Захтев Владислава Грујића из Београда МУП-у Србије, наизглед је био једноставан: желео је да му у пасошу лични подаци буду уписани ћирилицом, по Уставу, службеним писмом Републике Србије. Али морало је да прође две године дописивања са државним органима, чекања на одговоре и тумачења слова закона, да би захтев Владислава Грујића био делимични испуњен и да би он добио пасош у којем су му име и презиме уписани ћирилицом. Све то остварио је захваљујући праву које је закон предвидео за припаднике националних мањина