- Poruka
- 220
STO ZNACI RELIGIOZNI ATEIZAM:
Ne bih bas mogao o tome, osim da objasnim da su to ljudi koji 1. ne vjeruju u evoluciju (ili vjeruju u involuciju), 2. vjeruju u duhovno i 3. vjeruju u neneophodnost i nekorisnost ali "ljudskost" morala, i zele da ga imaju ne sanjajuci budno ili nocno o nagradi za to, 4. ljudi koji o etici pisu tako dobro da je jedan od Papa predlozio njihovo ucesce na sastancima teologa (zbog njihovog shvatanja etike za koje da ga svhvate od drugim stvarima bavljenjem teolozi tad nisu imali vremena.) Jedan primjer je Frojdova teorija na njenoj izmjeni na od 33% do 66% rada, a pogotovo njegova misticna teorija od 66% rada pa nadalje, koja nagone uopste ne definise vezano za biologiju, nego metafiziku, jer bioloske procese proglasava povinovanim metafizickim, i gdje se tvrdi da je izlecenje moguce samo uz moralnu promjenu nabolje (nazalost (a ono sto on pokusava da sprijeci): i nagore, ali ne preveliku, jer da nema zlih i losih svijet ne bi bio tako interesantan).
Citat o religioznom ateizmu, prekinut parafraziranjem Dostojevskog i opravdanim dodacima,
knjiga: ateista Fromm, E (1950): Psihoanaliza i religija, izdanje 2 (1967):
"Naša naučna oktrića i tehnička dostignuća . . . Čovjek je stvorio novi svet sa sopstvenim zakonima i sudbinom. Gledajući u svoju tvorevinu, n može da kaže — Zaista, ovo je dobro.
Međuti, šta može da kaže ako pogleda sam sebe? Da li se približio ostvarenju još jednog sna čovečanstva, onog o savršenstvu čoveka? Čoveka, koji voli bližnjeg svog, koji je pravedan, iskreno zbori i uviđa da je ono, što možda je možda on, otelovljenje boga? . . ."
Prekid da parafraziram dio iz jedne knjige Dostojevskog (naslov prevode različito: Nečiste sile/Zli dusi/Bjesovi/Demoni/Đavoli/Opsjednuti, a originalni naslov koga se Dostjevski odrekao bio je Ateista, glavni lik se pojavljuje ređe nego ijedan drugi, a to je Nikolaj Stavrogin, i evo jedne njegove izjave, pošto je to klasični religiozni ateista, najgrublji ali i najpozitivniji lik u knjizi), i da kažem jos nesto, o Jungu i Froju, jer Frojd je predstavnik religioznog ateizma, ali o tome da li postoji Rokenrol relgija
PARAFRAZIRANJE IZ DOSTOJEVSKI: NECISTE SILE:
"NIKOLAJ STAVROGIN: Shvatio sam da ja podjednako mogu uživati u nečemu najuzvišenijem kao i u nekoj gadosti... Dobro je što postoje gadosti, jer to život čini interesantnim, i ja sam shvatio da dobro i zlo prema tome i ne postoje, ali da ako bih shvatio da to shvatam onda bi to dovelo do moje totalne propasti. Zato sam se odrekao toga shvatanja... Sam intelekt nije dovoljan, ako ga ne udružimo sa ostalim sposobnostima, zato je poneke ljude progutala ova ili ona ideja. Mene ideja ne može progutati, pa se ja nikada i neću ubiti..."
Iz ovoga Jung vadi učenje o sacrificium intellectus (žrtvovanje intelekta) kao psihoterapijsku metodu, ali na pogrešan način je vadi... Takođe iz ovoga vadi čitav pogrešan koncept podjele ličnosti na 4 opredeljenosti (intelekt i emotivnost na suprotnim stranama kruga, na krugu je izmedju intelekta i emotivnosti čulnost, a na suprotnoj strani kruga od nje koja je takođe između intelekta i emotivnosti je intuitivnost), i na ličnosti okrenute spolja (ekstravertne), unutra (intravertne), i (idealno) i spolja i unutra. Jung to vadi na osnovu ovoga jer je od strane Frojda bio upoznat sa tom knjigom, pošto je Frojd prvi preveo na prostorima Evrope poglavlje te knjige cenzurisano od strane Ruske Carske cenzure, koje se u originalu zove "Kod Tihona" (neke djelove sam citirao na književnosti) a koje je Frojd naslovio kao "Ispovijest Stavrogina". Prvi razgovor ikada Frojda i Junga trajao je oko 24 sata bez prekida, a sam Frojd je pisao i poseban rad o Dostojevskom, gdje je rekao da se dubina knjige Braća Karamazovi nikada neće shvatiti u budućnosti. Monah Arsenije (Jovanović) mi je rekao da je Dostojevski bio veliki svetac, kada sam pitao je li istina da su mislili da li da ga proglase za sveca Rusi. ALI NEKA MI SE NE VJERUJE DA MI JE TO REKAO DOK GA NE NAGOVORIM DA KAŽE JAVNO, A NA VIDEU PRIČA O ROKENROL RELIGIJI... A USPJECU, OBEĆAVAM, JER DOK JE KRITIKOVAO OSTALE ROKERE REČE DA JE BREGOVIĆ ZA KOGA ZNAMO DA SE IZJASNJAVA KAO ATEISTA BIO "DOBAR MOMAK" NA YouTube.com, ovdje 1:04:55-1:06:03 "i odatle je otprilike sve i krenulo", i mogu da dodam da je u Bregovicevom radu "Pozurite konji moji" u jednom dijelu pjesme (2:59 pa nadalje) gdje se ukljucuje hor sa orguljama uz elektricnu gitaru na najjacoj distorziji postignuto ono sto izgleda da otac Arsenije zeli: utapanje roka u crkveni zvuk, crkvenu muziku, a ne obratno:
NASTAVAK citata Fromove knjige:
". . . neke od naslova novosti . . .Rečeno nam je da Amerika nikada nije imala tako sjajnu budućnost kao sredinom dvadesetog veka, dok se na istoj stranici razmatra verovatnoća rata i naučnioci se svađaju oko toga da li će atomsko oružje dovesti do uništenja čitave planete.
. . . Interesantno je setiti se obične fotografije u časopisu Life od pre izvesnog vremena, na kojoj je grupa ljudi, koja na ćošku čeka da se upali zeleno svetlo. Ono što je bilo tako izuzetno i šokantnou vezi te fotografije, bili su ljudi, koji su svi redom delovali zapanjeno i prestravljeno, kao da su prisustvovali užasnoj nesreći, dok je tekst objašnjavao da su to bili prosečni građani, koji su krenuli da obave svoje poslove.
fusnota: Ilustracija nesrećnog manira, u kom je predmet izučavanja ponekad tretiran kao izjava monsinjora Šina u njegovoj knjizi Duševni mir . . . On je pisao "Kada je Frojd napisao sledeće, on je nametnuo predrasudu prema teoriji: "Maska je pala: ona (psihoanaliza) vodi ka poricanju boga i etičkog ideala." . . . Međutim, ako pogledate FRojdovu tvrdnju, videćete da citirana rečenica dolazi nakon sledećeg: "Ako sada istupim sa tako neprijatnim izjavama, ljudi će mjedva dočekati da prenesu svoja osećanja sa moje ličnosti na psihoanalizu. Biće rečeno da se sada vidi kuda psihoanaliza vodi. (kurziv E. F.). Maska je pala: ona (psihoanaliza) vodi ka poricanju boga i etičkog ideala, kako smo oduvek pretpostavljali. Da bi se držali podalje od tog otkrića, nagnali su nas da verujemo da psihoanaliza nije, niti može da bude, filozofsko stanovište." Jasno je da frojd, umesto iznošenja sopstvenih stavova, ukazuje na to da će ljudi napasti psihoanalizu. Iskrivljenje leži u činjenici da bi Frojd trebalo da poriče ne samo boga, već i etički ideal. Mada je prvo istina, drugo je suprotno Frojdovom stanovištu. . . .
fusnosta: Sam Frojd je tvrdio da činjenica da to što ideja zadovoljava želju, ne znači nužno da je ideja lažna. . . .
. . . Međutim, ne moramo da se oslanjamo na zaključke iz Frojdove kritike religije; veoma je eksplicitno izrazio norme i ideale, u koje on veruje: to su bratska ljubav (Menscheliebe), istinia i sloboda. . . . znanja (razuma, istine, logosa), bratske ljubavi, smanjenja patnje, nezavisnosti i odgovornosti.
. . . U ovom kontekstu značajno je pomenuti da Frojd tvrdi da je osećanje nemoći suprotno religioznom osećanju. U svetlosti činjenice da mnogi teolozi — i, kako ćemo videti kasnije, u određenoj meri i Jung — smatraju osećanje zavisnosti i nemoći za srž religioznog iskustva, Frojdova izjava je veoma bitna. Ona izražava, pa makar samo prećutno, njegov lični koncept religiozog iskustva, naime o nezavisnosti i svesnosnti o nečijim moćima.
. . . Svu ljudi su "idealisti" i teže za nečim iznad fizičkog zadovoljenja. Oni se razlikuju po vrstama ideala u koje veruju. . . .
. . . Pitanje nije religija ili ne, već koja vrsta religije, bilo da je ona, koja unapređuje čovekov razvoj, razvijanje negovih specifično ljudskih moći ili ona, koja ih parališe."
CITIRANJE KNJIGE CE BITI NASTAVLJENO, KAO I PRICA O RELIGIOZNOM ATEIZMU
Ne bih bas mogao o tome, osim da objasnim da su to ljudi koji 1. ne vjeruju u evoluciju (ili vjeruju u involuciju), 2. vjeruju u duhovno i 3. vjeruju u neneophodnost i nekorisnost ali "ljudskost" morala, i zele da ga imaju ne sanjajuci budno ili nocno o nagradi za to, 4. ljudi koji o etici pisu tako dobro da je jedan od Papa predlozio njihovo ucesce na sastancima teologa (zbog njihovog shvatanja etike za koje da ga svhvate od drugim stvarima bavljenjem teolozi tad nisu imali vremena.) Jedan primjer je Frojdova teorija na njenoj izmjeni na od 33% do 66% rada, a pogotovo njegova misticna teorija od 66% rada pa nadalje, koja nagone uopste ne definise vezano za biologiju, nego metafiziku, jer bioloske procese proglasava povinovanim metafizickim, i gdje se tvrdi da je izlecenje moguce samo uz moralnu promjenu nabolje (nazalost (a ono sto on pokusava da sprijeci): i nagore, ali ne preveliku, jer da nema zlih i losih svijet ne bi bio tako interesantan).
Citat o religioznom ateizmu, prekinut parafraziranjem Dostojevskog i opravdanim dodacima,
knjiga: ateista Fromm, E (1950): Psihoanaliza i religija, izdanje 2 (1967):
"Naša naučna oktrića i tehnička dostignuća . . . Čovjek je stvorio novi svet sa sopstvenim zakonima i sudbinom. Gledajući u svoju tvorevinu, n može da kaže — Zaista, ovo je dobro.
Međuti, šta može da kaže ako pogleda sam sebe? Da li se približio ostvarenju još jednog sna čovečanstva, onog o savršenstvu čoveka? Čoveka, koji voli bližnjeg svog, koji je pravedan, iskreno zbori i uviđa da je ono, što možda je možda on, otelovljenje boga? . . ."
Prekid da parafraziram dio iz jedne knjige Dostojevskog (naslov prevode različito: Nečiste sile/Zli dusi/Bjesovi/Demoni/Đavoli/Opsjednuti, a originalni naslov koga se Dostjevski odrekao bio je Ateista, glavni lik se pojavljuje ređe nego ijedan drugi, a to je Nikolaj Stavrogin, i evo jedne njegove izjave, pošto je to klasični religiozni ateista, najgrublji ali i najpozitivniji lik u knjizi), i da kažem jos nesto, o Jungu i Froju, jer Frojd je predstavnik religioznog ateizma, ali o tome da li postoji Rokenrol relgija
PARAFRAZIRANJE IZ DOSTOJEVSKI: NECISTE SILE:
"NIKOLAJ STAVROGIN: Shvatio sam da ja podjednako mogu uživati u nečemu najuzvišenijem kao i u nekoj gadosti... Dobro je što postoje gadosti, jer to život čini interesantnim, i ja sam shvatio da dobro i zlo prema tome i ne postoje, ali da ako bih shvatio da to shvatam onda bi to dovelo do moje totalne propasti. Zato sam se odrekao toga shvatanja... Sam intelekt nije dovoljan, ako ga ne udružimo sa ostalim sposobnostima, zato je poneke ljude progutala ova ili ona ideja. Mene ideja ne može progutati, pa se ja nikada i neću ubiti..."
Iz ovoga Jung vadi učenje o sacrificium intellectus (žrtvovanje intelekta) kao psihoterapijsku metodu, ali na pogrešan način je vadi... Takođe iz ovoga vadi čitav pogrešan koncept podjele ličnosti na 4 opredeljenosti (intelekt i emotivnost na suprotnim stranama kruga, na krugu je izmedju intelekta i emotivnosti čulnost, a na suprotnoj strani kruga od nje koja je takođe između intelekta i emotivnosti je intuitivnost), i na ličnosti okrenute spolja (ekstravertne), unutra (intravertne), i (idealno) i spolja i unutra. Jung to vadi na osnovu ovoga jer je od strane Frojda bio upoznat sa tom knjigom, pošto je Frojd prvi preveo na prostorima Evrope poglavlje te knjige cenzurisano od strane Ruske Carske cenzure, koje se u originalu zove "Kod Tihona" (neke djelove sam citirao na književnosti) a koje je Frojd naslovio kao "Ispovijest Stavrogina". Prvi razgovor ikada Frojda i Junga trajao je oko 24 sata bez prekida, a sam Frojd je pisao i poseban rad o Dostojevskom, gdje je rekao da se dubina knjige Braća Karamazovi nikada neće shvatiti u budućnosti. Monah Arsenije (Jovanović) mi je rekao da je Dostojevski bio veliki svetac, kada sam pitao je li istina da su mislili da li da ga proglase za sveca Rusi. ALI NEKA MI SE NE VJERUJE DA MI JE TO REKAO DOK GA NE NAGOVORIM DA KAŽE JAVNO, A NA VIDEU PRIČA O ROKENROL RELIGIJI... A USPJECU, OBEĆAVAM, JER DOK JE KRITIKOVAO OSTALE ROKERE REČE DA JE BREGOVIĆ ZA KOGA ZNAMO DA SE IZJASNJAVA KAO ATEISTA BIO "DOBAR MOMAK" NA YouTube.com, ovdje 1:04:55-1:06:03 "i odatle je otprilike sve i krenulo", i mogu da dodam da je u Bregovicevom radu "Pozurite konji moji" u jednom dijelu pjesme (2:59 pa nadalje) gdje se ukljucuje hor sa orguljama uz elektricnu gitaru na najjacoj distorziji postignuto ono sto izgleda da otac Arsenije zeli: utapanje roka u crkveni zvuk, crkvenu muziku, a ne obratno:
NASTAVAK citata Fromove knjige:
". . . neke od naslova novosti . . .Rečeno nam je da Amerika nikada nije imala tako sjajnu budućnost kao sredinom dvadesetog veka, dok se na istoj stranici razmatra verovatnoća rata i naučnioci se svađaju oko toga da li će atomsko oružje dovesti do uništenja čitave planete.
. . . Interesantno je setiti se obične fotografije u časopisu Life od pre izvesnog vremena, na kojoj je grupa ljudi, koja na ćošku čeka da se upali zeleno svetlo. Ono što je bilo tako izuzetno i šokantnou vezi te fotografije, bili su ljudi, koji su svi redom delovali zapanjeno i prestravljeno, kao da su prisustvovali užasnoj nesreći, dok je tekst objašnjavao da su to bili prosečni građani, koji su krenuli da obave svoje poslove.
fusnota: Ilustracija nesrećnog manira, u kom je predmet izučavanja ponekad tretiran kao izjava monsinjora Šina u njegovoj knjizi Duševni mir . . . On je pisao "Kada je Frojd napisao sledeće, on je nametnuo predrasudu prema teoriji: "Maska je pala: ona (psihoanaliza) vodi ka poricanju boga i etičkog ideala." . . . Međutim, ako pogledate FRojdovu tvrdnju, videćete da citirana rečenica dolazi nakon sledećeg: "Ako sada istupim sa tako neprijatnim izjavama, ljudi će mjedva dočekati da prenesu svoja osećanja sa moje ličnosti na psihoanalizu. Biće rečeno da se sada vidi kuda psihoanaliza vodi. (kurziv E. F.). Maska je pala: ona (psihoanaliza) vodi ka poricanju boga i etičkog ideala, kako smo oduvek pretpostavljali. Da bi se držali podalje od tog otkrića, nagnali su nas da verujemo da psihoanaliza nije, niti može da bude, filozofsko stanovište." Jasno je da frojd, umesto iznošenja sopstvenih stavova, ukazuje na to da će ljudi napasti psihoanalizu. Iskrivljenje leži u činjenici da bi Frojd trebalo da poriče ne samo boga, već i etički ideal. Mada je prvo istina, drugo je suprotno Frojdovom stanovištu. . . .
fusnosta: Sam Frojd je tvrdio da činjenica da to što ideja zadovoljava želju, ne znači nužno da je ideja lažna. . . .
. . . Međutim, ne moramo da se oslanjamo na zaključke iz Frojdove kritike religije; veoma je eksplicitno izrazio norme i ideale, u koje on veruje: to su bratska ljubav (Menscheliebe), istinia i sloboda. . . . znanja (razuma, istine, logosa), bratske ljubavi, smanjenja patnje, nezavisnosti i odgovornosti.
. . . U ovom kontekstu značajno je pomenuti da Frojd tvrdi da je osećanje nemoći suprotno religioznom osećanju. U svetlosti činjenice da mnogi teolozi — i, kako ćemo videti kasnije, u određenoj meri i Jung — smatraju osećanje zavisnosti i nemoći za srž religioznog iskustva, Frojdova izjava je veoma bitna. Ona izražava, pa makar samo prećutno, njegov lični koncept religiozog iskustva, naime o nezavisnosti i svesnosnti o nečijim moćima.
. . . Svu ljudi su "idealisti" i teže za nečim iznad fizičkog zadovoljenja. Oni se razlikuju po vrstama ideala u koje veruju. . . .
. . . Pitanje nije religija ili ne, već koja vrsta religije, bilo da je ona, koja unapređuje čovekov razvoj, razvijanje negovih specifično ljudskih moći ili ona, koja ih parališe."
CITIRANJE KNJIGE CE BITI NASTAVLJENO, KAO I PRICA O RELIGIOZNOM ATEIZMU
Poslednja izmena:
