- Poruka
- 15.221
Iako je smrt deo života - nikada nismo spremni na taj momenat.
Gubitak najbližih je uvek težak a pogotovo ako smo bili vezani za života.
Otac mi je preminuo pre dve godine ali ja još uvek očekujem da će doći uveče sa posla.
Sećam se, bio je letnji dan. Nisam bio u Beogradu ali me je nešto po onoj paklenoj vrućini sledilo.
Osećaj koji se javio u meni je bio nešto poput instinkta, nešto kao da se upravo desilo i da neće na dobro izaći.
Momentalno sam nazvao oca jer sam na njega sumnjao mada nikad nije bolovao a bio je i vrlo snažan i otporan.
"Šta je?"
"Pa ništa, kad mi se tako javiš znam da je sve u redu"
"Jel kod tebe sve u redu?"
"Otkud znam zovem da pitam, jel su svi na broju"
"E ajd ti mene pustiš da spavam, ćao"
...
...
...
Hm, sve je zvučalo kako treba samo u meni i dalje ta hladnoća i nemir.
Dobro, kad sam se vratio saznao sam da je ćaleta zapravo ujeo stršljen na imanju kod prijatelja pa se naduo...
Ali ne nije to bilo zbog toga. Par meseci kasnije se ispostavilo da je krenuo rapidni kancer i to onaj kod kog ništa ne pomaže nikakva operacija a i 6 meseci je bilo premogo. Jak, zdarv, ne sećam se kad je pa grip imao... ode prebrzo...
a kao da će sad da me pozove da mu trebam nešto ili da uveče dodje i otvori vrata...
neki put sve bude u redu, dodje kući ispričamo se, ja mu kažem trenutno o čemu razmišljam,
on odmah preseče odlukom dal to valja ili ne, ja da mu kažem još nešto kad - sve to bio pusti san
odem u crkvu zapalim sveću, zahvalim mu na savetu što mi dade noćas
ne znam, kažu da taj osećaj dugo traje ali ne vidim da popušta
Gubitak najbližih je uvek težak a pogotovo ako smo bili vezani za života.
Otac mi je preminuo pre dve godine ali ja još uvek očekujem da će doći uveče sa posla.
Sećam se, bio je letnji dan. Nisam bio u Beogradu ali me je nešto po onoj paklenoj vrućini sledilo.
Osećaj koji se javio u meni je bio nešto poput instinkta, nešto kao da se upravo desilo i da neće na dobro izaći.
Momentalno sam nazvao oca jer sam na njega sumnjao mada nikad nije bolovao a bio je i vrlo snažan i otporan.
"Šta je?"
"Pa ništa, kad mi se tako javiš znam da je sve u redu"
"Jel kod tebe sve u redu?"
"Otkud znam zovem da pitam, jel su svi na broju"
"E ajd ti mene pustiš da spavam, ćao"
...
...
...
Hm, sve je zvučalo kako treba samo u meni i dalje ta hladnoća i nemir.
Dobro, kad sam se vratio saznao sam da je ćaleta zapravo ujeo stršljen na imanju kod prijatelja pa se naduo...
Ali ne nije to bilo zbog toga. Par meseci kasnije se ispostavilo da je krenuo rapidni kancer i to onaj kod kog ništa ne pomaže nikakva operacija a i 6 meseci je bilo premogo. Jak, zdarv, ne sećam se kad je pa grip imao... ode prebrzo...
a kao da će sad da me pozove da mu trebam nešto ili da uveče dodje i otvori vrata...
neki put sve bude u redu, dodje kući ispričamo se, ja mu kažem trenutno o čemu razmišljam,
on odmah preseče odlukom dal to valja ili ne, ja da mu kažem još nešto kad - sve to bio pusti san
odem u crkvu zapalim sveću, zahvalim mu na savetu što mi dade noćas
ne znam, kažu da taj osećaj dugo traje ali ne vidim da popušta
Poslednja izmena:
