Da se vratimo na stvar, neurologija:
Sada dobijate sliku nervnih puteva oka, da vidite kako je to komplikovano, od retine do jednog od krajeva:
(velika vecina slika iz te oblasti knjige izostavljeno, naravno)
Retina, po tkivima (ona je u oku samom):
receptori sa fotosenzitivnom supstancom (130.000.000 štapića i oko 6.000.000 čepića.)
horizontalne celije
bipolarne celije
amakrine celije
ganglijske celije (X i Y)
"Četvrtu funkcionalni {a ne
histološki (tkivni)} sloj mrežnjače čine krupne ganglijske ćelije čiji aksoni odlaze zajedno po površini mrežnjače do izaza iz očne jabučice. To su vlakna koja ulaze u sastav očnog nerva. Treba imati u vidu da svetlost mora da prođe kroz ta vlakna na površini mrežnjače, kroz spletove nervnih ćelija četvrtog i trećeg sloja, da bi dospela do receptora. . . .
Ganglijske ćelije u četvrtom sloju nisu puki provodnici impulsa. I one učestvuju u integraciji {ujedinjenju}, odnosno površinskoj obradi informacija. Ove ćelije generišu {stvaraju, prave} impulse i u mirovanju — oko pedeset akcionih potencijala u sekundi. Ao su inhibirane, smanjuju broj impulsa u odnosu na "mirovanje" (50 imp/s), a ukoliko su ekscitirane — povećavaju broj impulsa.
NERVNI putevi iz oka (oko 900.000 vlakana)
"Ocni zivci po izlasku iz bulbusa oba oka ulaze u lobanju i tu se ukrustaju u
optickoj hijazmi (
chiasma). Medjutim, ne ukrstaju se sva vlakna oba nerva, vec saamo ona koja idu iz nazalnih {Primjedba DOBAR SISEM: 26 Onih blizu nosa; ka nosu} delova oka. Temporalna {sljepoočna} vlakna se ne ukrstaju, vec produzuju dalje svojom stranom (iz desnog oka desnim optickim traktusom, a iz lkevog — levim).
Optički traktusi, koji polaze od hiazme, idu do spoljašnjeg ili
bočnog kolenastog (
corpus geniculatum laterale) u talamusu . . . tu se zavrsava samo oko 80% vlakana ganglijskih celija iz cetvrtog sloja mreznjace, a oko 20% vlakana ide dalje, silayi do mezencefalona (srednjeg mozga), gde se zavrsava u dve gornje ili
opticke kvrzice (
colliculus superior)
U nukleusima {naziv za skoro svaki dio mozga ispod
cortex-a (kore) koji sadrži "sivu masu" tj. tijela neurona (ona se zovu
soma)} lateralnih kolenastih tela u talamusu zavrsavaju sva vlakna ganglijskih celija tipa X i vecine celija tipa Y . . . ceka retuba se ivde orihejzhe taji da dve bliske stimulacije na njoj izazivaju proces u dva susedna neurona u nukleusima kolenastog tela. Nukleus lateralnog kolenastog tela ima sest slojeva neurona, vertikalno rasporedjenih, koji svi oni prate pricip retinotopske {topologija je matematicka nauka o poljima, a topolosko znaci "poljno"} organizacije. Slojevi se broje od prvog, ventralno {blize prednjoj strani tijela, suprotno od leđa}, do poslednjeg — sestrog — dorzalnog {zadnja strana tijela}. Svaki sloj neurona dobija impulese samo iz jednog oka. Iz oba oka projektuje se u jedan nukleus kolenastog tela ista vizuelna zona, ali naizmenično po slijevima u svaki drugi {tu je malo bio neprecizan}. Tako (ipsilateralni {istobočni, suprotno je
kontralateralni (suprotnobočni)}) temproalni deo retine biva projektovan u slojeve 2, 3 i 5, a (kontralateralni) nazalni deo retine u slojeve 1, 4 i 6 istog kolenastog tela. . . .
U bocnim kolenastim telima postoje dve vrste neuronaČ
magnocelularni (krupniji), koji ispunjavaju prvi, i drugi
parvocelularni (sitniji), koji čine ostala četiri sloja. Do magnocelularnih neurona dolaze vlakna krupnijih gangnlijskih celija tipa Y, a do parvocellarnih neurona — vlakna sitnijih ganglijskih celija citap X. . . .
Njihova receptivna {prijemna} polja su kružna i simetrična {istooblicna sa više strana, ili svih}, uglavnom organizovana po principu suprotstavljanja cenatar - periferiija (o tome ce biti reci u raspravi o teorijama opažanja)."
Njegova šema kasnije:
". . .a) Y-ganglijske → magnocelularni → 4C(α)→4B→ II vizuelni korteks ‒ tamne debele [stereo],
"b)X-ganglijske→ parvocelularni → 4C(β)→2,3 (interblob-neuroni)→II ‒ blede [obliik],
"c)X-ganglijske→ parvocelularni → 4C(β)→2,3 (blob-neuroni)→II ‒ tamne tanke [boja] (+magno)".
itd.
(
