Kata Bucik
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Ја сам од оних за које је температура од 39,5С та фатална граница која дели реаност од кошмара, здрав разум од халуцинација..
Већ два пута преживљена страхота у животу, довела ме је до паничног страха од високе температуре..
Поштујем ону од 37,5С која је знак одбране организма од којекаквих вашкова, али све преко тога пазим да спречим на време..
Оно пре два дана се није дало спречити..
Напало је подмукло, на јуриш и није реаговало ни на шта..
Омануле су све, обично успешне, технике..туширање хладном водом, облози од комовице, кувана ракија, чајеви, шербет, лимунада, врућа домаћа супа, чак ни омражени лекови, па сам ја, иначе огорчени противник отровног Фебрицета, кренула да гутам по таблету на сат, миксујући је са шумећим Аспирином Ц, док мој желудац коначно и дефинитивно није колабирао и отказао послушност..
Када ме је шалтеруша у Хитној хладнокрвно откачила јер је субота увече време када болесни људи нису приоритет (морају се бавити спасавањем оних који су се ДОБРОВОЉНО напили, надрогирали, потукли или искасапили ножевима), била сам на граници да пошаљем Војкана до Апотеке по Бруфен..исти онај лек који ја, као ветеринар, не бих смела да препишем ни једној животињи..јер је у ветерини забрањен због доказаног разарајућег дејства на јетру..
А онда је, негде код 39,3С, мој сироти мозак, већ увелико свестан фрке која га чека, ишчачкао, тада тога још нисам ни била свесна, спасоносну мисао..
Наиме, када сам била мала, нана ми је на ноге стављала кукурузно брашно и сирће..као што је и њој на тај начин температуру скидала моја прабака, мудра жена руских пространстава..
У сваку чарапицу ставите по шаку кукурузног брашна, потопите чарапице у сирће и обујете их..брашно распоредите тако да табани буду прекривени и ноге умотате у пешкир..
Просто је..
И непријатно јако..
Нисам то волела као дете..
Нисам волела ни прекјуче ни јуче..
Али, када откријете да нисте у стању да устанете нити да навучете сами чарапице на ноге, некако вам се то непријатно учини прихватљивим..
Презнојила сам се у року од сат времена..и температура је муњевито пала..
Још увек сам као поломљена, али је, од синоћ, моја температура све време испод 37С..
Пуно пута сам се питала због чега људи уопште студирају медицину..
Наравно да схватам потребу за хирурзима..
Има ту и доктора који умеју да вам олакшају живот..
Али ми помало сулудо звучи да у XXI веку најефикаснији, а уз то и потпуно нешкодљив, лек буде тесто за проју..
Ето, само тако се питам..
Већ два пута преживљена страхота у животу, довела ме је до паничног страха од високе температуре..
Поштујем ону од 37,5С која је знак одбране организма од којекаквих вашкова, али све преко тога пазим да спречим на време..
Оно пре два дана се није дало спречити..
Напало је подмукло, на јуриш и није реаговало ни на шта..
Омануле су све, обично успешне, технике..туширање хладном водом, облози од комовице, кувана ракија, чајеви, шербет, лимунада, врућа домаћа супа, чак ни омражени лекови, па сам ја, иначе огорчени противник отровног Фебрицета, кренула да гутам по таблету на сат, миксујући је са шумећим Аспирином Ц, док мој желудац коначно и дефинитивно није колабирао и отказао послушност..
Када ме је шалтеруша у Хитној хладнокрвно откачила јер је субота увече време када болесни људи нису приоритет (морају се бавити спасавањем оних који су се ДОБРОВОЉНО напили, надрогирали, потукли или искасапили ножевима), била сам на граници да пошаљем Војкана до Апотеке по Бруфен..исти онај лек који ја, као ветеринар, не бих смела да препишем ни једној животињи..јер је у ветерини забрањен због доказаног разарајућег дејства на јетру..
А онда је, негде код 39,3С, мој сироти мозак, већ увелико свестан фрке која га чека, ишчачкао, тада тога још нисам ни била свесна, спасоносну мисао..
Наиме, када сам била мала, нана ми је на ноге стављала кукурузно брашно и сирће..као што је и њој на тај начин температуру скидала моја прабака, мудра жена руских пространстава..
У сваку чарапицу ставите по шаку кукурузног брашна, потопите чарапице у сирће и обујете их..брашно распоредите тако да табани буду прекривени и ноге умотате у пешкир..
Просто је..
И непријатно јако..
Нисам то волела као дете..
Нисам волела ни прекјуче ни јуче..
Али, када откријете да нисте у стању да устанете нити да навучете сами чарапице на ноге, некако вам се то непријатно учини прихватљивим..
Презнојила сам се у року од сат времена..и температура је муњевито пала..
Још увек сам као поломљена, али је, од синоћ, моја температура све време испод 37С..
Пуно пута сам се питала због чега људи уопште студирају медицину..
Наравно да схватам потребу за хирурзима..
Има ту и доктора који умеју да вам олакшају живот..
Али ми помало сулудо звучи да у XXI веку најефикаснији, а уз то и потпуно нешкодљив, лек буде тесто за проју..
Ето, само тако се питам..
