Nemački mediji: Srbija u vrtlogu ruskog velikog brata
Nemački dnevnik "Velt" u tekstu o Srbiji u "vrtlogu velikog, slovenskog brata" piše da srpska vlada želi da zemlja stupi u Evropsku uniju, ali i da raspoloženje Srba za pristup EU varira i da je ruski predsednik Vladimir Putin najomiljeniji strani političar.
U opširnom tekstu o životu posle poplava i pomoći EU i Vlade Srbije da se sazidaju kuće i obnove škole kaže se da bi ljudi trebalo da znaju ko im je pomogao i ocenjuje da EU tu ima jedan problem.
"Mnogi ljudi ovde veruju da im je, pre svega, Rusija pomogla u nesreći, da novac i sirovine iz Moskve teku ka Beogradu, da taj stari, veliki brat stoji na njihovoj strani u slučaju da konflikt sa Kosovom ponovo postane ozbiljan...", piše "Velt".
Ukazujući da je Putin počeo da gradi Evroazijsku uniju, lišt postavlja pitanja o tome kojoj bi uniji Srbija trebalo da pristupi i kojoj će pristupiti -EU ili Evroazijskoj uniji, da li bi između Rusije i EU na Balkanu mogla da eskalira situacija kao sada u Ukrajini i gde bi onda stajala Srbija.
"Ako je suditi prema sadašnjoj vladi, onda je odgovor jasan, u najmanju ruku barem zvanično - na strani EU. Šef vlade Aleksandar Vučić je više puta naglasio da njegova zemlja do 2020. godine želi da postane član EU...", piše "Velt" i dodaje da, međutim, raspoloženje Srba za pristup EU varira i da sada, prema anketama, još 44 odsto Srba podržava ulazak u EU.
"I, najomiljeniji strani političar je Putin, tako da Vučić ne vuče previše u pravcu EU", piše "Velt" i, ukazujući na dve parade u Srbiji - povodom 70. godišjice oslobođenja Beograda i "gej parade", ocenjuje da su to dva signala u dva pravca na jednom političkom kopmasu.
Ocenjujući da bi siže srpske politike mogao biti "Srbija je za EU, ali vlada i ljudi ne mogu biti protiv Rusije i to bi evropske zemlje morale da razumeju", "Velt" i postavlja pitanje do kada može dobro funkcionisati taj posebni put Srbije.
"EU je za Srbiju najveći finansijski poverilac", konstatuje dnevnik i dodaje da je Srbija od januara na čelu OEBS-a, organizacije koja kontroliše granice i primirje između Rusije i Ukrajine i da bi to predsedavanje moglo da "zaoštri škakljivu ulogu Srbije između Istoka i Zapada".
Ukazujući da politika nije jedina koja pogoršava stanje u zemlji, list piše da je nezaposlenost 20 odsto, da čovek skoro da ne može sresti Srbina koji se ne nervira zbog korupcije i da mnogi, dobro obrazovani mladi odlaze u inostranstvo.
"A, iz Rusije stiže brzi novac. Moskva je, prema navodima Ministarstva finansija, odobrila povoljne kredite - na primer, 800 miliona dolara za železnicu. Građevinski projekti su važni za ovu zemlju u kojoj svaki drugi mladi čovek nema posao", piše "Velt".
Dnevnik prenosi mišljenje eksperta za privredu Ane Trbović da, ipak, Rusija privredno za Srbiju znači puno manje, nego EU i da do 90 odsto svog izvoza Srbija izvozi u pravcu Zapada, a samo 10 odsto u Rusiju.
List navodi da je Srbija zbog projekta Južni tok ostala bez obećanih investicija.
"Kada bi politika funkcionisala brojevima, bio bi pristup EU za mnoge Srbe možda jasan. Ali politika funkcinoše i uz pomoć osećanja", piše "Velt" i prenosi izjavu novinara Bojana Brkića o tome da Rusiju i Srbiju povezuje platonsko prijateljstvo i da su sve zemlje povezane jezikom, slovenskom istorijom, pravoslavljem.
"Ali, pitajte jednog Srbina gde bi radije živeo u Moskvi ili Frankfurtu-odgovor bi bio Frankfurt", prenosi list njegovu izjavu.
Ocenjujući da na kraju odgovor na pitanje u kom pravcu ide Srbija nije u Frankfurtu, već na Kosovu, list piše da onaj ko sa ljudima priča u beogradskim kafićima, često čuje rečenicu da Kosovo pripada Srbiji.
Podsećajući na noviju političku istoriju u kosovsko - srpskim odnosima, "Velt" navodi da su, ipak, obe vlade potpisale više bilateralnih sporazuma i da je bilo uzajamnih državnih poseta.
"Dijalog između Srba, Albanaca i Kosova, ipak, varira, kao i rezultati anketa o pristupu EU... uvek iznova nacionalističke parole truju pomirenje. EU želi stabilnost pred sopstvenim vratima. Kao nagradu, diplomate u Briselu mašu Srbima pristupom u EU", piše "Velt".
Pa znas li ti sta sve treba da se desi da bi mi mislili o osveti? Plus, nije hriscanski.
