Alkoholizam u porodici - vasa iskustva, a mozda i savet? :(

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Moj savet iz zivotnog iskustva. bezi sto dalje od nje!

NE MOZES joj pomoci, ali ona moze da te unisti i materijalno i zdravstveno i na sve druge nacine.

Takav put ima samo jedan pravac.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

Ti si majka.Čuvaj svoju porodicu.Voli svoju majku i pokušaj da joj pomogneš ali je kloni od svoje porodice.Ti za svoju majku više nisi odgovorna koliko za svoju decu.

tu ženu je najverovatnije dočepao demon adikcije, ne ljuti se na nju, ona je tu priti mač bespomoćna. tvoja ljubav, pažnja i najbitnije vera i molitva (u ime Isusa Hrista) je jedino što joj može pomoći


pogledaj ovaj klip - 'Derek Prince - How To Be Delivered (from Demons / Evil Spirits)'

Docta:

tu ženu je najverovatnije dočepao demon adikcije, ne ljuti se na nju, ona je tu priti mač bespomoćna. tvoja ljubav, pažnja i najbitnije vera i molitva (u ime Isusa Hrista) je jedino što joj može pomoći


pogledaj ovaj klip - 'Derek Prince - How To Be Delivered (from Demons / Evil Spirits)'

Kliknite za proširenje...

Što sam stariji sve više mi se čini da neke stvari ne mogu da se objasne uobičajenom psihologijom, pa mi ovaj video ne deluje nimalo naivno.Alkoholizam ima u sebi nečeg toliko đavolskog da me to uvek zastraši.Što reče Đole Balašević, ne pijem što uživam, đavo to traži.
Nebitno od duhovnih aspekta alkoholizma, ovoj majci bih preporučio da brine o bezbednosti svoje porodice i dece .Ma koliko volela majku mora da stvori prioritete.

Kad je čovek (žena) pijan-a nije više svoj-a.Pod dejstoom alkohola se gubi racionalni način razmišljanja.Takvi ljudi su sposobni za neverovatne stvarii kojih se kasnije i ne sećaju.

Đelo232:

Kad je čovek (žena) pijan-a nije više svoj-a.Pod dejstoom alkohola se gubi racionalni način razmišljanja.Takvi ljudi su sposobni za neverovatne stvarii kojih se kasnije i ne sećaju.

Kliknite za proširenje...

Vidi se da znas dosta o temi.

Tako je.

Đelo232:

Što sam stariji sve više mi se čini da neke stvari ne mogu da se objasne uobičajenom psihologijom, pa mi ovaj video ne deluje nimalo naivno.Alkoholizam ima u sebi nečeg toliko đavolskog da me to uvek zastraši.Što reče Đole Balašević, ne pijem što uživam, đavo to traži.
Nebitno od duhovnih aspekta alkoholizma, ovoj majci bih preporučio da brine o bezbednosti svoje porodice i dece .Ma koliko volela majku mora da stvori prioritete.

Kliknite za proširenje...

nimalo naivan i nije, sve su to realne stvari i taj osećaj te ne vara, dobro si zaključio. a đole verovatno ni sam ne zna koliko je u pravu. zlo vreba bukvalno na svakom koraku a čovek sam je slab. Isus je put, istina i život.

BLAJBI:

Vidi se da znas dosta o temi.

Tako je.

Kliknite za proširenje...

Dovoljno je samo da posmatraš ljude.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

Tesko da se neko u njenim godinama moze dozvati pameti i prekinuti sa porokom.Ipak su to godine zavisnosti i svaki tvoj pokusaj da pomognes u tom pravcu ce biti bezuspesan.Ako jednom njoj nesto klikne u glavi i promeni svoj zivot to ce biti resenje za sve vas oko nje.Ti imas moralnu obavezu prema svojoj deci,i shvati da oni gledajuci baku mogu poci istim stopama a to ti sigurno nije cilj.Sklanjaj ih koliko mozes i kalkulisi vremenom i situacijama.Pustaj da je vide samo kad je dobro i biraj mesto i vreme susreta.Moj savet ti je da se okrenes prvo sebi i svojoj porodici a majka ako zeli da tone neka tone sama.Kako kazes da si izgubila povernje u nju i da sumljas u svaki njen dobronameran potez onda nema razloga da te grize savest.Ako mozes pomozi joj da bude sita i cista a sve ostalo je samo na njoj.Alkoholizam kao i svaka zavisnost je pre svega licni izbor.Oni koji odluce svim snagama da se lece obicno se i zilece.Oni drugi su labilne licnosti i nikada u tome nece uspeti.Niko nikome ne moze usaditi osecaj odgovornosti ako doticni nije takav po prirodi.Jos nije kasno da napravis pravi izbor.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

A da ode na lecenje ponovo? Mozda bi pristala? Generalno, par meseci bez alkohola nije nista, to mu je ko 5 dana. Trebalo bi joj neko dugo lecenje negde, sto opet vuce njenu dobru volju, koje ako nema, sve mozes da bacis u vodu, a usput i velika finansijska odricanja, koje nisam sigurna mozete li sebi da priustite. I da li je tvoj muz uopste spreman da to trpi. Pa ne mozes sad razrusiti svoju porodicu zbog nje. Ako ne, ja licno ne bih prekidala kontakt, ne bih mogla, ali bih bila jako oprezna pre nego sto svoju decu povedem na susret sa njom. Nisu oni duzni da vuku iste traume kao sto si ti nazalost morala.

Hvala vam svima na odgovorima i savetima...Zelim samo da dodam da zivimo u jednoj zemlji u Evropi gde drzava placa lecenje zavisnicima (koliko god puta da je to potrebno), ukljucujuci bukvalno sve, od medikamenta do terapije sa psiholozima, itd....Tako da u sustini ne postoji cak ni izgovor (bar materijalni) zasto ne pokusavati sa terapijom dokle god ne uspe...

Slazem se potpuno. Pogotovo ako to traje 15 - 20 godina. Posle toliko vremena u coveku ne ostane gotovo nista racionalno.

Venera78:

Hvala vam svima na odgovorima i savetima...Zelim samo da dodam da zivimo u jednoj zemlji u Evropi gde drzava placa lecenje zavisnicima (koliko god puta da je to potrebno), ukljucujuci bukvalno sve, od medikamenta do terapije sa psiholozima, itd....Tako da u sustini ne postoji cak ni izgovor (bar materijalni) zasto ne pokusavati sa terapijom dokle god ne uspe...

Kliknite za proširenje...

Onda probaj da se dogovoris sa njom mada mislim da je potrebno da tamo provede mnogo vise od par meseci

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

Кад си била мала МАЈКА те је дојила, учила прве кораке, хранила.. била твој заштитник у невољи. Сад кад је она у невољи помози јој колико је год потребно јер си јој потребна. У Богу је све могуће.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

Odjebati govna i moliti se bogu da što prije umre. Surovo, ali tako je najbolje za sve.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

Lečenje je tu jedino rešenje.
Ti jesi svesna da je to bolest, ali potrebno je da i majka prihvati da je to bolest da bi lečenje uopšte bilo zapoeto i da bi imalo efekta.

Slucajno videh temu pa ne mogu da cutim.
Prvo, alkoholizam jeste bolest i to bolest koja ostavlja strasne posledice ne sam na bolesnika vec i na okolinu, pre svega na porodicu.
Ono sto sam, na zalost, naucila je da ima vise tipova alkoholicara u zavisnosti od toga kad i koliko piju.
Moj otac je bio divan covek, uz to zanimljiv, siroko obrazovan, elokventan, simpatican... pri tom u svakom pogledu ono sto bi se zvalo "dobar covek". Ali, bio je sklon alkoholu. E sad, on nije bio stalno pijan, niti je imao obicaj da npr. u kuci pije, sa druge strane, znao je i da popije jedno pivo pa stane... ali... znao je i da ne zna da stane. Znao je mesecima da ne popije ni kap alkohola, ali i da danima kuci ne dolazi trezan. Posao i nase navike da se sve dogovara i zavrsava "uz casicu" mu je jako isao na ruku, tako da nisi znao da li ce kuci doci trezan ili pijan. A to su bile dve razlicite osobe. Ni pijan nije bio agresivan, u neku ruku nije nam pravio probleme, ali je dovoljno i to sto sa njim nisi mogao nista da se dogovoris, jos manje da se na njega oslonis posto ne znas u kakvom ce se izdanju pojaviti. I, da... i ja imam traume iz detinjstva izazvane alkoholom, prosla sam kroz razlicite faze, od osude i ignorisanja oca do blagog osecaja kriviice zasto se nisam potrudila da tada o tome znam vise... Imala sam manje od 23 godine kad je umro... on je tek napunio 51... krenuo je od kuce, pao na ulici i nije mu bilo pomoci. Srce. Svakako bi i ono trajalo duze da ga je vise pazio.
Govorila sam da na svasta mogu da pristanem, sem na alkohol... da ce taj koji je sa mnom moci samo tri puta da bude pijan. Prvi put cu reci, drugi put opomenuti, treci cu bez pardona otici... kakva god da je ljubav. I kako to obicno biva, naisla sam na najgoreg moguceg hronicnog alkosa.
Kako? Pa tako sto sam ja znala da je alkoholicar onaj koji se - napije. Ovaaj nikad nije bio pijan... mada mi jeste smetalo sto je uvek tu neki alkohol... casica rakije ujutro ili pred rucak, pivo ili vino uz rucak ili veceru isl. Sta se desava, skontala sam tek kad se samoinicijativno uselio kod mene... i ni to ne odmah. Poenta je da on nikad, ali bas nikad nije bio trezan. Znaci, ujutro kad ustane pocne i zavrsi kad podje na spavanje. Retko je premasivao neku svoju dozu, odnosno malo puta se moglo primetiti da je pijan. Ukoliiko ne popije dozu - rruke mu se tresu, cak i sam pocne da drhti... kako je i gde skrivao alkohol i uspevao da "nategne" a da ne primetim - ni danas ne znam. Ali to su najneverovatnija mesta, najneverovatnija resenja, najneverovatniji izgovori. Pokusavala sam i razgovorom i svim mogucim argumentima da ga ubedim i namolim da prestane sa tim - sam ili uz strucnu pomoc, nudila svoju podrsku, raspitivala se gde se i kako to leci... Na kraju je najveci problem bio kako ga iseliti iz sopstvene kuce! Inace, ne znam tacno, ali moja procena je da dnevna kolicina nije bila ispod 1- 2litre zestokog.
U medjuvremenu sam procitala jako mnogo toga na temu alkoholizam. Uzimajuci sve u obzir i citajuci ovu pricu, prvo sto mi je proslo kroz glavu "Jadna zena". Ne ona koja je alkoholicar, vec cerka koja se neminovno srece sa tim. Alkoholizam jeste bolest, ali svakom ko je bolestan lekovi, terapije, podrska... mogu biti od koristi samo ukoliko sam zaista zeli da se leci. Plasim se da ovde to nije slucaj. Ona bi, mozda, volela da je drugacije, ali da ona ne ulozi nikakav napor.
Sta preostaje? Tvoja porodica ne sme da trpi zbog bolesti tvoje majke. Po meni, prvo treba rasclaniti sa sobom na sta si spremna. Drugo, sve to razmotriti sa suprugom i obezbediti njegovu podrsku. Ili korigovati odluku. Razgovor sa pijanim ne pomaze, odnosno besmislen je. Treba ga obaviti dook je majka trezna. I reci joj akko stvari stoje. Ne pretiti u prazno, ne ucenjivati. Samo lepo, razlozno, argumentovano reci sta moze a sta ne moze. Pruziti joj podrsku ako pristane na lecenje, maksimalno se distancirati ukoliko se stvari ne promene. Tesko je, boli... znam. Ali, to jeste jedini nacin.
Inace, sklonost ka alkoholizmu se nasledjuje, genetski. Eto jos jednog razloga da deca bud sto dalje od svega i postedjena trauma koje alkoholizam cini jednoj porodici.

Alkoholizam jeste zavisnost,
koja je najčešće veeliki problem za bližnje.
Vrlo teško se leči, jer treba prvo da se izleči u glavi.

Zatim, medicina te računa za alkoholičara
ako piješ i jednu čašicu svaki dan.

S druge strane, dokazano je da je izuzetno korisno
za organizam ujutru popiti jednu čašicu rakije.
Najbolje nešto prirodno, npr. linciru ili srčanik
Čak je dobar i Rubinov vinjak.

Ako bi i ona stala na tu čašicu ili dve
problem bi se verovatno "rešio".
Msm, organizam bi dobio neku (minimalnu)
količinu alkohola,

Hvala vam jos jednom svima na savetima.

Jedan veliki deo problema je i njena licnost i njena uloga majke. Kao sto sam navela ranije, bila je ne tako dobra majka, narcisoidna i uvek vise zainteresovana za svoj zivot, muskarce itd. Pored oca alkoholicara i nje hladne i nezainteresovane odrasla sam sa osecajem da nisam voljena i da sam i jednom i drugom na drugom mestu. Vremenom je odnos sa ocem postao bolji kada je on prestao da pije, i sa njom delimicno, ali i dalje je veliki bol i praznina u meni, a od kad je pocela da pije sve je to ucinilo jos gorim.
Ja je ipak i pored svega volim i zelim da imamo dobar odnos i kontakt sa njom, ali uvidjam polako da mozda nikad to nece biti kako treba, Veliki delom zbog njenog alkoholizma ali i velikim delom jer je jednostavno egocentricna i nezainteresovana za nas, a alkohol samo uvelicava te njene vec katastrofalne osobine. Ona me voli na neki svoj nacin, ali jednostavno nema taj pravi osecaj majke (sto mi je jednom i priznala), a meni je jako tesko da prihvatim sve to.

Venera78:

Imam problem sa majkom koja je u svojim 50+ godinama i ima problem sa alkoholom zadnjih 15-20 godina. Problem je sve veci i veci, isla je na par odvikavanja, imala je periode kada je bila po nekoliko meseci bez alkohola, ali sve se na kraju zavrsi bezuspesno. Ja imam svoju porodicu, skladan i harmonican brak, ali sve ovo mnogo utice na sve nas, stalno smo u grcu kada ce da se napije, da li cemo je naci u svesnom ili nesvesnom stanju...

Moram dodati da su mi roditelji razvedeni, ja sam rasla samo sa ocem koji je u toku celog mog detinjstva bio alkoholicar, ali je prestao da pije kada se rodila moja cerka, pre 13 godina. Vucem velike traume iz tog doba, a majka je bila u detinjstvu mom pristna kad-kad, ali generalno vise zainteresovana za svoj zivot i sebe. Sa ocem je odnos poporavljen kad je prestao da pije, i sa majkom je vremenom postao bolji, ali je njen alkoholizam ucinio da se vratimo na isto.

Ne zelim da prihvatim njen alkoholizam, pogotovo jer sam bila zrtva toga kao dete, ne zelim ni svoju porodicu da izlazem tome, osecam ljutinu prema majci kako ima srca da me opet izlaze tome, kako joj nismo mi bitnij od alkohola, itd.
Ona se kaje svaki put kad je trezna, i svaki put daje obecanje da nece nikad vise...ali posle par dana se desi isto. Poverenje je skroz izgubljeno, hiljadu puta nas je iznverila laznim obecanjima.
Istovremeno me ja MNOGO zao za majku, volim je i svesna sam toga da je to bolest, imam grizu savesti ako bih se odaljila od nje i prekinula kontakt, a na drugu stranu se uzasno ja osecam i moji ukucani...
Ne zelim da prekinem kontakt sa njom, ali ne zelim ni da prihvatim njen alkoholizam...

Ima li nekog ko je u slicnoj situaciji, i imate li neki savet?

Kliknite za proširenje...

imam savet...
teraj to u pizzdu materinu...
malo ti je zagorcavala zivot pa ce sad i porodicu da ti maltretira...
ne treba ti to...
kao sto je ona gledala sebe i svoje doope, tako i ti gledaj sebe i svoju porodicu...
pa ako se sredi i prestane da pije, onda i razmisli da joj pruzas drugu sansu i da joj oprostis...
ovako, samo ce lagati i manipulisati, praviti sranya, a to vam ne treba...

- - - - - - - - - -

Venera78:

Hvala vam svima na odgovorima i savetima...Zelim samo da dodam da zivimo u jednoj zemlji u Evropi gde drzava placa lecenje zavisnicima (koliko god puta da je to potrebno), ukljucujuci bukvalno sve, od medikamenta do terapije sa psiholozima, itd....Tako da u sustini ne postoji cak ni izgovor (bar materijalni) zasto ne pokusavati sa terapijom dokle god ne uspe...

Kliknite za proširenje...

postoji...
ona voli da pije...
kao narkoman sto voli drogu...
nema razlike...
ona nece da prestane....

Venera78:

Hvala vam jos jednom svima na savetima.

Jedan veliki deo problema je i njena licnost i njena uloga majke. Kao sto sam navela ranije, bila je ne tako dobra majka, narcisoidna i uvek vise zainteresovana za svoj zivot, muskarce itd. Pored oca alkoholicara i nje hladne i nezainteresovane odrasla sam sa osecajem da nisam voljena i da sam i jednom i drugom na drugom mestu. Vremenom je odnos sa ocem postao bolji kada je on prestao da pije, i sa njom delimicno, ali i dalje je veliki bol i praznina u meni, a od kad je pocela da pije sve je to ucinilo jos gorim.
Ja je ipak i pored svega volim i zelim da imamo dobar odnos i kontakt sa njom, ali uvidjam polako da mozda nikad to nece biti kako treba, Veliki delom zbog njenog alkoholizma ali i velikim delom jer je jednostavno egocentricna i nezainteresovana za nas, a alkohol samo uvelicava te njene vec katastrofalne osobine. Ona me voli na neki svoj nacin, ali jednostavno nema taj pravi osecaj majke (sto mi je jednom i priznala), a meni je jako tesko da prihvatim sve to.

Kliknite za proširenje...

Upravo si sama dala odgovor .
Potpuno je normalno da želiš dobar odnos sa roditeljima, ali to ne zavisi samo od tebe.
Ti si svoju dobru voljuu pokazala i pokauješ. Ostalo - zavisi od njih.
Vidi... I ja bih volela da su moji roditelji živi... pa nisam mogla i ne mogu na to da uičem.
Mnogo toga u životu bi mi voleli - pa ne možemo. E sad... da nemaš porodicu i svoju decu, pa još i da pokušavaš, mada je i to pitanje koliko ima smisla jer te svako razočarenje - boli. Ali, s obzirom da imaš sopstvenu decu, nmaš ni pravo da njih izlažeš bilo kakvom stresu pa i sramoti koju im priređuje pijana baba.
Žao mi je što sam gruba, ali tvoja majka je tokom svog života bila mnogo grublja... Preboli, prerasti to i idi dalje. Imaš gde