Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.224
Dveri na opasnoj stranputici
Protest u organizaciji pokreta Dveri očekivano je prošao kao pucanj u prazno. Mnogi u krugovima rodoljuba izražavaju sumnju da ovaj debakl nije slučajan, već planiran prikaz nevoljnosti naroda za pobunu, što baš ide na ruku Vučiću i njegovoj kamarili na vlasti.
Sigurno je jedno-da je narod preopoznao sujetnu i primarnu želju Dveri da se domognu dela vlasti po svaku cenu, pa zato za vođama koje menjaju političke principe kao gaće niko neće da korača na protestima.
Čak ni Sanda nije podržala svoje zlatne momke- znajući da ni svi zajedno ne mogu da pokrenu više od par stotina svojih partijskih, kancelarijskih revolucionara.
Previše je sujete i previše lične samouverenosti u mesijansku ulogu na vrhu Dveri-nestrpljenje za dolaskom na vlast izbija ispod jagnjeće kože „požrtvovanih patriota“, kao vučje čeljusti.
Pokret Dveri menja svoje političke principe kako vetar duva i to je ono što odbija narod. Prevrtljive patriote teško mogu da očekuju da narod prihvati njihov poziv za „buđenje“. Narod je veoma budan i zato se ne peca na ovaj mamac-protest protiv „Blerove“ vlade.
Pokret Dveri se toj istoj „Blerovoj“ vladi i Vučiću besramno nudio, kao posrnula devojučura koja se hoće udati po svaku cenu i to javno i otvoreno pred izbore u februaru 2012.
Znajući da mu nisu potrebni, Vučić ih nije udostojio ni odgovorom, da bi na sledećim izborima Dveri postale ljuti kritičari novog SNS režima.
Na početku svog rada Dveri su bile Dveri srpske i radile su pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, obilato koristeći zaštitu i naklonost koju taj položaj nosi. Onda su se
Dveri, ali više ne Srpske, izgleda priklonile Draganu Đilasu, pa su potom nudile da nas baš Dveri uvedu u Evropsku Uniju i krenule da kritikuju SPC.
Potom ponovo menjaju ploču i napadaju Evropsku Uniju, NATO pakt, a naginju ka Rusiji. U jednom trenutku podržavaju i Šešelja ,a zatim se udružuju sa DSS!
U svoje redove Dveri primaju samo poslušne i klimoglave kvazi-intelektualce i pseudo-patriote. Svi ostali, privučeni njihovom lažnom retorikom, brzo su se opekli i pobegli glavom bez obzira, jer iako u Dverima vlada navodno „starešinstvo“-samo se dvojac Glišić-Obradović pita za sve. Oni imaju pravo „zlatnog“ glasa i traže samo sopstvene idolo-poklonike, a ne saradnike i saborce.
Najveću senku sumnje u čestitost namera Dveri baca savez sa Sandom i preostalim reformisanim DSS-om, koji se izgleda skupio u patrljak posledicom silnih kuvanja i pranja svoje politike.
Nakon izjava Sande da Hrvatima odobrava legitimnost „Oluje“, da ona nije za Rusiju već za „suverenitet“ Srbije, teško je verovati da ova salonska mudrašica ima čiste namere, pa tako ni njeni dečaci iz Dveri. Politika koju oni zajedno vode jeste politika bambusove trske- povijaj se kako vetar duva, a za narod usta puna patriotske demagogije.
Poslednjih dana Dveri kao da vode tajnu kampanju za Vučića i u korist vlasti-okomili su se na Velju Ilića i stalno agresivno napadaju Tomu Nikolića, a Vučića kritikuju samo rutinski i na opštim mestima.
Najbolji pokazatelj da su Dveri na opasnoj stranputici, ako već i nisu na pogrešnom putu, jeste upravo njihova nesolidarnost i nesabornost-suprotno od svega što tvrde, pokazuju njihova dela. Dveri su arogantne i osione, nedosledne i sebične-ni sa kim iz prave opozicije ne žele da sarađuju i misle da su jedini Bogom dani da povedu novu opoziciju u Srbiji.
Ta sebičnost, po cenu i da Srbija propadne zbog nejedinstva i da spas dolazi samo ako Dveri vode glavnu reč- pokazuje zašto su na protest Dveri došli samo najuži članovi pokreta, njihovi bliski prijatelji i šire porodice, a narod je ostao kod kuće!
Možda je i taj protest namerno neorganizovan i slab, jer tako odgovara Vučiću – da se vidi kako narod neće na proteste i da nema problem sa Blerovom vladom. Čuveni sastanak koji su Dveri održale prošle godine sa Vučićem, navodno oko majskih poplava, sada baca sumnju na njihov kasniji zaokret u orijentaciji prema Sandi Rašković i sumnjivom krugu ljudi oko nje.
Šta god da je u pitanju, Dveri prete da postanu NATO zveri i da se polako utope u vlast po cenu izdaje svih „patriotskih“ i nacionalnih ciljeva. U tu svrhu su izgleda preko noći od „porodice“ postali „stranka“.
Ukoliko neko misli da ovi mladići još uvek lutaju i da su ovi pogrešni koraci ipak slučajnost, treba se podsetiti da je i put do pakla popločan najboljim namerama, a drugo da u politici nema slučajnosti i da u politici niko nije naivan.
Ako Dveri sve ovo na štetu naroda rade slučajno i u neznanju, onda ponovo ne zaslužuju da bilo koga vode- jer naivni i neupućeni ne smeju da budu na čelu naroda i da svojom nesposobnošću vode u dalju propast.
Dečaci iz Dveri ne bi trebali da se igraju vatrom, jer mogu da se ozbiljno osmude. Dečaci iz Dveri moraju da porastu i da postanu muškarci koji se ne drže za suknju izvikanih imena DOS-a, već da budu čvrsti i dosledni u svojoj politici, da stisnu šake u odbrani Srbije, da stanu na jednu crtu i da više od nje ne odstupaju.
Dečaci iz Dveri bi trebali da sagnu glavu za dobro Srbije, da spuste nos i da prestanu da se dive sebi u ogledalcetu- gordost je greh i mana sebičnih i umišljenih ljudi.
To znači da ako su patriote, trebaju da sarađuju sa drugima iskreno i trajno, a ne da spasavaju Srbiju samo pod uslovom svoje vlasti!
Ovako kako sada Dveri menjaju tabore, menjaju principe i partnere- po svoj prilici će završiti na stranputici.
Taj brodolom nije nešto zbog čega ću noćima ostati budan i brinuti se za nestašne dečake iz Dveri- brine me to što njihovo muljanje i lutanje iscrpljuje volju naroda, crpi energiju pobune i slama bunt naroda.
Ako se Dveri prikazuju kao vodeća snaga naroda, onda narod može samo da se razočara i da ućuti, jer poredeći postojeće stanje i perspektivu koju nude Dveri-većina naroda ostaje kod kuće da trpi, da ne bi došlo nešto još crnje i gore, još lažljivije i prevrtljivije od Vučićeve NATO vlade. Jer šta treba očekivati od Dveri koje su toliko prevrtljive i bahate, a još nisu dobile ni mrvicu vlasti i moći?
http://www.koreni.rs/dveri-na-opasnoj-stranputici/
Protest u organizaciji pokreta Dveri očekivano je prošao kao pucanj u prazno. Mnogi u krugovima rodoljuba izražavaju sumnju da ovaj debakl nije slučajan, već planiran prikaz nevoljnosti naroda za pobunu, što baš ide na ruku Vučiću i njegovoj kamarili na vlasti.
Sigurno je jedno-da je narod preopoznao sujetnu i primarnu želju Dveri da se domognu dela vlasti po svaku cenu, pa zato za vođama koje menjaju političke principe kao gaće niko neće da korača na protestima.
Čak ni Sanda nije podržala svoje zlatne momke- znajući da ni svi zajedno ne mogu da pokrenu više od par stotina svojih partijskih, kancelarijskih revolucionara.
Previše je sujete i previše lične samouverenosti u mesijansku ulogu na vrhu Dveri-nestrpljenje za dolaskom na vlast izbija ispod jagnjeće kože „požrtvovanih patriota“, kao vučje čeljusti.
Pokret Dveri menja svoje političke principe kako vetar duva i to je ono što odbija narod. Prevrtljive patriote teško mogu da očekuju da narod prihvati njihov poziv za „buđenje“. Narod je veoma budan i zato se ne peca na ovaj mamac-protest protiv „Blerove“ vlade.
Pokret Dveri se toj istoj „Blerovoj“ vladi i Vučiću besramno nudio, kao posrnula devojučura koja se hoće udati po svaku cenu i to javno i otvoreno pred izbore u februaru 2012.
Znajući da mu nisu potrebni, Vučić ih nije udostojio ni odgovorom, da bi na sledećim izborima Dveri postale ljuti kritičari novog SNS režima.
Na početku svog rada Dveri su bile Dveri srpske i radile su pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, obilato koristeći zaštitu i naklonost koju taj položaj nosi. Onda su se
Dveri, ali više ne Srpske, izgleda priklonile Draganu Đilasu, pa su potom nudile da nas baš Dveri uvedu u Evropsku Uniju i krenule da kritikuju SPC.
Potom ponovo menjaju ploču i napadaju Evropsku Uniju, NATO pakt, a naginju ka Rusiji. U jednom trenutku podržavaju i Šešelja ,a zatim se udružuju sa DSS!
U svoje redove Dveri primaju samo poslušne i klimoglave kvazi-intelektualce i pseudo-patriote. Svi ostali, privučeni njihovom lažnom retorikom, brzo su se opekli i pobegli glavom bez obzira, jer iako u Dverima vlada navodno „starešinstvo“-samo se dvojac Glišić-Obradović pita za sve. Oni imaju pravo „zlatnog“ glasa i traže samo sopstvene idolo-poklonike, a ne saradnike i saborce.
Najveću senku sumnje u čestitost namera Dveri baca savez sa Sandom i preostalim reformisanim DSS-om, koji se izgleda skupio u patrljak posledicom silnih kuvanja i pranja svoje politike.
Nakon izjava Sande da Hrvatima odobrava legitimnost „Oluje“, da ona nije za Rusiju već za „suverenitet“ Srbije, teško je verovati da ova salonska mudrašica ima čiste namere, pa tako ni njeni dečaci iz Dveri. Politika koju oni zajedno vode jeste politika bambusove trske- povijaj se kako vetar duva, a za narod usta puna patriotske demagogije.
Poslednjih dana Dveri kao da vode tajnu kampanju za Vučića i u korist vlasti-okomili su se na Velju Ilića i stalno agresivno napadaju Tomu Nikolića, a Vučića kritikuju samo rutinski i na opštim mestima.
Najbolji pokazatelj da su Dveri na opasnoj stranputici, ako već i nisu na pogrešnom putu, jeste upravo njihova nesolidarnost i nesabornost-suprotno od svega što tvrde, pokazuju njihova dela. Dveri su arogantne i osione, nedosledne i sebične-ni sa kim iz prave opozicije ne žele da sarađuju i misle da su jedini Bogom dani da povedu novu opoziciju u Srbiji.
Ta sebičnost, po cenu i da Srbija propadne zbog nejedinstva i da spas dolazi samo ako Dveri vode glavnu reč- pokazuje zašto su na protest Dveri došli samo najuži članovi pokreta, njihovi bliski prijatelji i šire porodice, a narod je ostao kod kuće!
Možda je i taj protest namerno neorganizovan i slab, jer tako odgovara Vučiću – da se vidi kako narod neće na proteste i da nema problem sa Blerovom vladom. Čuveni sastanak koji su Dveri održale prošle godine sa Vučićem, navodno oko majskih poplava, sada baca sumnju na njihov kasniji zaokret u orijentaciji prema Sandi Rašković i sumnjivom krugu ljudi oko nje.
Šta god da je u pitanju, Dveri prete da postanu NATO zveri i da se polako utope u vlast po cenu izdaje svih „patriotskih“ i nacionalnih ciljeva. U tu svrhu su izgleda preko noći od „porodice“ postali „stranka“.
Ukoliko neko misli da ovi mladići još uvek lutaju i da su ovi pogrešni koraci ipak slučajnost, treba se podsetiti da je i put do pakla popločan najboljim namerama, a drugo da u politici nema slučajnosti i da u politici niko nije naivan.
Ako Dveri sve ovo na štetu naroda rade slučajno i u neznanju, onda ponovo ne zaslužuju da bilo koga vode- jer naivni i neupućeni ne smeju da budu na čelu naroda i da svojom nesposobnošću vode u dalju propast.
Dečaci iz Dveri ne bi trebali da se igraju vatrom, jer mogu da se ozbiljno osmude. Dečaci iz Dveri moraju da porastu i da postanu muškarci koji se ne drže za suknju izvikanih imena DOS-a, već da budu čvrsti i dosledni u svojoj politici, da stisnu šake u odbrani Srbije, da stanu na jednu crtu i da više od nje ne odstupaju.
Dečaci iz Dveri bi trebali da sagnu glavu za dobro Srbije, da spuste nos i da prestanu da se dive sebi u ogledalcetu- gordost je greh i mana sebičnih i umišljenih ljudi.
To znači da ako su patriote, trebaju da sarađuju sa drugima iskreno i trajno, a ne da spasavaju Srbiju samo pod uslovom svoje vlasti!
Ovako kako sada Dveri menjaju tabore, menjaju principe i partnere- po svoj prilici će završiti na stranputici.
Taj brodolom nije nešto zbog čega ću noćima ostati budan i brinuti se za nestašne dečake iz Dveri- brine me to što njihovo muljanje i lutanje iscrpljuje volju naroda, crpi energiju pobune i slama bunt naroda.
Ako se Dveri prikazuju kao vodeća snaga naroda, onda narod može samo da se razočara i da ućuti, jer poredeći postojeće stanje i perspektivu koju nude Dveri-većina naroda ostaje kod kuće da trpi, da ne bi došlo nešto još crnje i gore, još lažljivije i prevrtljivije od Vučićeve NATO vlade. Jer šta treba očekivati od Dveri koje su toliko prevrtljive i bahate, a još nisu dobile ni mrvicu vlasti i moći?
http://www.koreni.rs/dveri-na-opasnoj-stranputici/
