Makro slucajnost

Pojam slucajnost mora da se veze za energiju, vreme, brzinu desavanih promena.

Primer bacanje novcica
Nekome slucajnost, a ako se ukine neizvestan pocetni polozaj, razlicita visina i vreme leta, eto vam vestine bacanja glave uvek kad bacate novcic.

U sustini bacanje novcica nije slucajan proces, njega nase neznanje cini slucajnim.

Primer loto izvlacenja
Sve kuglice su u istom pocetnom polozaju, svi ventilatori rade istom snagom i potiskom, sve kuglice iste elasticnosti, svi vremenski intervali ukljucivanja i iskljucivanja isti, sve mase iste....
Posto nista nije mikro, sledi da se svaki put iste kuglice mogu vaditi.
Nase neznanje rezultata od parametara kao i samih parameta cini ishod slucajnoscu.

Ovde se prvi put javlja i situacija i pojam ""moguceg"" i ""nemoguceg"" slucajnog dogadjaja.
Ako su kuglice od krede, njihova fizioloska gradja ce se drasticno menjati svakim izvlacenjem i ucescem, tako da funkcija sta je parametar odjednom ide u beskonacnost jer treba poznavati kako ide destrukcija svakog parametra, tj "starenje" faktora.
Um se predaje i proglasava ovakvo stanje slucajnoscu, jer je path percepcije za "starenje" svakog faktora preskup percepcioni proces.

Ali i dalje je to ista situacija neznalice koja dize ruke i proglasava izvlacenje slucajnim jer nema svest i znanja da ga ucini neslucajnim.

Do koje dubine treba ici, da bi se stiglo do mikro slucajnosti?
Da li je promenjljivost toliko mala u makro svetu da je determinizam pogodno odabranih procesa koji iskljucuju mikro promene, starenje, drobljenje i slicne mikro promene.


Ova prica moze da ide dalje i na dole ka mikro i bocno na psiho polju....
Sa obe strane imamo hajzenbergov princip neodredjenosti kao ponudu....

Да, тиме се бави теорија хаоса. Не сећам се имена научника који се тиме посебно бавио, увео је математику, и добио график (незнам шта значи) који има облик лептирових крила. Отуда оно: кад лептир махне крилима у Пекингу почне да пада киша у Њујорку.

Заправо овде се ради о узрочно последичним везама. Сваки догађај има много узрока (ти си навео неке), а сваки узрок је догађај који је такође последица великог броја узрока, и тако у недоглед до великог праска (ако га је било).

Ништа се не догађа само од себе, мора нешто да га изазове. Када би се нешто дешавало само од себе, оно не би могло да се опише ни математички ни логички - срушили би се темељи науке.

Ако је све узрочно последично везано, онда то значи да је све унапред предодређено, све што се до сада догађало, и све што ће се догодити. Проблем је што је практично немогуће узети у обзир све узроке и предвидети шта ће они изазвати. Као да постоји судбина.

Они који не верују у судбину, и који сматрају да имају слободну вољу уздају се у Хајзенбергов принцип неодређености. Међутим, најгрубље, он говори о томе да ако знамо позицију честице онда не знамо њен импулс, и обрнуто. Ипак се овде ради о законитости: ако знамо једно не знамо друго.

Поздрав.