Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.895
Ako bi se sa dinara prešlo na evro, kao što ovih dana predlaže Miroljub Labus, građani bi trebalo da očekuju rast cena i pad primanja, a država lošije odnose sa EU i topljenje deviznih rezervi.
U Srbiji se sve veće kupovine obavljaju u evrima - iznajmljivanje ili kupovina stanova i kuća, plaćanje privatnih škola... Zbog kursnih razlika, građani su često na gubitku pa im se evro čini kao spasonosna opcija. Ipak, stručnjaci smatraju da dinar treba da bude srpska zvanična valuta i da bi sve drugo bilo više omča nego spas.
Priču da bi evro trebalo da postane zvanična srpska valuta ponovo je pokrenuo bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Prethodnih godina Labus je tvrdio da to jedino može da spase našu ekonomiju. Svoju tezu ponovio je i pre neki dan na Kopaonik biznis forumu, samo u blažoj verziji.
- To nije obaveza, ali će u suprotnom NBS značajno smanjiti stopu rasta privrede - istakao je ovaj bivši političar.
Na pitanje treba li Srbiji evro, sagovornici „Blica“ tvrde da je to bila tema prvih godina krize i da joj sada nema mesta.
Član Saveta Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže za „Blic“ da pokretanje priče o tome može da ima samo politički motiv. Govoreći zašto evro nije dobro rešenje, Nikolić kaže da bi on doveo do topljenja deviznih rezervi. Cene bi sigurno morale da budu veće jer bi morale da se izjednače sa onima u evrozoni. To bi, recimo, značilo da bi cena struje morala da bude značajno veća.
- Evro kao zvanična valuta je bila tema kada smo imali dvocifrenu inflaciju. U međuvremenu smo se izborili sa inflacijom, a stvorili smo i režim kursa koji donosi benefite. Njime smo oborili uvoz i podstakli izvoz. Pogledajte samo kritike koje stižu na račun centralne banke Hrvatske, a koja se žestoko borila za jaku kunu - kaže Nikolić aludirajući na povoljan režim kursa.
Mogući problemi Srbije, ako bi prešla na evro, najbolje se vide na primeru Grčke i Španije. Tamo je zaduživanje izgledalo jeftino, postalo je popularno, a to je na kraju dovelo do prezaduženosti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske nauke, kaže da bi Srbija kod uvođenja evra mogla da ima problema.
- Kao što svako može da odluči da štedi u evrima, tako može i država da odluči da traži da joj se porezi plaćaju u evrima. Problem postoji kada je zemlja kandidat za članstvo u EU, kao što je to Srbija, jer Evropska centralna banka ne odobrava jednostranu evroizaciju. Tako da iako odobrenje za prelazak na evro nije formalno potrebno, bilo bi bolje ako do toga dođe sporazumno - pojasnio je Gligorov za „Blic“.
Шта ви мислите?
U Srbiji se sve veće kupovine obavljaju u evrima - iznajmljivanje ili kupovina stanova i kuća, plaćanje privatnih škola... Zbog kursnih razlika, građani su često na gubitku pa im se evro čini kao spasonosna opcija. Ipak, stručnjaci smatraju da dinar treba da bude srpska zvanična valuta i da bi sve drugo bilo više omča nego spas.
Priču da bi evro trebalo da postane zvanična srpska valuta ponovo je pokrenuo bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Prethodnih godina Labus je tvrdio da to jedino može da spase našu ekonomiju. Svoju tezu ponovio je i pre neki dan na Kopaonik biznis forumu, samo u blažoj verziji.
- To nije obaveza, ali će u suprotnom NBS značajno smanjiti stopu rasta privrede - istakao je ovaj bivši političar.
Na pitanje treba li Srbiji evro, sagovornici „Blica“ tvrde da je to bila tema prvih godina krize i da joj sada nema mesta.
Član Saveta Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže za „Blic“ da pokretanje priče o tome može da ima samo politički motiv. Govoreći zašto evro nije dobro rešenje, Nikolić kaže da bi on doveo do topljenja deviznih rezervi. Cene bi sigurno morale da budu veće jer bi morale da se izjednače sa onima u evrozoni. To bi, recimo, značilo da bi cena struje morala da bude značajno veća.
- Evro kao zvanična valuta je bila tema kada smo imali dvocifrenu inflaciju. U međuvremenu smo se izborili sa inflacijom, a stvorili smo i režim kursa koji donosi benefite. Njime smo oborili uvoz i podstakli izvoz. Pogledajte samo kritike koje stižu na račun centralne banke Hrvatske, a koja se žestoko borila za jaku kunu - kaže Nikolić aludirajući na povoljan režim kursa.
Mogući problemi Srbije, ako bi prešla na evro, najbolje se vide na primeru Grčke i Španije. Tamo je zaduživanje izgledalo jeftino, postalo je popularno, a to je na kraju dovelo do prezaduženosti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske nauke, kaže da bi Srbija kod uvođenja evra mogla da ima problema.
- Kao što svako može da odluči da štedi u evrima, tako može i država da odluči da traži da joj se porezi plaćaju u evrima. Problem postoji kada je zemlja kandidat za članstvo u EU, kao što je to Srbija, jer Evropska centralna banka ne odobrava jednostranu evroizaciju. Tako da iako odobrenje za prelazak na evro nije formalno potrebno, bilo bi bolje ako do toga dođe sporazumno - pojasnio je Gligorov za „Blic“.
Шта ви мислите?
.gif "nono3 :nono3:")
