Mislim da objasnjenje lezi u cinjenici da je fudbal previse skup sport za nas.Ko je danas najuspesniji u fudbalu?Onaj ko najvise ulaze.
U vaterpolu,odbojci,rukometu pa i kosarci se vrte mnogo manje pare i tu talenat dolazi do izrazaja.Primer je i atletika.Cim je drzava pocela da izdvaja malo novca eto rezultata.Ivana Spanovic,Asmir Kolasinac,Emir Bekric...a verujem da ce ih biti jos.Drzava tim boljim atleticarima koji se istaknu daje 2000 eura mesecno kao stipendiju.
E sad,sto se tice nase fudbalske reprezentacije,tu je drugo pitanje i mislim da tu imamo problem mentaliteta.Nasi reprezentativci igraju mahom u vecim evropskim klubovima,zaradjuju velike pare i nemaju usadjen patriotizam i zelju da se istaknu kada igraju za svoj nacionalni tim.Plus,cinjenica da je nas fudbal ophrvan manjkom finansija ogrezao u kriminal,mahinacije i mafiju pa nema struke,organizacije i kriterijuma.
Ovo prvo o motivu i usadjenom patriotizmu je nesto sto se stalno ponavlja ali u principu je argument ljudi koji se nikada i nisu bavili nekim sportom i nemaju pojma kako stvari funkcionisu, jer svaki igrac ima licni interes da igra za reprezentaciju, a ponarocito da dogura do svetskog i evropskog prvenstva jer im drasticno skace cena. Ali, ne moze se motivom nadoknaditi nedostatak sistema, jer uspeh jedne reprezentacije je rezultat rada celog fudbalskog saveza. Igraci na terenu su tek ona poslednja karika, koja mora da profunkcionise da bi imali rezultat. A rad saveza je sve, pocevsi od mladih selekcija i profilisanja igraca, pa do pravljenja tih igraca u ligama i na kraju do dobrog i sistematskog rada sa prvim timom reprezentacije. A kod nas je u fudbalu rasulo...nema sistema, kriminal, nestrucni na svakog koraku, lopovi.(uostalom kao i bilo gde, gde ima ili je bilo para da se pokrade).
U takvom sistemu imas desetak igraca koji igraju na visokom nivou u svojim klubovima...medjutim...kao prvo, dolaze u jedan haos, gde neka vezara igra jer je necija i jer je ovaj ili onaj krimos rekao da mora da igra u reprezentaciji da bi ga prodao za vece pare. U jedno leglo mafijasa i haosa i gledaju samo da odrade (zarad sebe, naravno) i da se vrate svom zivotu sto bezbolnije. Mozes ti da imas jos jaca imena ali bi imali iste rezultate, jer uopste i u fudbalu, u zivotu, postoje mnogi dobri i talentovani ljudi u drugim profesijama, ali rade u kretenskim sistemima kakvi su danas kod nas i samim tim ne mogu i da zele da daju vise od 10% sebe.
Sa druge strane, pricajuci striktno o samom timu, fudbal je timska igra a ne individualni sport. Individualni kvalitet je onaj tas na vagi koji ce da pretekne, samo u slucaju da postoji tim. A tim je bitniji nego dobra imena koja su neukomponovana. Mi u reprezentaciji imamo igrace koji su u svojim timovima srafovi, tacno se zna sta igraju, gde igraju, koja im je uloga i oni taj deo dobro odradjuju. U reprezentaciji se ocekuje od njih da budu nesto sto ono nisu, niti mogu da igraju. A takodje, imamo i mnogo igraca slicnih ili istih profila. Ne postoji kontinuitet, da igraci igraju dugo zajedno, da se poznaju, kao sto je primer nemacka reprezentacija, gde osmorica cini mi se reprezentativaca igraju u Bajernu, godinama igraju, znaju jedan drugog kako disu. Ljudi koji nikada nisu trenirali, niti igrali neki grupni sport, uopste ne mogu da shvate, da ti moras jako dobro da poznajes tvog igraca, kako se krece, kako razmislja i mozete vi oboje biti super, ali zajedno mozete da budete los spoj...nekada se desi , da se na prvu skontas sa nekim, jednostavno razmisjati na isti nacin, ali to je retko, uglavnom se sati i sati, utakmice i utakmice provode u uigravanju.
Tako da, se opet vracamo na ono prvo, a to je sistem. Bez sistema nema nista. Dobar primer je odbojkaski savez, koji decenijama vec radi jako dobro. Jer ima mnogo manje pare i mngo ga veci entuzijasti vodi i ljudi koji zaista vole taj sport. Samim tim i rezultati ne izostaju.
