Komercijala, poređenje, vaša neskromna mišljenja.

Steinadler

Steinadler

Poznat
Moderator
Poruka
8.735
Najveće sočne kritike i osude iz ove oblasti znamo primaju muzičari zatim ostali umjetinci, npr. rokeri koji su se privukli narodnjacima zarad keša, reperi itd.
Da li je po vama ovo za osudu?

Da li je komercijala takođe lik koji radi kod privatnika za minimalac ne prijavljen, takođe i ljudi koji rade za dobre pare neki posao koji ne vole?
Da li su oni za osudu, i da li je za osodu kada ovi drugi kritikuju prve?

Seljak koji radi teške poslove koje ne voli da bi preživeo da li je on komercijala i za osudu?

Jesu li klošari ispod mosta viši u moralnosti, od ovih svih jer ništa ne rade, tj. ono što ne vole i niko ih ne eksploatiše?

Da li je Bukowski ideal neke moralnosti i pravde u stvaralaštvu, jel to primjer?

Kapitalizam + umjetnost = ShowBusiness
 
Steinadler:
Kapitalizam + umjetnost = ShowBusiness
Kliknite za proširenje...

Daleko od toga

To je više politička filozofija, nego geografija ili državo uređenje te omeđene geografije

tzv, Zapad je ideologija , a manje geografija!
(Makinder)

Najveća Utopija su : Lj.prava, demokratije, i slobode (tržišta)

To je mamac za mamlaze iz Ist.EU, bivše rep.SSSR-a
(sjaj i beda holivuda)
 
Poslednja izmena:
Argonauti

Pratili Jasona dok je išao po neko zlatno runo do kojeg se teško dolazilo, sve zbog neke buržujske cupi kod koje je hteo da se udomi. Tako priča kaže, a danas su to mlade generacije od po četrnaest, petnaest a i više godina koje još ne znaju na koju stranu su bušni. U potrebi da se identifikuju sa nekim ili nečim i tako nabace sebi neko " runo" ne bi li konačno skinuli mrak i dokazali da su i oni neki faktor u nečemu idu u crnji mrak nego gorepomenuti Jason kada je kretao po nuro od čistoga zlata. I eto nama huligana, obrazovaca, hipstera i ostale žgadije koja tera neki ***** nepostojećim neprijateljima nemajući pojma sa životom i logikom.
Jedina nada je što njihova odežda nije od plemenitog metala pa neće ni da traje doveka, često je oni i promene za neki drugi ***** kojim će da se odenu i češu unutar bulje ali ipak najčešće se runo iznosi i pohaba pa se vrate dojenju mamine sise i sisanju ćaletovog novčanika. Eventualno će morati da se zaposle i proizvedu još njima sličnih što znači da taj krug traje odavno i trajaće doveka.

http://vukajlija.com/argonauti
 
.vokabular.org/?search=komercijalan&lang=sr-lat
Znači :komercijalna umetnost je ona koja zagovara produkciju koja može na tržište umetničkih vrednosti...
Isto važi za svu produkciju i proizvodnju materijalnih i nematerijalnih dobara-koje teže da budu roba-usluga
na tržištu...
Koliki je stepen tržišnosti nematerijalnih (kulturnih uže) dobara zavisi od zaoštrenosti produkcionih odnosa-od borbe
za opstanak-egzistenciju!
Ima još jedan produženi faktor koji nastaje od aniksioznog straha od smrti od gladi,a to je gramzivost prebogatih...
Mašala...:mrgreen:
(Kako može amoralni Bukovski svojom raspućinnovskom razuzdanošču na američki način da bude ideal moralnosti,
kad je vođen težnjom oslobođenja od moralnih uskogrudih stega? Ili pojasni Štajnadleru ša s teo...:mrgreen:)
 
Što se Bukowskog tiče napisao sam "ideal neke moralnosti i pravde u stvaralaštvu",
ne bih da ulazimo dublje u moral to je druga tema koja ovde postoji, a mnogo je upitna, opširna.

Pominjanje Bukowskog se odnosti na njegovo stvaralaštvo koje nije komercijala, dakle ideal u tom pogledu da je on
daleko moralniji u svome stvaralaštvu od rokera koji prže narodnjake zarad keša.

Nikakvo mišljenje nisam dao u prvoj poruci već samo zapažanja i pitanja, na temu kritika i osuda koja mirišu na paradoks, dakle jedino mišljenje koje iznosim
je prisustvo paradoksa ako povežete gore navedene pasuse, takođe tu je i prisustvo licemjerstva, i po bibliji ono "vidiš trn u mome oku a balvan u svom ne".

Za eventualno pronalaženje paradoksa potrebne su definicije iz svakog pasusa tj. da se odgovori na pitanja u vezi,
pa kada definišemo odgovore, onda možemo da vidimo prisustvo istog ili možda ne.
 
Steinadler:
Najveće sočne kritike i osude iz ove oblasti znamo primaju muzičari zatim ostali umjetinci, npr. rokeri koji su se privukli narodnjacima zarad keša, reperi itd.
Da li je po vama ovo za osudu?

Da li je komercijala takođe lik koji radi kod privatnika za minimalac ne prijavljen, takođe i ljudi koji rade za dobre pare neki posao koji ne vole?
Da li su oni za osudu, i da li je za osodu kada ovi drugi kritikuju prve?

Seljak koji radi teške poslove koje ne voli da bi preživeo da li je on komercijala i za osudu?

Jesu li klošari ispod mosta viši u moralnosti, od ovih svih jer ništa ne rade, tj. ono što ne vole i niko ih ne eksploatiše?

Da li je Bukowski ideal neke moralnosti i pravde u stvaralaštvu, jel to primjer?

Kapitalizam + umjetnost = ShowBusiness
Kliknite za proširenje...

pojam komercijale vezan je za umetnost, predstavlja instrumentalizaciju umetničkog stvaralačkog procesa u svrhu sticanja profita - dakle, usko je vezan za pojmove kapitalizma i potrošačkog društva.
Negativna konotacija pridodata je od strane onih koji gaje elitističko kritičko stanovište, koji dakle veruju da se umetnost može aksiološki hijerarhizovati i da su se oni putem nekakve duhovne i intelektualne nadgradnje osposobili da primaju hijerarhijski više sadržaje, dok komercijalna umetnost, namenjena masi koja je prosečna, predstavlja nekakve niže sadržaje koji su svima dostupni lako i bez nekakvog duhovnog truda, a i takođe ne pružaju estetski doživljaj kao "viša, elitna" umetnost, naprotiv čak, estetska funkcija ovih sadržaja, kako kažu kritičari, potpuno je izgubljena ili marginalizovana i komercijalna umetnost nema estetski doživljaj za cilj. U nekim slučajevima, komercijalna umetnost može biti označena i pojmovima kič ili šund.

U svakom slučaju, ideja je prilično problematična i ja se sa njom ne slažem, primarno i zbog toga što je gotovo 99% umetnosti do koje mi možemo da dođemo suštinski komercijalna, sekundarno i zato što verujem da komercijalizacija nečega nije nužno zlo, pa ni umetnosti u ovom slučaju. Rekao bih da je kritika komercijale zapravo običan sud ukusa, racionalizovan preko mere i ništa drugo
 
Vecina ljudi je primorana da radi nesto sto bas i ne voli. Verujem da vecina tih rokera nikad ne bi pocela da radi za narodnjake da imaju izbora. Porodica, deca... ponos ne moze da nahrani gladna usta. Recimo ovako. Covek koji mora da obuce odelo, veze kravatu i obuje cipele da bi otisao na posao uopste ne mora da uziva u tome. Privatno vecina obuku trenerku, sorc, majicu... obuju patike, papuce.. i puste bradu cim imaju vise od 2 slobodna dana. Znam dosta takvih.
 
petar_z:
Vecina ljudi je primorana da radi nesto sto bas i ne voli.
Kliknite za proširenje...

Često ti i sami primorani ljudi na komercijalu kritikuju oštro i šalju emisiju mržnje ka ovima "iznad" poznatima tj. umjeticima, medijskim ličnostima itd.
zbog njihovog opredeljenja, ne ulazeći u njihove razloge ili moranja, takođe nepoštovanje je osuđivati tvorce kiča i šunda, pravednije je osuditi konzumente istoga ili uzroke zbog kojeg masa voli taj kič i šund, uzroci su sigurno u prosvetljenju, a prosvetljenje se blokira bez volje osobe dok je dijete u početku u prodici, društvu... tako da kasnije kada neko odraste ima male šanse da ima svjetlost u očima, i tako se utopi u onaj pojam mase i bude jedan od... bude paradoksalan...

Šoubiznis radi po sistemu ponude i tražnje, ako masa traži šund i kič kao što je to slučaj kod nas, masa traži grand, turbo folk, farmu, velikog bracu itd. uživa u tome onda i nije neki grijeh biti kreator istoga.
 
Steinadler:
Najveće sočne kritike i osude iz ove oblasti znamo primaju muzičari zatim ostali umjetinci, npr. rokeri koji su se privukli narodnjacima zarad keša, reperi itd.
Da li je po vama ovo za osudu?

Da li je komercijala takođe lik koji radi kod privatnika za minimalac ne prijavljen, takođe i ljudi koji rade za dobre pare neki posao koji ne vole?
Da li su oni za osudu, i da li je za osodu kada ovi drugi kritikuju prve?

Seljak koji radi teške poslove koje ne voli da bi preživeo da li je on komercijala i za osudu?

Jesu li klošari ispod mosta viši u moralnosti, od ovih svih jer ništa ne rade, tj. ono što ne vole i niko ih ne eksploatiše?

Da li je Bukowski ideal neke moralnosti i pravde u stvaralaštvu, jel to primjer?

Kapitalizam + umjetnost = ShowBusiness
Kliknite za proširenje...

Sve što odlazi u etar, povlači za sobom i određenu društvenu odgovornost koju druga zanimanja u tom obliku nemaju. Kroz umetnost i medije promiču se razne ideje, norme ponašanja, vrednosti. Bile one izopačene ili zdrave i pozitivne. Umetnost i mediji u velikoj meri učestvuju u oblikovanju naših pogleda na svet, pa i sagledavanje sebe. To je moćno ideološko oružje. Postrojiti umetnike i novinare, znači obezbediti prevagu u koristi svoje ideje. To znači dobiti rat za mišljenja ljudi o određenim stvarima.
 
kreptoman:
pojam komercijale vezan je za umetnost, predstavlja instrumentalizaciju umetničkog stvaralačkog procesa u svrhu sticanja profita - dakle, usko je vezan za pojmove kapitalizma i potrošačkog društva.
Negativna konotacija pridodata je od strane onih koji gaje elitističko kritičko stanovište, koji dakle veruju da se umetnost može aksiološki hijerarhizovati i da su se oni putem nekakve duhovne i intelektualne nadgradnje osposobili da primaju hijerarhijski više sadržaje, dok komercijalna umetnost, namenjena masi koja je prosečna, predstavlja nekakve niže sadržaje koji su svima dostupni lako i bez nekakvog duhovnog truda, a i takođe ne pružaju estetski doživljaj kao "viša, elitna" umetnost, naprotiv čak, estetska funkcija ovih sadržaja, kako kažu kritičari, potpuno je izgubljena ili marginalizovana i komercijalna umetnost nema estetski doživljaj za cilj. U nekim slučajevima, komercijalna umetnost može biti označena i pojmovima kič ili šund.

U svakom slučaju, ideja je prilično problematična i ja se sa njom ne slažem, primarno i zbog toga što je gotovo 99% umetnosti do koje mi možemo da dođemo suštinski komercijalna, sekundarno i zato što verujem da komercijalizacija nečega nije nužno zlo, pa ni umetnosti u ovom slučaju. Rekao bih da je kritika komercijale zapravo običan sud ukusa, racionalizovan preko mere i ništa drugo
Kliknite za proširenje...
Uprošćeno i skraćeno rečeno..
 
Steinadler:
Najveće sočne kritike i osude iz ove oblasti znamo primaju muzičari zatim ostali umjetinci, npr. rokeri koji su se privukli narodnjacima zarad keša, reperi itd.
Da li je po vama ovo za osudu?

Da li je komercijala takođe lik koji radi kod privatnika za minimalac ne prijavljen, takođe i ljudi koji rade za dobre pare neki posao koji ne vole?
Da li su oni za osudu, i da li je za osodu kada ovi drugi kritikuju prve?

Seljak koji radi teške poslove koje ne voli da bi preživeo da li je on komercijala i za osudu?

Jesu li klošari ispod mosta viši u moralnosti, od ovih svih jer ništa ne rade, tj. ono što ne vole i niko ih ne eksploatiše?

Da li je Bukowski ideal neke moralnosti i pravde u stvaralaštvu, jel to primjer?

Kapitalizam + umjetnost = ShowBusiness
Kliknite za proširenje...

To je oduvek bilo. И то је оно што квари како уметност тако и стваралаштво уопште. Јер бити добар у нечему значи третирати исто као циљ а не као средство. Док у овом друштву главни циљ је новац а уметност, ставралаштво је средство за стицање истог. Самим тим и оволика декаденција свуда.

Огољен пример како то функционише јесте YouTube sajt.

Објављивање садржаја на YouTube сајту данас је велики бизнис од кога многи људи живе, чак и код нас. Они отварају канале где објављују разне видео садржаје при чему им се сваки преглед истог плаћа. Па тако, ако неки видео клип на пример има 400000 прегледа за то влaсник канала добија око хиљаду долара. То није мали новац, милијарде долара се ту врте и многи су тако постали милионери а многи као што рекох живе од тога.

Међутим, читајући како то функционише сетио сам се ових Шопенхаурових речи:

Postoje dve vrste pisaca: takvi koji pišu zbog same stvari i oni koji pišu zato da bi pisali.
Oni prvi imali su misli ili su stekli iskustvo koje im se čini vrednim da bude saopšteno.
Drugima je potreban novac, pa stoga i pišu za novac. Oni misle da zbog toga mogu pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli raspredaju koliko god mogu više, a izvode i poluistinite, naopake, preterane i kolebljive misli, i obično vole polutamu da bi izgledali ono što nisu. Stoga njihovom pisanju nedostaje određenost i potpuna razumljivost. Otuda se lako može primetiti da oni pišu samo da bi utrošili papir. Ponekad se to može osetiti i kod naših najboljih pisaca, na primer, mestimice u Lesingovoj Dramaturgiji, pa čak i u nekim romanima Žana Paula. Čim se to primeti, knjigu treba odbaciti, jer vreme je skupo. Čim piše samo da bi utrošio papir, pisac obmanjuje čitaoca: u stvari, on se izgovara da piše zbog toga što ima nešto da saopšti.
Honorar i zabrana preštampavanja predstavljaju u osnovi upropašćivanje književnosti. Dela od vrednosti piše samo onaj koji piše isključivo radi same stvari. Kakva bi to neprocenjiva korist bila kada bi u svim granama jedne književnosti postojalo samo malo knjiga, ali izvrsnih.

Шопенахуер. Парерга и парaлипомена 2 "O pisanju i stilu"
Kliknite za proširenje...

YouTube sajt je прави огољени пример за то. На пример, неко ко живи од објављивања садржаја на истом принуђен је да нешто објави сваких неколико дана и то не зато што је до нечег вредног дошао па жели да то подели са свима већ ради зараде.
Тако је и у свим осталим областима стваралаштва. Људи пишу романе, снимају филмове, стварају научна и филозофска дела не зато што су нешто вредно открили па желе да то саопште другима већ зато да би зарадили новац.
Зато имамо толико безвредних и бесмислених филозофских дела
Зато имамо толико шунда, кича у свим областима стваралаштва.
Вредна дела скоро су невидљива од њих као игла у пласту сена, или боље рећи као бисер у мору безвредног.
На једног који пише јер има шта да саопшти имамо десет који пишу да би испунили папир и зарадили новац.
 
znatizeljni mislilac:
Slozio bih se i ja sa crvenim.
Kliknite za proširenje...

Окачи то своје слагање мачку о реп. а онда прочитај мој претходни пост.

Да би неко створио вредно дело мора истом прићи као циљу а не као средству.

То што и на тај начин неко успе да створи вредно дело не укида чињеницу да поред тог једног бивамо затрпани хиљадама безвредних дела оних који пишу, компонују ставрајау не зарад дела самог већ зарад пара. Зато толико декаденције свуда.
 
Steinadler:
Najveće sočne kritike i osude
Kliknite za proširenje...

Uistinu sve što radimo ne nosi visoki kvalitet ali postoji nešto što je primarno u ovom svetu: To je uvek preživljavanje i sticanje životnih iskustva.
Nije li umeti i moći preživeti u svim uslovima u ovom svetu jedna od najvećih umetnosti ali i uspeha? Naravno, ne preživeti po svaku cenu već preživeti u skladu sa osnovnim zakonima života.
Istovremeno, uvek se možemo pitati da li je ono što u pojedinim segmemntima života vrednujemo zaista i kvalitet, umetnost i uzvišena vrednost? Kako se i može znati šta je pravi kvalitet ako se čovek nije postarao da najpre razotkrije primarne vrednosti i osnovni cilj života.
To što smo nekada voleli ili možda sada volimo, ili neko oko nas nešto voli nikako ne znači da to nešto poseduje i stvarne kvalitete.
Uostalom, ko je taj ekspert ili autoritet koji može oceniti i odrediti šta je to što ima najvišu vrednost ako još žmuri u svojoj svesti?
Čovek je navikao da osuđuje ili od drugih traži osuđivanje a da i ne shvata da u najvećem broju slučajeva, ako ne i u svim, treba da gleda svoj biznis.
U ovom svetu sve ima svoju vrednost i sve je komercijala...Istovremeno, nisu svi u mogućnosti ni da stvore nekakva dela trajnijih vrdnosti pa čime god da se bave.
Najneophodnije je da čovek shvati da mora naučiti da živi od svog rada pa makar da je najviši umetnik u nekoj grani... Ako tu mena uslova kopaće kanale da bi preživeo. Uostalom, ko može ustvrditi da određeni uslovi i ne postoje baš zato da bi se čovek testirao i vidi se koliko je shvatio život i koliko ume životi u skladu sa osnovnom linijom samog života?
 
Poslednja izmena:
oziman:
Окачи то своје слагање мачку о реп. а онда прочитај мој претходни пост.

Да би неко створио вредно дело мора истом прићи као циљу а не као средству.

То што и на тај начин неко успе да створи вредно дело не укида чињеницу да поред тог једног бивамо затрпани хиљадама безвредних дела оних који пишу, компонују ставрајау не зарад дела самог већ зарад пара. Зато толико декаденције свуда.
Kliknite za proširenje...
Dostojevski je napisao skoro sve po zahtevu izdavača,nevoljno i samo s materijalnim ciljem!
Đeka Londona je izdavač naterao da dnevno piše 1000 reči najmanje i dok ne napiše -ni kap alkohola (sem King Barlikorn kad je?,
Paolo Koeljo ima sličan ugovor s izdavačem i mora godišnje najmanje 2 romana itd...Čuo sam da i našu Borku ganjaju...:mrgreen:
I šta fali takvom pisanju?
 
Slažem se sa Ozijem, razlika jeste u cilju i u načinu.

Ali mogu onda da primjetiti da je suprotno od cilja novac, cilj duhovna satisfakcija (ego, sujeta, šta već)!
Što znači da opet nije cilj samo stvaralačko djelo, već je i u ovom slučaju način!

Dakle mi u stvari nekomercijalom nazivano kada neko stvara nešto da bi zadovoljio duhovni cilj.
 
Steinadler:
Slažem se sa Ozijem, razlika jeste u cilju i u načinu.

Ali mogu onda da primjetiti da je suprotno od cilja novac, cilj duhovna satisfakcija (ego, sujeta, šta već)!
Što znači da opet nije cilj samo stvaralačko djelo, već je i u ovom slučaju način!

Dakle mi u stvari nekomercijalom nazivano kada neko stvara nešto da bi zadovoljio duhovni cilj.
Kliknite za proširenje...
Nemoj previše ni umetnicima da veruješ...
Koji to znaju biti prevaranti!
Ovi na Petrovaradinskoj tvrđavi ne zna se koji je veći umetnik za da ti zavuče ruku u đep! I njihov dinar redovno
pet puta veći od mog...Imaju neku specijalnu kovnicu...:evil:
Nisu to uopšte tako čiste stvari...
 
Individualno i polazi od osnovnog smisla zivljenja i niko nema pravo uskratiti nego samo izraziti nezadovoljstvo i okrenuti glavu od takvog umjetnika. Ako je dobro ono sto te cini srecnim a da pri tome nikoga drugog ne uznemirava onda nema razloga zasto bi ovo bilo za osudu. Ali tu je problem pravilnog rasudjivanja, kako u moru istih i nama bespoentarnih stvari pronaci ono nesto sto zaista vrijedi, a jos teze je ubjediti nekoga drugog da je to tako. Izvodjaci ili vec umjetnici koji su se odlucili ici za novcem se sigurno ne trebaju osudjivati, ali diskutabilno je da li to isto vazi za one koji takve tvorevine plasiraju nama kao nesto sto trebamo prihvatiti. Ljudi posjeduju sposobnosti i prioritete, i potpuno je logicno da neko svoje vokalne ili spisateljske sposobnosti usmjerava u zadovoljavanju svojih prioriteta. Kako uopste moze seljak koji se bori za opstanak biti za osudu?
 
kreptoman:
pojam komercijale vezan je za umetnost, predstavlja instrumentalizaciju umetničkog stvaralačkog procesa u svrhu sticanja profita - dakle, usko je vezan za pojmove kapitalizma i potrošačkog društva.
Negativna konotacija pridodata je od strane onih koji gaje elitističko kritičko stanovište, koji dakle veruju da se umetnost može aksiološki hijerarhizovati i da su se oni putem nekakve duhovne i intelektualne nadgradnje osposobili da primaju hijerarhijski više sadržaje, dok komercijalna umetnost, namenjena masi koja je prosečna, predstavlja nekakve niže sadržaje koji su svima dostupni lako i bez nekakvog duhovnog truda, a i takođe ne pružaju estetski doživljaj kao "viša, elitna" umetnost, naprotiv čak, estetska funkcija ovih sadržaja, kako kažu kritičari, potpuno je izgubljena ili marginalizovana i komercijalna umetnost nema estetski doživljaj za cilj. U nekim slučajevima, komercijalna umetnost može biti označena i pojmovima kič ili šund.

U svakom slučaju, ideja je prilično problematična i ja se sa njom ne slažem, primarno i zbog toga što je gotovo 99% umetnosti do koje mi možemo da dođemo suštinski komercijalna, sekundarno i zato što verujem da komercijalizacija nečega nije nužno zlo, pa ni umetnosti u ovom slučaju. Rekao bih da je kritika komercijale zapravo običan sud ukusa, racionalizovan preko mere i ništa drugo
Kliknite za proširenje...

Ovde si ti prisao temi kako treba. Bar po mom misljenju.

Usput, i jedan, svojevremeno, veliko uvazeni praksis filozof - Gajo Petrovic, je imao takva , zapravo, slicna razmisljanja.I on je o tome i pisao. Poput tebe , sada.:)
 
Poslednja izmena:
Mystic_:
Daleko od toga

To je više politička filozofija, nego geografija ili državo uređenje te omeđene geografije

tzv, Zapad je ideologija , a manje geografija!
(Makinder)

Najveća Utopija su : Lj.prava, demokratije, i slobode (tržišta)

To je mamac za mamlaze iz Ist.EU, bivše rep.SSSR-a
(sjaj i beda holivuda)
Kliknite za proširenje...

zapad je biznis bez ikakvih skrupula gde ljudski zivot nema nikakvu vrednost, nije ideologija a jos manje je drzava... dobro, usa je za ovo najbolji primer, evropa se makar jos malo folira
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

sapiens
Raslojavanje mišljenja i budućnost povijesti filozofije
2
Odgovora
47
Pregleda
529
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top