- Poruka
- 23.062
http://www.telegraf.rs/vesti/politi...d-srpskih-bombi-nego-srba-od-nato-raketa-foto
Ispovest VUKA DRAŠKOVIĆA koja će šokirati: Više ljudi ubijeno je u Sarajevu od srpskih bombi nego Srba od NATO raketa!!!
Lider SPO-a za Telegraf otvoreno o tome kako ga je izdao Zoran Đinđić, zašto je podržao Vučića, ko je ubio Srbiju, da li je Kosovo nezavisno i kada će se ponovo stvoriti Velika Jugoslavija
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković u intervjuu za Telegraf.rs kaže da je vreme da se Srbiji i Srbima konačno kaže istina. On govori o tome šta Srbija mora učiniti kako bi postala moderna država i koja bi se, napokon, kao ptica feniks, izdigla iz sopstvenog pepela, ali i o vračarama i gatarama koje su uništile zemlju, kao i o tome kako ga je izdao Zoran Đinđić, zašto je dao podršku Aleksandru Vučiću i o žrtvama koje su u ime srpstva počinili Srbi!
Mart mesec je veoma važan za Srbiju i Srbe, ali i SPO. Da je neraskidiva veza između sudbine te stranke i države za naš portal tvrdi Vuk Drašković koji je baš u ovom mesecu, kada se obeležava 25 godina od osnivanja Srpskog pokreta obnove i 24 godina od demonstracija 9. marta, izdao i roman „Isusovi memoari“ koji je za kratko vreme “zapalio” Srbiju.
SEĆATE LI SE 9. MARTA? Dan kada su Srbi krenuli u BORBU ZA DEMOKRATIJU, a MILOŠEVIĆ slao TENKOVE na narod!
Ova knjiga je svojevrsni nastavak kultnog izdanja Draškovićevog romana „Nož“, a u njoj će se Srbi suočiti sa istinom i sa brutalnošću zločina koji su, u ime srpstva, počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Gospodine Draškoviću, očekujete li da će Vas, nakon objavljivanja „Isusovih memoara“, razapeti Srbi, kao što je to bio slučaj posle „Noža“?
– Neću o tome da razmišljam. Zaista, niko me, nakon Noža, nije više razapinjao od srpskih komunista, uglavnom onih istih koji će, desetak godina kasnije, rušiti Jugoslaviju i režirati zločine i mržnju.
Drašković u Isusovim memoarima slika upravo slom Jugoslavije, ne krijući i zločine Srba, i pokazujući tragiku tog pijanog i suludog rata među najbližim.
– Šćepan Skočivuk, seljak, donosi svoj tefter mrtvih i pokazuje ga komšiji Gavru, inače bivšem partizanu, u kojem je Šćepan tabelarno predstavio koliko je Srba ubijeno od ustaša u Drugom svetskom ratu i koliko su u ratu devedesetih “naši” ubili “njihovih”. Gavro uzima tefter i kaže da, u novom ratu, dobro stojimo, jer je “njihovih” mrtvih više nego “naših”. Strašno je kada se vodi utakmica smrti – ovim rečima počeo je svoju priču za Telegraf.rs Vuk Drašković, čovek koji najbolje može oslikati stvarno stanje tih mračnih godina na teritoriji Jugoslavije – zemlje koje više nema.
ISPOVEST VUKA DRAŠKOVIĆA: Papa je hteo da KLEKNE I POMOLI SE pred moštima SVETOG SAVE, Srbi mu nisu dali!
Kada je reč o srpskim zločinima Drašković kaže:
– Sada se neguje priča da su zločini Srba bili ekscesi pri odbrani ognjišta. Nema nijednog Srbina koji je osuđen u Hagu, a da u očima ogromne većine naroda nije heroj. Slobodan Milošević je najodgovorniji za strašnu politiku poraza i zločina, a sada o njemu pišu hvalospevne knjige ljudi koji su 90-tih bili protiv njega. Ministri mu se klanjaju u grobu i govore da je njega, za vođu Srbije, bio izabrao sami Bog.
Navršilo se 25 godina od osnivanja stranke, gde je SPO danas, a gde je, prema Vašem mišljenju, trebalo da bude?
– SPO je danas gde je i Srbija… Propao je kao i Srbija, delio je njenu sudbinu. Surovo je kažnjavan od ljudi u Srbiji koji nikada nisu SPO-u opraštali priču o onome što ogromna većina ljudi nije želela da čuje i tako je već četvrt veka. Srbija se ponaša kao teški bolesnik koji obožava vračare, gatare i nagrađuje ih, podmićuje i uživa u njihovim bajkama i lažnim dijagnozama i lekovima. Svaki teški bolesnik prezire lekare i spas traži kod gatara. To je slučaj i sa Srbijom.
Koje su to gatare i koje su te vradžbine u koje su Srbi poverovali?
– Koliko ljudi u Srbiji nije poverovalo u vradžbinu da će razbijanjem Jugoslavije biti stvorena Velika Srbija, da će ona imati tri žetve godišnje, da će ubrzo dostići švedski standard, da raspolažemo tajnim Teslinim naoružanjem? Ko nije poverovao i ko još uvek ne veruje u vradžbinu Slobodana Miloševića iz 1999. godine da je on, izgubivši svaki suverenitet na Kosovu i Metohiji, odbranio taj isti suverenitet? Ta vradžbina je, čak, uneta i u Ustav Srbije i to posle Miloševićeve vladavine, a to je učinila tzv. proevropska, demokratska vlada. Ko nije poverovao u bajke 5. oktobra da će desetine milijardi evra biti poklonjene, da će Srbija u EU ući već 2006-te godine? Ko ne veruje u stalne vradžbine da smo mi lider na Balkanu, najveći narod i centralna sila? Laž se, nažalost, najbolje prodaje u Srbiji.
Kažete da se u Srbiji ćuti o svemu. Na šta konkretno mislite kada to kažete?
– O čemu se ćuti? Posle 5. oktobra, na televiziji, u vladama, parlamentima, na filmovima, ćuti se o onome o čemu se ne bi smelo ćutati. Vidite, 90-tih godina sa Zapada stiže inicijativa, od Amerikanaca pre svega, da se Jugoslavija preuredi u asimetričnu federaciju, da jedna čvrsta federacija Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije bude u nešto labavijem savezu sa Slovenijom i Hrvatskom… Iz Beograda je rečeno NE! 1991. godine američki državni sekretar Bejker donosi poklon od 4 milijarde dolara, ako prihvatimo demokratsku reorganizaciju SFRJ, njeno učlanjenje u NATO i tadašnju EU. Beograd je ODBIO. Krajem rata u Hrvatskoj, Amerikanci, Rusi i Austrijanci pritiskaju Franju Tuđmana da prihvati plan „Z-4“, i Tuđman prihvata da na 20 odsto teritorije Hrvatske Srbi dobiju toliko visoku autonomiju da imaju svoju vladu, skupštinu, grb, zastavu, čak i svoju zasebnu državnu monetu po sopstvenom izboru, kao i da, istovremeno, budu zastupljeni i u parlamentu i vladi Hrvatske. U Beogradu i Kninu je to ODBIJENO! Jedina politička partija koja je zagovarala da se taj plan prihvati bila je SPO, koja je zbog toga proglašena izdajničkom strankom. O takvim stvarima se ćuti. O krivcima za slom.
Ćuti se i o planu „Dva K“?
– I o njemu se ćuti. Pre „Z-4“ bila je jedna inicijativa u Kongresu SAD koju sam ja snažno podržao – plan „Dva K“ (Kosovo i Krajina), koji je predviđao da Kosovo u okviru Srbije ima onaj status koji će Krajina imati u sastavu Hrvatske. I to je Beograd odbio uz veliko ruganje.
Danas se u Srbiji vodi politika drvenog gvožđa.
Šta je to politika drvenog gvožđa?
– To je politika zidanja Skadra na Bojani. Nikako da ozidamo makar jedan sprat te svoje evropske budućnosti, što god ozidamo, sruše DB i njegove vračare. Nemci kažu da se mora učiniti nekoliko stvari da bi se politika sloma i poraza preokrenula u politiku pobede.
Koje su to stvari i da li Srbija mora da ih sprovede?
– Da se prizna poraz, i da se ničim ne opravdava. Da se priznaju zločini i da ih niko ničim ne opravdava, pa ni zločinima drugih nad Srbima. Da nova politika u svemu bude očišćena i od primesa prethodne politike poraza i zločina, kao i da sva ratna neprijateljstva budu preokrenuta u prijateljstva. To su Nemci uradili nakon Drugog svetskog rata i vidimo gde su danas. To mora i Srbija da uradi. Srbija mora neprijateljstva sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima da preokrene u prijateljstva, da neprijateljstva sa Zapadom takođe okrene na drugu stranu. Naravno da bole žrtve NATO bombardovanja, ali njih je višestruko manje nego što je, recimo, od srpskih bombi ubijeno civila samo u Sarajevu. Za tri godine, ubijeno je blizu 12 hiljada civila, a od toga više od 2.000 dece. Zašto ovo prećutkivati i skrivati?
Ima li Srbija snage za ovakav preokret?
– Ja sam veliki pesimista. Ipak, jednoga dana neko mora to da uradi, ali ne znam šta će do tada ostati od Srbije koja biološki izumire. Svake godine preko 50.000 ljudi umre više nego što ih se rodi, a redovi za iseljenje iz zemlje, i to pre svega elite, školovanih i mladih ljudi, koji su nada Srbije, sve su duži.
Ipak, postoji li nada?
– Ta nada, da će se voditi nova politika usmerena ka pretvaranju poraza u pobedu, otvorena je bila potpisivanjem Briselskog sporazuma. On je trebalo da bude primenjen za 6 meseci i da, posle toga, krene otvaranje poglavlja o pristupanju Srbije EU. Do dana današnjega nema primene sporazuma. Svuda su mine. Sada, odjednom, zagovornici politike poraza lansiraju priču da, tek sada, treba da pregovaramo o onome što smo potpisali. U Evropi se hvataju za glavu i ne mogu da veruju šta čuju. Šef države na sva zvona najavljuje da piše rezoluciju kojom će on da reši status Kosova. Status je rešen i niko u Srbiji ne može da ga promeni.
Da li je status Kosova još jedna istina koju Srbija mora da prizna?
– Naravno. Mi nemamo pravo da negiramo faktičko stanje. Ubedljiva većina članica UN i EU priznaje nezavisnost Kosova i taj broj će iz dana u dan samo rasti i Srbija tu ne može ništa da uradi. Srbija nema pravo da negira stvarnost. Srbija može da, iz emotivnih i istorijskih razloga, odbije da formalno prizna nezavisnost, ali faktička nezavisnost se ne može negirati. Kao što se ne može lagati sopstveni narod da u Briselu pregovaraju Srbija i Srbija. Tamo se ne vode razgovori između Srbije i „privremenih institucija njene pokrajine“. Pa, to je za Riplija. Skupo to košta Srbiju, a realnost jeste bolna.
Puna normalizacija odnosa sa Kosovom Srbiji bi više novca donela nego tri Južna toka, pod uslovom da i onaj jedan nije presušio pre nego što je potekao.
Izbacio sam neke delove.
Nastavak na linku, ako imate zivaca.
............
Ispovest VUKA DRAŠKOVIĆA koja će šokirati: Više ljudi ubijeno je u Sarajevu od srpskih bombi nego Srba od NATO raketa!!!
Lider SPO-a za Telegraf otvoreno o tome kako ga je izdao Zoran Đinđić, zašto je podržao Vučića, ko je ubio Srbiju, da li je Kosovo nezavisno i kada će se ponovo stvoriti Velika Jugoslavija
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković u intervjuu za Telegraf.rs kaže da je vreme da se Srbiji i Srbima konačno kaže istina. On govori o tome šta Srbija mora učiniti kako bi postala moderna država i koja bi se, napokon, kao ptica feniks, izdigla iz sopstvenog pepela, ali i o vračarama i gatarama koje su uništile zemlju, kao i o tome kako ga je izdao Zoran Đinđić, zašto je dao podršku Aleksandru Vučiću i o žrtvama koje su u ime srpstva počinili Srbi!
Mart mesec je veoma važan za Srbiju i Srbe, ali i SPO. Da je neraskidiva veza između sudbine te stranke i države za naš portal tvrdi Vuk Drašković koji je baš u ovom mesecu, kada se obeležava 25 godina od osnivanja Srpskog pokreta obnove i 24 godina od demonstracija 9. marta, izdao i roman „Isusovi memoari“ koji je za kratko vreme “zapalio” Srbiju.
SEĆATE LI SE 9. MARTA? Dan kada su Srbi krenuli u BORBU ZA DEMOKRATIJU, a MILOŠEVIĆ slao TENKOVE na narod!
Ova knjiga je svojevrsni nastavak kultnog izdanja Draškovićevog romana „Nož“, a u njoj će se Srbi suočiti sa istinom i sa brutalnošću zločina koji su, u ime srpstva, počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Gospodine Draškoviću, očekujete li da će Vas, nakon objavljivanja „Isusovih memoara“, razapeti Srbi, kao što je to bio slučaj posle „Noža“?
– Neću o tome da razmišljam. Zaista, niko me, nakon Noža, nije više razapinjao od srpskih komunista, uglavnom onih istih koji će, desetak godina kasnije, rušiti Jugoslaviju i režirati zločine i mržnju.
Drašković u Isusovim memoarima slika upravo slom Jugoslavije, ne krijući i zločine Srba, i pokazujući tragiku tog pijanog i suludog rata među najbližim.
– Šćepan Skočivuk, seljak, donosi svoj tefter mrtvih i pokazuje ga komšiji Gavru, inače bivšem partizanu, u kojem je Šćepan tabelarno predstavio koliko je Srba ubijeno od ustaša u Drugom svetskom ratu i koliko su u ratu devedesetih “naši” ubili “njihovih”. Gavro uzima tefter i kaže da, u novom ratu, dobro stojimo, jer je “njihovih” mrtvih više nego “naših”. Strašno je kada se vodi utakmica smrti – ovim rečima počeo je svoju priču za Telegraf.rs Vuk Drašković, čovek koji najbolje može oslikati stvarno stanje tih mračnih godina na teritoriji Jugoslavije – zemlje koje više nema.
ISPOVEST VUKA DRAŠKOVIĆA: Papa je hteo da KLEKNE I POMOLI SE pred moštima SVETOG SAVE, Srbi mu nisu dali!
Kada je reč o srpskim zločinima Drašković kaže:
– Sada se neguje priča da su zločini Srba bili ekscesi pri odbrani ognjišta. Nema nijednog Srbina koji je osuđen u Hagu, a da u očima ogromne većine naroda nije heroj. Slobodan Milošević je najodgovorniji za strašnu politiku poraza i zločina, a sada o njemu pišu hvalospevne knjige ljudi koji su 90-tih bili protiv njega. Ministri mu se klanjaju u grobu i govore da je njega, za vođu Srbije, bio izabrao sami Bog.
Navršilo se 25 godina od osnivanja stranke, gde je SPO danas, a gde je, prema Vašem mišljenju, trebalo da bude?
– SPO je danas gde je i Srbija… Propao je kao i Srbija, delio je njenu sudbinu. Surovo je kažnjavan od ljudi u Srbiji koji nikada nisu SPO-u opraštali priču o onome što ogromna većina ljudi nije želela da čuje i tako je već četvrt veka. Srbija se ponaša kao teški bolesnik koji obožava vračare, gatare i nagrađuje ih, podmićuje i uživa u njihovim bajkama i lažnim dijagnozama i lekovima. Svaki teški bolesnik prezire lekare i spas traži kod gatara. To je slučaj i sa Srbijom.
Koje su to gatare i koje su te vradžbine u koje su Srbi poverovali?
– Koliko ljudi u Srbiji nije poverovalo u vradžbinu da će razbijanjem Jugoslavije biti stvorena Velika Srbija, da će ona imati tri žetve godišnje, da će ubrzo dostići švedski standard, da raspolažemo tajnim Teslinim naoružanjem? Ko nije poverovao i ko još uvek ne veruje u vradžbinu Slobodana Miloševića iz 1999. godine da je on, izgubivši svaki suverenitet na Kosovu i Metohiji, odbranio taj isti suverenitet? Ta vradžbina je, čak, uneta i u Ustav Srbije i to posle Miloševićeve vladavine, a to je učinila tzv. proevropska, demokratska vlada. Ko nije poverovao u bajke 5. oktobra da će desetine milijardi evra biti poklonjene, da će Srbija u EU ući već 2006-te godine? Ko ne veruje u stalne vradžbine da smo mi lider na Balkanu, najveći narod i centralna sila? Laž se, nažalost, najbolje prodaje u Srbiji.
Kažete da se u Srbiji ćuti o svemu. Na šta konkretno mislite kada to kažete?
– O čemu se ćuti? Posle 5. oktobra, na televiziji, u vladama, parlamentima, na filmovima, ćuti se o onome o čemu se ne bi smelo ćutati. Vidite, 90-tih godina sa Zapada stiže inicijativa, od Amerikanaca pre svega, da se Jugoslavija preuredi u asimetričnu federaciju, da jedna čvrsta federacija Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije bude u nešto labavijem savezu sa Slovenijom i Hrvatskom… Iz Beograda je rečeno NE! 1991. godine američki državni sekretar Bejker donosi poklon od 4 milijarde dolara, ako prihvatimo demokratsku reorganizaciju SFRJ, njeno učlanjenje u NATO i tadašnju EU. Beograd je ODBIO. Krajem rata u Hrvatskoj, Amerikanci, Rusi i Austrijanci pritiskaju Franju Tuđmana da prihvati plan „Z-4“, i Tuđman prihvata da na 20 odsto teritorije Hrvatske Srbi dobiju toliko visoku autonomiju da imaju svoju vladu, skupštinu, grb, zastavu, čak i svoju zasebnu državnu monetu po sopstvenom izboru, kao i da, istovremeno, budu zastupljeni i u parlamentu i vladi Hrvatske. U Beogradu i Kninu je to ODBIJENO! Jedina politička partija koja je zagovarala da se taj plan prihvati bila je SPO, koja je zbog toga proglašena izdajničkom strankom. O takvim stvarima se ćuti. O krivcima za slom.
Ćuti se i o planu „Dva K“?
– I o njemu se ćuti. Pre „Z-4“ bila je jedna inicijativa u Kongresu SAD koju sam ja snažno podržao – plan „Dva K“ (Kosovo i Krajina), koji je predviđao da Kosovo u okviru Srbije ima onaj status koji će Krajina imati u sastavu Hrvatske. I to je Beograd odbio uz veliko ruganje.
Danas se u Srbiji vodi politika drvenog gvožđa.
Šta je to politika drvenog gvožđa?
– To je politika zidanja Skadra na Bojani. Nikako da ozidamo makar jedan sprat te svoje evropske budućnosti, što god ozidamo, sruše DB i njegove vračare. Nemci kažu da se mora učiniti nekoliko stvari da bi se politika sloma i poraza preokrenula u politiku pobede.
Koje su to stvari i da li Srbija mora da ih sprovede?
– Da se prizna poraz, i da se ničim ne opravdava. Da se priznaju zločini i da ih niko ničim ne opravdava, pa ni zločinima drugih nad Srbima. Da nova politika u svemu bude očišćena i od primesa prethodne politike poraza i zločina, kao i da sva ratna neprijateljstva budu preokrenuta u prijateljstva. To su Nemci uradili nakon Drugog svetskog rata i vidimo gde su danas. To mora i Srbija da uradi. Srbija mora neprijateljstva sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima da preokrene u prijateljstva, da neprijateljstva sa Zapadom takođe okrene na drugu stranu. Naravno da bole žrtve NATO bombardovanja, ali njih je višestruko manje nego što je, recimo, od srpskih bombi ubijeno civila samo u Sarajevu. Za tri godine, ubijeno je blizu 12 hiljada civila, a od toga više od 2.000 dece. Zašto ovo prećutkivati i skrivati?
Ima li Srbija snage za ovakav preokret?
– Ja sam veliki pesimista. Ipak, jednoga dana neko mora to da uradi, ali ne znam šta će do tada ostati od Srbije koja biološki izumire. Svake godine preko 50.000 ljudi umre više nego što ih se rodi, a redovi za iseljenje iz zemlje, i to pre svega elite, školovanih i mladih ljudi, koji su nada Srbije, sve su duži.
Ipak, postoji li nada?
– Ta nada, da će se voditi nova politika usmerena ka pretvaranju poraza u pobedu, otvorena je bila potpisivanjem Briselskog sporazuma. On je trebalo da bude primenjen za 6 meseci i da, posle toga, krene otvaranje poglavlja o pristupanju Srbije EU. Do dana današnjega nema primene sporazuma. Svuda su mine. Sada, odjednom, zagovornici politike poraza lansiraju priču da, tek sada, treba da pregovaramo o onome što smo potpisali. U Evropi se hvataju za glavu i ne mogu da veruju šta čuju. Šef države na sva zvona najavljuje da piše rezoluciju kojom će on da reši status Kosova. Status je rešen i niko u Srbiji ne može da ga promeni.
Da li je status Kosova još jedna istina koju Srbija mora da prizna?
– Naravno. Mi nemamo pravo da negiramo faktičko stanje. Ubedljiva većina članica UN i EU priznaje nezavisnost Kosova i taj broj će iz dana u dan samo rasti i Srbija tu ne može ništa da uradi. Srbija nema pravo da negira stvarnost. Srbija može da, iz emotivnih i istorijskih razloga, odbije da formalno prizna nezavisnost, ali faktička nezavisnost se ne može negirati. Kao što se ne može lagati sopstveni narod da u Briselu pregovaraju Srbija i Srbija. Tamo se ne vode razgovori između Srbije i „privremenih institucija njene pokrajine“. Pa, to je za Riplija. Skupo to košta Srbiju, a realnost jeste bolna.
Puna normalizacija odnosa sa Kosovom Srbiji bi više novca donela nego tri Južna toka, pod uslovom da i onaj jedan nije presušio pre nego što je potekao.
Izbacio sam neke delove.
Nastavak na linku, ako imate zivaca.
............
Poslednja izmena od moderatora:
............."nekoliko atentata IZVRŠENO" 
