Socijalna fobija možda?
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Socijalna fobija možda?

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    23.10.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.798
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Socijalna fobija možda?



    Mislim da sam već kačio sličnu temu, ali moram opet.


    Moguće je da imam socijalnu fobiju, ne znam.
    Kada se vratim unazad setim se nečega što bi možda i moglo biti uzrok toga.
    Do sedme godine sam bio vrlo druželjubiv klinja, stalno su deca visila kod mene, bio sam glavni ajde da kažem.

    Nakon toga moji odluče da se presele u Srbiju (do tada sam živeo u BLuci), novo društvo me nije najbolje prihvatilo, vremenom sam postajao sve odbačeniji i družio sam se samo sa mojim rođakom koji godinu dana mlađi od mene. Nisam išao na rođendane itd, jednom prilikom u petom razredu, dobro se sećam, školska drugarica je nešto pričala o "masnim fotama", ja sam tada to prvi put čuo i pitao šta je to, tu su me ismejali svi i to je uticalo da i dan danas to pamtim, iako sada kad se setim to je bilo i normalno da se ne poljubim do te godine, tada sam se još više zatvorio.

    Srednja škola je bio najgori period mog života, opet novo društvo, trogodišnja škola poznata po ubistvima, narkomaniji, bezakonju uopšteno, tu sam bio i maltretiran od klinaca koji su mislili da su neki faktori, nije to ništa ozbiljno, ali je bilo dovoljno da zamrzim svaki dan koji provodim u školi.

    I tako je to trajalo sve do treće godine srednje kada sam se zaljubio, promenio za 360 stepeni, od "žgoljavog", bubuljičavog momka postao sam normalan dečko koji je rešio da promeni život, tada je pala i prva tuča u kojoj sam prebio momka koji i višlji i teži od mene za 20 kila bar, tada mi je samopouzdanje skočilo kao nikada, ko god me je popreko pogledao smeo sam da mu se "popišam" u lice, na život sam gledao kao šalu, ali samo tu devojku u koju sam se zaljubio i na koju i dan danas nisam ravnodušan nisam smeo, ma ni da joj kažem ćao.

    Završila se srednja, položio prijemni sa 90% tačnih odgovora upao na visoku školu, opet novo društvo gde sam postao neki faktor i gde su me cenili kako sam i hteo, do tada sam živeo u jednoj maloj kući u kojoj je tek i kupatilo urađeno, i to se sredilo digli smo sprat, upisao sam faks, kupili kola, uspostavio kontakt sa tom devojkom, jednostavno mi je sve išlo baš da ne poverujete, u dve godine život mi se totalno okrenuo na bolje i onda odjednom kao da sam proklet sve se srušilo, prvo ta devojka me odjebala onako najgore da verovatno nikada i ne progovorim sa njom, svašta sam joj rekao i ona meni, krenem sa padanjem ispita, sestra se slupa tri puta s kolima od kojih je jednom ozbiljnjije, 2 smrtna slučaja u porodici, i sve je to dovelo do toga da se ja opet vraćam na onog dečka pre zaljubljivanja.

    Sada su mi ostala 2 i po ispita da diplomiram, ne idem često u grad, i to kad moram da idem jedva prihvatim.

    Do skoro sam išao u teretanu, to mi je malo vraćalo samopouzdanje, ali ni blizu ko nekada.

    Imam 22 godine, nemam posao čekam kao da diplomiram imam još jedva 2-3 ispita, nikada devojku nisam imao.
    Znam dobro programirati, ali ni za to nemam herca da konkurišem na posao, nisam ni pokušao, a moji nisu uopšte bogati i to me ubija.

    Šta bi vi radili na mom mestu?
    Te ispite bih trebao do juna da rešim i diplomiram, trebalo bi da uskoro otvorim sajt gde bih prezentovao moje it sposobnosti,
    ne mogu da se nateram da odem na neki događaj gde bih upoznao možda neku devojku, kako bi i ta devojka reagovala kada sazna da mi je prva, znate kakve su one danas...

    Svesno znam da uništavam sebe i da nastavim li ovako ostaću večiti usamljenik vezan za kućni prag, a nešto mi neda da to promenim.

    Lenj nisam, radio sam i na gradilištu 10 sati na mešalici, ali u poslednje vreme sebe ne mogu naterati na ništa što ne moram...

    Iskreno nemam motivaciju, kada pogledam ne mogu ni da zamislim šta bi mi vratilo tu motivaciju, nekada mi dođe da uradim nešto ludo, skok iz aviona sa padobranom ili nešto da mi progura taj adrenalin, fali mi to.

    Ne savetujte mi džabe psihologa jer ne mogu da odem zbog te socijalne fobije, mrzim taj osećaj treme.

    Hvala.
    Poslednji put ažurirao/la Wrong Turn : 09.03.2015. u 19:01



  2. #2
    Elita hypnotoad (avatar)
    Učlanjen
    22.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Вуковар
    Poruke
    18.571
    Reputaciona moć
    418

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Ako jeste socijalna fobija, postoji samo jedan nacin da se fobija razbije a to je suocavanje sa njom. Tako npr. oni koji se plase izaci iz kuce, moraju to leciti postepenim izlazkom iz kuce. Tako i ti, moras postepeno povecavati stepen socijalnih kontakta, ma koliko mucno to bilo, da bi razbio fobiju i vratio se u normalu.
    Drugog izlaza nemas, ili to ili da padas sve vise i vise u fobiju i izolaciju.

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    23.10.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.798
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Citat Original postavio hypnotoad Pogledaj poruku
    Ako jeste socijalna fobija, postoji samo jedan nacin da se fobija razbije a to je suocavanje sa njom. Tako npr. oni koji se plase izaci iz kuce, moraju to leciti postepenim izlazkom iz kuce. Tako i ti, moras postepeno povecavati stepen socijalnih kontakta, ma koliko mucno to bilo, da bi razbio fobiju i vratio se u normalu.
    Drugog izlaza nemas, ili to ili da padas sve vise i vise u fobiju i izolaciju.
    Složio bih se, interesantno je da kada se naviknem da izlazim bude mi lakše i sve manje treme imam, ali opet kako naiđe period u kom nema dešavanja, ja se zatvorim.

    Sve bi bilo lakše da ja u periodu kada se naviknem i privremeno "ubijem" fobiju, kada dešavanja na kojima moram da se pojavim prestanu, da ja nastavim da sam, dobrovoljno idem na druga dešavanja, ja to iz nepoznatog razloga, verovatno neke želje za usamljenošću ili gena, vratim se u kuću i sve iz početka.

  4. #4
    Poznat
    Učlanjen
    18.04.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    daleko od reke u sredini ničega
    Poruke
    9.056
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Jedno je sigurno, forum ti neće pomoći. Mnogi ljudi ne vole gužvu, ne volim je ni ja u svakoj prilici. Još uvek volim heavy metal svirke ali ne podnosim prenatrpane kafiće.

  5. #5
    Poznat bRu zLi (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.303
    Reputaciona moć
    224

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Nema tu zelje za usamljenoscu......

    Geni da, + faktori socijalne sredine....Imas neuroticni anxiozni izbegavajuci poremecaj i to je to.

    Saveti moras da uradis suprotno moras ovo moras ono ne pale. Po defaultu da si mogao - uradio bi i oslobodio se toga.

    Jos mnogi su imali to i svasta nesto pa nisu ni osvestili da "to" i imaju. Kako? Pa lepo, po defaultu, sami su to i resili a da nisu ni bili svesni da su imali problem, niti su bili svesni da su razresili to.

    Veoma je prosto - onaj ko to nije razresio, nije zato sto i NE MOZE, i na kraju mu se zato i dijagnostikuje tamo neka sifra bolesti. A da bi se dijagnostikovalo ili ne, potrebno je samo vreme i intenzitet toga.

    Tako i za sve drugo. Neko kome se ucini da cuo neki zvuk je daleko od toga da je psihotican, ali zato ako to traje 3 meseca i cuje non stop neke zvuke i glasove da mu se obracaju - e onda jeste dijagnoza.

    Tako da svi saveti "moras da uradis suprotno, moras da uradis ono sto ne mozes nikako" su nistavni sami po sebi, jer niko nije glup niti nesposoban - da je mogao uradio bi to odavno.

    Ti imas umerenu socijalnu fobiju, pa zato i mozes malo da je snizis i prevazidjes trenutno, "odradis posao" ali i sam kazes, cim se vratis u "pogodne uslove" za njeno ozivljavanje, onda ozivi sa tendencijom da raste i povecava se kao celije raka sto se umnozavaju sve dok ne preuzmu celo telo i covek umre nuzno.

    Prema tome decko, ne gubi vreme, najpozitivnija stvar je ta sto si u sadasnjosti uvek mladji nego u buducnosti kada budes retroaktivno citao ove svoje postove i secao se retroaktivno pocetaka.....Tada nema "ih trebao sam tada da presecm i uradim ovo ono...." Tada to nista ne znaci, i moze samo dodatno coveka da "nabija u zemlju" i da covek gubi samopouzdanje i samouverenost da moze nesto uraditi.

    Zato da ne bi pricao sam sebi retroaktivno, uzmi i to sto ces pricati u buducnosti (ja ti tvrdim da hoces) kazi sada u sadasnjosti i uradi nesto.

    Samo dobra psihoterapija sa tvojom velikom zeljom da uspes + farmakoterapija (nije bas nuzna ali ce uz nju mnogo toga biti bolje, brze i ucinkovitije) i napravices real deal.
    U suprotnom samo manje-vise produzujes vreme izmedju 2 najbliza recidiva.

    Ne muci sebe. Uradi odmah ono sto je neminovno da se mora uraditi kad tad. Ne gubi vreme.
    Ne nasedaj na laicke savete "nije to nista", " ma proci ce to samo od sebe", "izlazi vise, druzi se, smej se, ponasaj se kao i ostali i to ce nestati". Nisi kao ostali, nisi kao oni koji ti dele savete, prema tome, zasto bi takvi saveti i delovali na tebe, a i sam vidis iz prakse da vec ne deluju ili ne deluju da rese problem nego "drze vodu dok majstori ne odu" i zavaravaju te da ti je bolje.

    Preseci i daj se na akciju. Akciju pravilnog lecenja tog stanja. Ne muci sebe, imas samo 1 zivot, ne moras da se mucis ako ne zelis. Jeste da se treba napraviti pocetni napor koji nikako nije ugodan i lep, ali isplati se.

    - - - - - - - - - -

    Citat Original postavio Dalibor.K Pogledaj poruku
    Jedno je sigurno, forum ti neće pomoći. Mnogi ljudi ne vole gužvu, ne volim je ni ja u svakoj prilici. Još uvek volim heavy metal svirke ali ne podnosim prenatrpane kafiće.
    Ako uzmem pretpostavku da je sa tobom sve ok, tvoje nevoljenje guzve i necije nevoljenje guzve ko ima agorafobiju ili socijalnu fobiju uopste nije isto.

    Samo na prvi pogled vase nevoljenje je isto - jer se zasniva na emociji ne voleti. Ali sama sustina zasto se javlja ona je totalno razlicita.

    Tvoja moze biti iz razlicitih racionalnih razloga, ili zato sto si prirodno nervozan, ali nisi UPLASEN, nisi paralizovan i skocen. Ovi drugi ljudi imaju to iz iracionalnih razloga, i oni mogu biti smireni kao osobe prirodno, ali 5 puta manje voleti i 5 puta manje izdrzati u prenatrpanim kaficima nego ti npr. Ti se neces lepo osecati ali ces biti stabilan a oni se nece lepo osecati i bice POKOCENI i kao izdrogirani uz konstantan osecaj da ce se onesvestiti, sa povremenim depersonalizacijama i derealizacijama koje mogu biti zastrasujuce, sto samo ojacava osnovni poremecaj.

    Forum mu moze pomoci. Recenica - nemoj gubiti vreme odi kod doktora - je vec puno pomogla. Ali moze odmoci tu se svi slazemo....Tipa neko kaze - Ma nije ti nista, uzmi pivo, rakiju, sex, idi u prirodu, izlazi, nije to nista, uuu kakve sve probleme imaju ljudi a ti tu kukas nesto.

  6. #6
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    živim u iluziji sve oko mene je matriks
    Poruke
    2.671
    Tekstova u blogu
    25
    Reputaciona moć
    79

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Citat Original postavio Wrong Turn Pogledaj poruku


    Mislim da sam već kačio sličnu temu, ali moram opet.


    Moguće je da imam socijalnu fobiju, ne znam.
    Kada se vratim unazad setim se nečega što bi možda i moglo biti uzrok toga.
    Do sedme godine sam bio vrlo druželjubiv klinja, stalno su deca visila kod mene, bio sam glavni ajde da kažem.

    Nakon toga moji odluče da se presele u Srbiju (do tada sam živeo u BLuci), novo društvo me nije najbolje prihvatilo, vremenom sam postajao sve odbačeniji i družio sam se samo sa mojim rođakom koji godinu dana mlađi od mene. Nisam išao na rođendane itd, jednom prilikom u petom razredu, dobro se sećam, školska drugarica je nešto pričala o "masnim fotama", ja sam tada to prvi put čuo i pitao šta je to, tu su me ismejali svi i to je uticalo da i dan danas to pamtim, iako sada kad se setim to je bilo i normalno da se ne poljubim do te godine, tada sam se još više zatvorio.

    Srednja škola je bio najgori period mog života, opet novo društvo, trogodišnja škola poznata po ubistvima, narkomaniji, bezakonju uopšteno, tu sam bio i maltretiran od klinaca koji su mislili da su neki faktori, nije to ništa ozbiljno, ali je bilo dovoljno da zamrzim svaki dan koji provodim u školi.

    I tako je to trajalo sve do treće godine srednje kada sam se zaljubio, promenio za 360 stepeni, od "žgoljavog", bubuljičavog momka postao sam normalan dečko koji je rešio da promeni život, tada je pala i prva tuča u kojoj sam prebio momka koji i višlji i teži od mene za 20 kila bar, tada mi je samopouzdanje skočilo kao nikada, ko god me je popreko pogledao smeo sam da mu se "popišam" u lice, na život sam gledao kao šalu, ali samo tu devojku u koju sam se zaljubio i na koju i dan danas nisam ravnodušan nisam smeo, ma ni da joj kažem ćao.

    Završila se srednja, položio prijemni sa 90% tačnih odgovora upao na visoku školu, opet novo društvo gde sam postao neki faktor i gde su me cenili kako sam i hteo, do tada sam živeo u jednoj maloj kući u kojoj je tek i kupatilo urađeno, i to se sredilo digli smo sprat, upisao sam faks, kupili kola, uspostavio kontakt sa tom devojkom, jednostavno mi je sve išlo baš da ne poverujete, u dve godine život mi se totalno okrenuo na bolje i onda odjednom kao da sam proklet sve se srušilo, prvo ta devojka me odjebala onako najgore da verovatno nikada i ne progovorim sa njom, svašta sam joj rekao i ona meni, krenem sa padanjem ispita, sestra se slupa tri puta s kolima od kojih je jednom ozbiljnjije, 2 smrtna slučaja u porodici, i sve je to dovelo do toga da se ja opet vraćam na onog dečka pre zaljubljivanja.

    Sada su mi ostala 2 i po ispita da diplomiram, ne idem često u grad, i to kad moram da idem jedva prihvatim.

    Do skoro sam išao u teretanu, to mi je malo vraćalo samopouzdanje, ali ni blizu ko nekada.

    Imam 22 godine, nemam posao čekam kao da diplomiram imam još jedva 2-3 ispita, nikada devojku nisam imao.
    Znam dobro programirati, ali ni za to nemam herca da konkurišem na posao, nisam ni pokušao, a moji nisu uopšte bogati i to me ubija.

    Šta bi vi radili na mom mestu?
    Te ispite bih trebao do juna da rešim i diplomiram, trebalo bi da uskoro otvorim sajt gde bih prezentovao moje it sposobnosti,
    ne mogu da se nateram da odem na neki događaj gde bih upoznao možda neku devojku, kako bi i ta devojka reagovala kada sazna da mi je prva, znate kakve su one danas...

    Svesno znam da uništavam sebe i da nastavim li ovako ostaću večiti usamljenik vezan za kućni prag, a nešto mi neda da to promenim.

    Lenj nisam, radio sam i na gradilištu 10 sati na mešalici, ali u poslednje vreme sebe ne mogu naterati na ništa što ne moram...

    Iskreno nemam motivaciju, kada pogledam ne mogu ni da zamislim šta bi mi vratilo tu motivaciju, nekada mi dođe da uradim nešto ludo, skok iz aviona sa padobranom ili nešto da mi progura taj adrenalin, fali mi to.

    Ne savetujte mi džabe psihologa jer ne mogu da odem zbog te socijalne fobije, mrzim taj osećaj treme.

    Hvala.
    Veruj mi velika većina apsolvenata, uključujući i mene nema apsolutno nikakvu motivaciju. To ti je normalno. Proći će kad završiš sa studijama i zaposliš se.
    Što se devojaka tiče. Znam kolegu koji je u sličnoj situaciji kao ti. Ima 22 godine, i eto, sad je prvi put našao devojku. Poznajem i nju, i kaze mi kako joj je to slatko. Vole se. U vezi su već godinu dana. Najbitnije je da biras gde devojku (i za šta) trazis - da se ne vucaras po kafanama i kafanicama ako ocekujes neku duzu vezu. On je nju upoznao na fakultetu. Veruj mi, samo ti nađi dobru curu, i to ni tebi ni njoj neće biti nikakav problem

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    23.10.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.798
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Citat Original postavio bRu zLi Pogledaj poruku
    Nema tu zelje za usamljenoscu......

    Geni da, + faktori socijalne sredine....Imas neuroticni anxiozni izbegavajuci poremecaj i to je to.

    Saveti moras da uradis suprotno moras ovo moras ono ne pale. Po defaultu da si mogao - uradio bi i oslobodio se toga.

    Jos mnogi su imali to i svasta nesto pa nisu ni osvestili da "to" i imaju. Kako? Pa lepo, po defaultu, sami su to i resili a da nisu ni bili svesni da su imali problem, niti su bili svesni da su razresili to.

    Veoma je prosto - onaj ko to nije razresio, nije zato sto i NE MOZE, i na kraju mu se zato i dijagnostikuje tamo neka sifra bolesti. A da bi se dijagnostikovalo ili ne, potrebno je samo vreme i intenzitet toga.

    Tako i za sve drugo. Neko kome se ucini da cuo neki zvuk je daleko od toga da je psihotican, ali zato ako to traje 3 meseca i cuje non stop neke zvuke i glasove da mu se obracaju - e onda jeste dijagnoza.

    Tako da svi saveti "moras da uradis suprotno, moras da uradis ono sto ne mozes nikako" su nistavni sami po sebi, jer niko nije glup niti nesposoban - da je mogao uradio bi to odavno.

    Ti imas umerenu socijalnu fobiju, pa zato i mozes malo da je snizis i prevazidjes trenutno, "odradis posao" ali i sam kazes, cim se vratis u "pogodne uslove" za njeno ozivljavanje, onda ozivi sa tendencijom da raste i povecava se kao celije raka sto se umnozavaju sve dok ne preuzmu celo telo i covek umre nuzno.

    Prema tome decko, ne gubi vreme, najpozitivnija stvar je ta sto si u sadasnjosti uvek mladji nego u buducnosti kada budes retroaktivno citao ove svoje postove i secao se retroaktivno pocetaka.....Tada nema "ih trebao sam tada da presecm i uradim ovo ono...." Tada to nista ne znaci, i moze samo dodatno coveka da "nabija u zemlju" i da covek gubi samopouzdanje i samouverenost da moze nesto uraditi.

    Zato da ne bi pricao sam sebi retroaktivno, uzmi i to sto ces pricati u buducnosti (ja ti tvrdim da hoces) kazi sada u sadasnjosti i uradi nesto.

    Samo dobra psihoterapija sa tvojom velikom zeljom da uspes + farmakoterapija (nije bas nuzna ali ce uz nju mnogo toga biti bolje, brze i ucinkovitije) i napravices real deal.
    U suprotnom samo manje-vise produzujes vreme izmedju 2 najbliza recidiva.

    Ne muci sebe. Uradi odmah ono sto je neminovno da se mora uraditi kad tad. Ne gubi vreme.
    Ne nasedaj na laicke savete "nije to nista", " ma proci ce to samo od sebe", "izlazi vise, druzi se, smej se, ponasaj se kao i ostali i to ce nestati". Nisi kao ostali, nisi kao oni koji ti dele savete, prema tome, zasto bi takvi saveti i delovali na tebe, a i sam vidis iz prakse da vec ne deluju ili ne deluju da rese problem nego "drze vodu dok majstori ne odu" i zavaravaju te da ti je bolje.

    Preseci i daj se na akciju. Akciju pravilnog lecenja tog stanja. Ne muci sebe, imas samo 1 zivot, ne moras da se mucis ako ne zelis. Jeste da se treba napraviti pocetni napor koji nikako nije ugodan i lep, ali isplati se.
    Pre svega hvala na ovako detaljnom odgovoru.

    Apsolutno si tačno definisao ovo da se fobija (ako je fobija) vrati.
    Možda bih se i odlučio da se posavetujem sa nekim psihologom, ali ne znam sa kim.
    Dosta njih je u fazonu da što pre obave posao, tako da mi treba neko dobar iz BG.

  8. #8
    Ističe se
    Učlanjen
    21.12.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.532
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Imam 22 godine, nemam posao čekam kao da diplomiram imam još jedva 2-3 ispita, nikada devojku nisam imao.
    Znam dobro programirati, ali ni za to nemam herca da konkurišem na posao, nisam ni pokušao, a moji nisu uopšte bogati i to me ubija.


    idi bre u peršun

    tvoja pozicija je toliko normalna kad bi je sagledao nepristrasno
    a tvoja priča - običan život
    za neku god sve će da ti se razbistri i složi

    a reći ti 2 stvari
    1 - fiksacija i umišljanje problema je najgora stvar, ako 10 puta ponoviš da ne možeš nešto i ne uradiš ništa poverovaćeš da ne možeš, ako 2x ponoviš da možeš nešto i uradiš, znaces da mozes, znači ako sebi unapred postaviš dijagnozu ugasio si, kad prihvatis to kao normalnost, fazu, prolaznost, i krenes dalje vremenom ces prevazici... kakva soc. fobija, kakvi lekovi...
    2 - drugo, strah od deža vija je najveci i jedini stah, znači svi se bojimo da nam se ne ponove neprijatne situacije, da se ne osetiš opet kao uplašeni odbačeni dečkić isl... taj osećaj će se uvek javljati, jer čovek sve pamti ali jednostavno prihvati, obradi na kratko i produži dalje na dobre emocije jer ti nisi jedan trenutak iči jedna faza iz prošlosti niti skup materijalnih faktora već ono kako se osećaš sada i ksko ćeš biti sutra... kad razumeš svoj strah bes isl na pragu si da ga skloniš

  9. #9
    Domaćin
    Učlanjen
    23.10.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.798
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Socijalna fobija možda?

    Citat Original postavio OcitiMazohista Pogledaj poruku
    Imam 22 godine, nemam posao čekam kao da diplomiram imam još jedva 2-3 ispita, nikada devojku nisam imao.
    Znam dobro programirati, ali ni za to nemam herca da konkurišem na posao, nisam ni pokušao, a moji nisu uopšte bogati i to me ubija.


    idi bre u peršun

    tvoja pozicija je toliko normalna kad bi je sagledao nepristrasno
    a tvoja priča - običan život
    za neku god sve će da ti se razbistri i složi

    a reći ti 2 stvari
    1 - fiksacija i umišljanje problema je najgora stvar, ako 10 puta ponoviš da ne možeš nešto i ne uradiš ništa poverovaćeš da ne možeš, ako 2x ponoviš da možeš nešto i uradiš, znaces da mozes, znači ako sebi unapred postaviš dijagnozu ugasio si, kad prihvatis to kao normalnost, fazu, prolaznost, i krenes dalje vremenom ces prevazici... kakva soc. fobija, kakvi lekovi...
    2 - drugo, strah od deža vija je najveci i jedini stah, znači svi se bojimo da nam se ne ponove neprijatne situacije, da se ne osetiš opet kao uplašeni odbačeni dečkić isl... taj osećaj će se uvek javljati, jer čovek sve pamti ali jednostavno prihvati, obradi na kratko i produži dalje na dobre emocije jer ti nisi jedan trenutak iči jedna faza iz prošlosti niti skup materijalnih faktora već ono kako se osećaš sada i ksko ćeš biti sutra... kad razumeš svoj strah bes isl na pragu si da ga skloniš
    Verovatno umišljam, hvala.

Slične teme

  1. Poremecaj licnosti - Socijalna fobija
    Autor peki2 u forumu Zdravlje
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 04.07.2013., 15:28
  2. Socijalna fobija
    Autor malenaaaaaa u forumu Psihologija
    Odgovora: 35
    Poslednja poruka: 29.12.2011., 21:39
  3. Opsta socijalna fobija- pomoc!
    Autor niksuzana u forumu Psihologija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 09.11.2011., 19:51
  4. Socijalna fobija
    Autor asiom u forumu Zdravlje
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 10.08.2010., 21:11
  5. Socijalna fobija
    Autor [Don Juan DeMarco] u forumu Psihologija
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 12.05.2010., 17:04

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •