allaha i Njegova Poslanika"! (Tarih Dimašk 135),. Zatim predaja, a bilježi je Ibn Asakir u svome Tarihu od Jezida b. Wehba (on je jedan od najpouzdanijih tab'eina i najučenijih. Za njega je rekao El-A'meš:"Ako ti Zejd b. Wehb bude govorio o nekome, kao da ti govori ona osoba koja je direktno vidjela i čula od te osobe". Umro je 90. po H., znači prije Sejf b. Omera), da je Alija, r.a. rekao za Abdullaha b. Seb'ea:"Gonite od mene ovog čovjeka, poziva ka zlu i vrijeđa Ebu Bekra i Omera". (Ibn Asakir, 134). Ovakavu istu predaju prenosi i Seleme b. Š u'bete.