To je pogrešan koncept jer neopterećen motor ili malo opterećen motor ima sve predispozicije da traje kraće i češće se kvari.
Komora za sagorevanje dizel motora je pakao. Temperatura može da dostigne i preko 530 0 C. Zanimljivo je da je dizel motor i konstruisan tako da može da radi na relativno visokoj temperaturi pod velikim opterećenjem. Visok pritisak koji nastaje u komori za sagorevanje predstavlja samu filozofiju procesa paljenja: kompresovanjem vazduha povećava se njegova temperatura usled čega se pali naknadno ubrizgano gorivo.
Dizel motori treba da rade na 80 % snage 80% vremena. Kada ovako rade temperatura u motoru obezbedjuje efikasnost i dugovečnost. Nasuprot popularnom verovanju ni novi, elektrnonski kontrolisani motori, nisu izuzeti iz ovog pravila pa ni njima ne prija rad bez optimalnog opterećenja na duge staze.
Opterećenje motora im uticaj na temperaturu ulja koje igra glavnu ulogu u dugovečnosti i ispravnosti motora. Ako motor dugo radi bez optimalnog opterećenja ulje ne uspeva da se zagreje i zbog toga se stvara mulj na dnu kartera i na kraju prestaje podmazivanje ili se znatno smanji.
Kada već govorimo o radnim temperaturama moramo da znamo da postoji nekoliko oblasti u motoru koje rade na različitim temperaturama pod različitim uslovima opterećenja. Na primer, kada startujete motor i pokrenete ga na praznom hodi ili pri malim obrtajima primetićete da se kazaljka pokazivača temperature ne pokreće mnogo. Pokazivaće oko 60 0C. Kada se motor optereti duže vreme pokazivaće oko 80 0C ili malo više ako je zatvoren sistem hladjenja.
U početku opterećenja kada je temperatura rashladne tečnosti niska temperatura komore za sagorevanje je manja od optimalne. To dovodi do stvaranja viška čadji ili ugljenika koji se taloži na karike, dizne i ventile što su uslovi za smanjenje trajanja ovih komponenti.
Garež se taloži na ventile i ležište ventila pa dolazi do oštećenja ako motor radi bez opterećenja posebno dok je nov.
Čak i kad je opterećenje umereno, kada je rashladna tečnost dostigne normalnu radnu temperaturu temperatura ulja često ostaje manja od dovoljne za optimalan rad (osim ako motor nema termostat u hladnjaku ulja). Ovo je značajan i često previdjen aspekt kada je neopterećen motor u pitanju.
Posledice rada motora sa hladnim uljem su povećanje mulja u ulju kao i nesposobnost ulja da ispari vodu koja se skuplja tako što deo izduvnih gasova prodje pored ventila u karter a u izduvnim gasovima ima vodene pare. Ako je ulje dovoljno zagrejano voda će ispariti i neće se skupljati u karteru. Mulj iz ulja se taloži na sve delove koji se podmazuju i vremenom dolazi do lošijeg podmazivanja vitalnih delova motora.
Suština je da treba izbegavati voznju sa nedovoljno opterećinm motorom. Ako to već radite poterajte ga i do 80 % opterećenja s vremena na vreme da zaustavite stvaranje mulja. Očistiće se i ležišta ventila kao i pečurka pa neće do taloženja gareži koja sprečava potpuno zatvaranje. I naravno, vršite redovno hemijsku analizu ulja. Prvim postupkom će se u komori za sagorevanje smanjiti naslage a drugi će vas na vreme upozoriti ako se pojave posledice nedovoljnog opterećenja motora.
