Jokoloska filozofija - podrugivanje filozofiji

NEREJ

NEREJ

Aktivan član
Poruka
1.735
Sada vec daleke 1987 godine, Hans Lenk je objavio knjigu pomalo neobicnog naslova , Kritika malog uma ( Kritik der kleinen Vernunft ) , sa jos neobicnijim podnaslovom - Uvod u jokolosku filozofiju .

Na latinskom jeziku, " jokus " znaci sala, vragolija, u modernom tumacenju i - vic. Tako da ( i kod Lenka ) jokoloska filozofija znaci nesto kao - saljiva filozofija .

Napravicu malo duzi uvod, ne samo zbog toga sto otvaram prvu temu ovde.:)

Dobar prikaz ove knjige ( za koju mi nije poznato da je prevedena kod nas ) je svojevremeno dao D.Basta u casopisu Filozofska istazivanja ( Zagreb, 24/88. ), sa cijim se prikazom i sluzim.

Jos od onog slavnog Talesovog pada u rupu, zbog cega ga je ismejala jedna trakijska sluzavka, filozofija i filozofi su neprekidno,sve do danas, predmet i povod sarkazma, dosetke, aforizama, ironije, sale, vica...

I ne cine to samo tzv. prizemni duhovi, prakticni i preduzimljivi ljudi, ili politicari sa neizbeznom pratecom ideoloskom svitom i slugama, vec i filozofi, ili knjizevnici, narocito oni koji se nazivaju aforisticarima i satiricarima, jos iz davnih vremena.

Cilj ove teme nije kritika istih, vec je u tome da se pokaze da postoji izvesna povezanost filozofije i humora ( kao sto postoji izmedju igre i filozofije :) ). Uostalom nisi li filozofi pisali o smehu ( setimo se npr. Bergsonove rasprave o smehu ) ?

No, ovde ja stvar pokusavam da predstavim obrnuto, kao i Lenk - smeh je bio predmet filozofije, ovde se radi o tome da je filozofija predmet smeha.

Basta navodi, kao dobar poznavalac Fihteovog dela, ovog mislioca visoke ozbiljnosti ( Fihtea ), koji lepim recima karakterise vic kao " bozansku igru " koja " vecno stanuje kraj ideje ". Dosetka , vic i ideja su, dakle, trajni i bliski susedi, gde se jedna ogleda u drugoj.

Jedan krajnje ozbiljan Paskalov stav povodom toga glasi : " Podsmevati se filozofiji, to znaci stvarno filozofirati ".

Tako, krenimo da filozofiramo.:)

Embrouz Birs kaze u Djavolovom recniku :

" Svi su ludaci, ali onaj ko ume da analizira svoje ludilo, naziva se filozofom. " :)

Karl Kraus pise :

" Filozofija cesto nije nista drugo nego hrabrost da se udje u neki lavirint. A onaj ko zaboravi jos i ulazna vrata, lako moze steci glas samostalnog mislioca ."

I, tako. Sta kazu neki drugi ?:)
 
Poslednja izmena:
Dragoljub69:
:manikir:
Kliknite za proširenje...


:hahaha::rotf:

Nisam ovo gledao.

A tema - moderna ! Mislim - Nemacka vs. Grcka. Skoro sam negde citao kako je jedan grcki filozof napao nemacke ( rec je o Hajdegeru, narocito ).

Samo bih ja, Drakce, zamenio u nemackoj postavi mesta Nicea i Vitgenstajna. Mislim, Nice bi, kakav je, sigurno na mestu 9 ( devetke ) " zabio " neki gol ! :hahaha:

P.S. To ne znaci da podrzavam ovde " fudbalsku " reprezentaciju Nemacke, naprotiv, vec samo malo ravnopravniju ( istinitiju ) borbu. :)
 
Poslednja izmena:
NEREJ:
:hahaha::rotf:

Nisam ovo gledao.

A tema - moderna ! Mislim - Nemacka vs. Grcka. Skoro sam negde citao kako je jedan grcki filozof napao nemacke ( rec je o Hajdegeru, narocito ).

Samo bih ja, Drakce, zamenio u nemackoj postavi mesta Nicea i Vitgenstajna. Mislim, Nice bi, kakav je, sigurno na mestu 9 ( devetke ) " zabio " neki gol ! :hahaha:

P.S. To ne znaci da podrzavam ovde " fudbalsku " reprezentaciju Nemacke, naprotiv, vec samo malo ravnopravniju ( istinitiju ) borbu. :)
Kliknite za proširenje...

Vitgenštajn i ne može da igra-on je ješa...On bi pre za Englesku mogao jer se družio s Raselom i bili u istom mestu više godina (jedno od
univerzitetskih naselja-nisam pažljivo čitao...A inače bili i u Bečkom krugu...)
 
A inače,imam ja tu montipajtonovsku crtu i opušteno se zezam i na račun filozofa i na svoj raćun...
Zna biti katarzičan taj humor,osim za one koje to pogađa...
Ali prave ne pogađa,kako je to lepo rekao danas ili juče Kvazar na jednoj od tema...
Mene je takođe rečima ovde skoro nemoguće povrediti...
Ali ima ih koji ,što bi rekao Umri muški,alijas T.P. koji uvređeno stisnu pesnice i usne kao devojćice i
samo što ne zaplaču...Takve šaljemo na pdf psihologija...:manikir:
 
Tip prilazi parkiranom autu, otvara gepek, pakuje stvari i sprema se da napusti parking.
Na dva metra od njegovog parking mesta stoji auto, u njemu sede dva tipa, pisci, čekaju da
"onaj" ode kako bi se parkirali. Tip napušta parking mesto i odlazi.

Strpljivi pisci krecu napred želeći da se uparkiraju krećući se unazad.
U tom trenutku uleće auto i zauzima im parking mesto.
Pisac vozač izleće iz auta, protestvuje, jer oni su čekali, a ovaj mu je bahato zauzeo mesto.
Bahati je krupan, nabildovan tip, očigledno nasilan, galami na pisca vozača. Ubrzo iz auta
izlazi i njegov suvozač koji je takođe nasilan.

Pisac vozač napušta poprište i ulazi u svoj auto. Kolega mu kaže: "mani se svađe, mogli su da te ubiju.
Ovaj ćuti, besan, nagazi gas i vozi oko bloka. Napravi krug, vrati se pored auto onih siledžija,
vadi pajser iz gepeka i počinje da lupa po autu onih siledđija; razbija im sve prozore, farove, pravi veliku štetu.

Siledžije dolaze, pisac vozač uskače u auto, kolega suvozač u panici. Beže.

Kolega pisac mu kaže: "Ne mogu da verujem da si ovo uradio, nikad ne bih pomislio da si ovoliko agresivan,
mogli smo da jednostavno odemo kući, da povedemo filozofski razgovor i dokažemo da su ona dvojica primitivci,
budale, nedostojne sukoba sa nama!"

Ovaj odgovara:"To što su neki poubijali 6 miliona Jevreja u konclogorima ne znači da ljudi još uvek nisu žedni ljudske krvi!"

Prepričao sam scenu iz filma Vudi Alena koji sam gledao pre dve večeri.
 
Poslednja izmena:
Timosten:
Tip prilazi parkiranom autu, otvara gepek, pakuje stvari i sprema se da napusti parking.
Na dva metra od njegovog parking mesta stoji auto, u njemu sede dva tipa, pisci, čekaju da
"onaj" ode kako bi se parkirali. Tip napušta parking mesto i odlazi.

Strpljivi pisci krecu napred želeći da se uparkiraju krećući se unazad.
U tom trenutku uleće auto i zauzima im parking mesto.
Pisac vozač izleće iz auta, protestvuje, jer oni su čekali, a ovaj mu je bahato zauzeo mesto.
Bahati je krupan, nabildovan tip, očigledno nasilan, galami na pisca vozača. Ubrzo iz auta
izlazi i njegov suvozač koji je takođe nasilan.

Pisac vozač napušta poprište i ulazi u svoj auto. Kolega mu kaže: "mani se svađe, mogli su da te ubiju.
Ovaj ćuti, besan, nagazi gas i vozi oko bloka. Napravi krug, vrati se pored auto onih siledžija,
vadi pajser iz gepeka i počinje da lupa po autu onih siledđija; razbija im sve prozore, farove, pravi veliku štetu.

Siledžije dolaze, pisac vozač uskače u auto, kolega suvozač u panici. Beže.

Kolega pisac mu kaže: "Ne mogu da verujem da si ovo uradio, nikad ne bih pomislio da si ovoliko agresivan,
mogli smo da jednostavno odemo kući, da povedemo filozofski razgovor i dokažemo da su ona dvojica primitivci,
budale, nedostojne sukoba sa nama!"

Ovaj odgovara:"To što su neki poubijali 6 miliona Jevreja u konclogorima ne znači da ljudi još uvek nisu žedni ljudske krvi!"

Prepričao sam scenu iz filma Vudi Alena koji sam gledao pre dve večeri.
Kliknite za proširenje...

ova priča me podsetila na jednu skasku o filozofima koju sam svojevremeno napisao:

Skaska o filozofima

Potukoše se neki dan dvojica filosofa u mom komšiluku. Prvo je jedan, zastupnik ideje da je znanje tek himera i da se u osnovi sve svodi na verovanje, potegao šaber iz nogavice i sjurio ga pravo u želudac ovom drugom, koji je čvrsto branio racio kao jedinu čovekovu izvesnost.
Potom je branilac racionalnog hitro trgnuo nekakvu golemu pištoljčinu na crni barut i prostrelio grudni koš prvome, istovremeno mu zapalivši košulju, eto toliki je plamen bio.
Zatim je prvi uzvratio sekirčetom koje se ko zna otkud tu našlo, otkinuvši drugome četvrtinu lobanje. Dok mu je mozak pulsirao i vrišteći od bola, drugi je prvome zario zube u grkljan, otkinuo ga i prezrivo ispljunuo na pod.
Sa poda su, pored krkljanja, dopirale i kletve kakvih bi se i sam đavo postideo. Između dve kletve, prvi je izvukao bocu hlorne kiseline i sasuo je drugom pravo na ostatke lica, a potom i na genitalni predeo.
Onda je neko pozvao policiju. Policija je stigla, ali nije mogla da uđe u kafanu, pre toga je morala pozvati vatrogasce da iseku nabacani inventar prekriven leševima gostiju kafane koji su nesmotreno pohitali da izmire dvojicu filosofa. Kada je policija konačno ušla, obojica su ležala na podu, u ogromnim lokvama krvi koje su se već počele spajati u jednu, rastvorenih utroba iz kojih se širio nesnosan zadah crevnog sadržaja a noge su im se neritmično grčile. Pre nego što je stigla hitna pomoć, obojica su izdahnula, na očigled zgroženih policajaca, konobara i tri preživela gosta. A kada su umrli, ustali su i promenili kafanu.

Sutradan se sretoše, glavoboljni i povijeni pod teretom grizodušja, krišom i veštinom koju poseduju šverceri deviza razmeniše poglede i odoše svaki na svoju stranu.
 
Tako i treba, naravno.

Ova tema, rekoh u uvodu, nije zamisljena da se filozofija nekom smeje, vec suprotno - sta kaze smeh ( vic ! ) o filozofiji. :)

P.S. Ispravljam se - tema treba na srpskom da bude napisana - Jokološka filozofija. Tako to, kada se menja recnik u tastaturi.:)

Moja greska ! :(
 
Poslednja izmena:
alfalogo:
Koliko ja znam nemački, trbalo bi da je naslov "Kritika male pristojnosti", a ne "malog uma"! Kak' je to tako prevedeno, to hrvati prevodili, ili šta?!
Ko zna šta su oni tu sve pogrešno preveli!?
Kliknite za proširenje...

Ne znam koliko ti znas nemacki, ali kako ti ovo prevodis ? Vernunft je jos pre Hegela ( od Kanta, a jos i pre od, Volfa ! ) nemacki izraz za um ! Ovo si drugo, pogodio. Dakle, odakle ti to da se izraz Vernunft prevodi kao - pristojnost ?!

Ali, opusteno, nisam ovu temu otvorio zbog polemike. Naprotiv !:lol:
 
Zašto je pile prešlo ulicu?

Аristotel: Da aktuelizuje svoj potencijal.

Fransis Bekon: Da zadrži svoje dostojanstvo bez uticaja na slobodu drugih.

Žak Derida: (1) U čemu je razlika? Pile je bitno drugačije sa jedne i sa druge
strane puta. A kako smo uopšte došli na ideju o piletu? Da li pile postoji izvan
jezika? (2) Veliki broj sukobljenih diskursa može se otkriti u činu pileta koje je
prešlo ulicu, a svaka interpretacija je namera autora koja se nikada ne može
uočiti jer strukturalizam je MRTAV, PROKLETSTVO, MRTAV.

Rene Dekart: Svakako je imalo dovoljan razlog da veruje da sanja.

Diogen: Tražilo je časnu pticu.

Epikur: Iz zabave.

Erik Hofer: Kada pilići imaju slobodu da rade šta im je volja, oni obično imitiraju
jedni druge.

Dejvid Hjum: Zbog običaja i navike.

Imanuel Kant: (1) Zato što je imalo dužnost. (2) Pile je, kao autonomno biće,
izabralo svojom slobodnom voljom da pređe ulicu.

Džon Lok: Zato što je ostvarivalo svoje prirodno pravo na slobodu.

Nastaviće se...
 
Shade:
Zašto je pile prešlo ulicu?

Аristotel: Da aktuelizuje svoj potencijal.

Fransis Bekon: Da zadrži svoje dostojanstvo bez uticaja na slobodu drugih.

Žak Derida: (1) U čemu je razlika? Pile je bitno drugačije sa jedne i sa druge
strane puta. A kako smo uopšte došli na ideju o piletu? Da li pile postoji izvan
jezika? (2) Veliki broj sukobljenih diskursa može se otkriti u činu pileta koje je
prešlo ulicu, a svaka interpretacija je namera autora koja se nikada ne može
uočiti jer strukturalizam je MRTAV, PROKLETSTVO, MRTAV.

Rene Dekart: Svakako je imalo dovoljan razlog da veruje da sanja.

Diogen: Tražilo je časnu pticu.

Epikur: Iz zabave.

Erik Hofer: Kada pilići imaju slobodu da rade šta im je volja, oni obično imitiraju
jedni druge.

Dejvid Hjum: Zbog običaja i navike.

Imanuel Kant: (1) Zato što je imalo dužnost. (2) Pile je, kao autonomno biće,
izabralo svojom slobodnom voljom da pređe ulicu.

Džon Lok: Zato što je ostvarivalo svoje prirodno pravo na slobodu.

Nastaviće se...
Kliknite za proširenje...

E, to je to. :)

Iscekujem (o ) nastavak.:)
 
NEREJ:
Ne znam koliko ti znas nemacki, ali kako ti ovo prevodis ? Vernunft je jos pre Hegela ( od Kanta, a jos i pre od, Volfa ! ) nemacki izraz za um ! Ovo si drugo, pogodio. Dakle, odakle ti to da se izraz Vernunft prevodi kao - pristojnost ?!
Kliknite za proširenje...
Pa dobro, i jeste nemački malo smotan jezik o čemu svedoče brojni lapsusi nemačkih političara. I to da to budu sitni lapsudi, nego... Oni kam da tipičnu reč za 'um' ni nemaju. 'Vernunft' eventualno može da se uzme za razum ili razumnost, ali dobro, možda kad se zamotaju u svom smotanom jeziku pa tako ispadaju filozofi:what:

Ali, opusteno, nisam ovu temu otvorio zbog polemike. Naprotiv !:lol:
Kliknite za proširenje...

Ma da, nisam ni mislio nešto po tom pitanju, ali kad si već pokrenuo temu po pitanju filozofije kao takve. Mislim, već su mi se neke misli po tom pitanju motale po glavi i rekoh da možda ne bi bilo loše ako bi filozofiju malo i matematički podstakli, pa tako da znamo šta je ona!
Daklen, imamo dve moguće matematičke varijante, a to je; da je sve postalo zbog filozofije, ili opet, da je filozofija postala zbog svega! Pa tako, da ako je filozofija postala zbog svega, da tu ne moš' se preterano mlati prazna slama u nedogled i da se zaboravljaju vrata na lavirintu. Već, faktička stanja da se prihvataju tamo gde već postoje i gde se naziru ozbiljni tragovi nekih rešenja. A opet, ako je sve nastalo zbog filozofije, e tu može da se uđe u lavirint, i onda i brez vrata, pa tako može da se naklapa o legendama filozofije brez ozbiljnih kinsekvencija. I tako, a da se jedan ozbiljan filozof ni ne spominje, a gde je čovek ipak napravio mega zaključke:what:
I filozofija koja tako nešto ne može da prepozna, pa to je onda filozofija "tumba lumba"!
 
Zašto je pile prešlo ulicu? (nastavak)

Makijaveli: (1) Da bi ga njegovi podanici gledali sa divljenjem, kao pile koje je
imalo kuraži i hrabrosti da smelo pređe ulicu, ali i sa strahom jer ko bi među
njima imao hrabrosti da se bori sa takvim uzorom ptičje vrline? Na takv način
kneževska vlast pileta ustrajava. (2) Poenta je da je pile prešlo ulicu. Koga je
briga zašto? Cilj prelaska ulice opravdava svaki motiv.

Džon Stjuart Mil: To je bilo utilitarističkoa delanje. Imalo je zadatke koji se bolje
obavljaju na drugoj strani.

Fridrih Niče: Da je predugo gledalo preko ulice, ulica bi počela da gleda preko
njega.

Kamil Palja: Bilo je vođeno nesvesnom podzemnom moći ženskog principa, koji
muškarci nikada neće razumeti, da odredi put i fokusira se na svoj zadatak.
Kokoši nisu u stanju da to učine – njihovi umovi ne funkcionišu tako. Feminizam
se uzaludno pretvara da nema neke velike razlike među njima, pogrešno sledeći
Rusoa. Ali De Sad je dokazao...

Platon: Za veće dobro.

Aleksandar Poup: Pijukanje je ptičje, prelaženje je božansko.

Piron: Koju ulicu?

Žan Pol Sartr: Da bi postupilo u dobroj nameri i bilo verno sebi, pile je našlo za
shodno da pređe ulicu.

Sokrat: (1) Razmisliću o tome. (2) Da uzme neki otrov u apoteci na uglu.

Gotfrid fon Lajbnic: U ovom svetu najboljem od svih, ulica je stvorena da bi je
prešlo.

Ludvig Vitgenštajn: Mogućnost „prelaska“ je kodirana u objektima „pile“ i „ulica“,
a nastale okolnosti dovele su do aktualizacije ove mogućnosti.

Zenon: Da li je zaista prešlo ulicu? Kako možete biti sigurni?

Kraj
 
NEREJ:
" Filozofija cesto nije nista drugo nego hrabrost da se udje u neki lavirint. A onaj ko zaboravi jos i ulazna vrata, lako moze steci glas samostalnog mislioca ."

I, tako. Sta kazu neki drugi ?:)
Kliknite za proširenje...

Praktično UM jeste neverovatna naprava koja niti misli niti može misliti niti ima svest ali ima neverovatne mogućnosti da automatski reaguje. Uistinu deluje kao lavirint u koji ako uđe osoba onda ona sama stvara nove lavirinte koji funkcionišu po pravilima koje postavi sam "filozof" tako da on ima bilione dokaza da je pronašao tačno odgovarajuće funkcionalne zakone. To je lavirint iz kojih jedna osoba "Duša" nije sposobna izaći i po dosta života dovodeći svoje lavirinte do perfekcije.
Uistinu je najveći broj filozofa ništa drugo do li izgubljeni u sopstvenom lavirintu.
Ipak, bilo je i onih koji i nisu bili filozofi u celosti jer su uspevali da se uzdignu u više sfere i dotaknu malo sušte istine.
Jedan među njima koji uopšte i nije bio filozof ali je uguran među filozofe zato što njegovu priču (pouke) niko i nije gledao sa pozicije same suštine. Taj jedan je Sokrat.

Možemo se zapitati samo jedno pitanje a to je; Zašto je istina tako malo poznata i tako teška za razumevanje? Odgovor bi bio; Zato što je ona suviše jednostavna.
 
louiskrstic:
Praktično UM jeste neverovatna naprava koja niti misli niti može misliti niti ima svest ali ima neverovatne mogućnosti da automatski reaguje. Uistinu deluje kao lavirint u koji ako uđe osoba onda ona sama stvara nove lavirinte koji funkcionišu po pravilima koje postavi sam "filozof" tako da on ima bilione dokaza da je pronašao tačno odgovarajuće funkcionalne zakone. To je lavirint iz kojih jedna osoba "Duša" nije sposobna izaći i po dosta života dovodeći svoje lavirinte do perfekcije.
Uistinu je najveći broj filozofa ništa drugo do li izgubljeni u sopstvenom lavirintu.
Ipak, bilo je i onih koji i nisu bili filozofi u celosti jer su uspevali da se uzdignu u više sfere i dotaknu malo sušte istine.
Jedan među njima koji uopšte i nije bio filozof ali je uguran među filozofe zato što njegovu priču (pouke) niko i nije gledao sa pozicije same suštine. Taj jedan je Sokrat.

Možemo se zapitati samo jedno pitanje a to je; Zašto je istina tako malo poznata i tako teška za razumevanje? Odgovor bi bio; Zato što je ona suviše jednostavna.
Kliknite za proširenje...

Eto,kad ga skratiš u jasno i bez izletanja u neznano-bude baš tako:jednostavno istinito!
:ok:
 
Dragoljub69:
Eto,kad ga skratiš u jasno i bez izletanja u neznano-bude baš tako:jednostavno istinito!
:ok:
Kliknite za proširenje...

Za sve je kriva sopstvena slika (odraz), prvo na vodenoj površini, a potom u ogledalu, kad se čovek zapitao: jesam li ovo JA?
Glupi "čovek", kakav je po prirod, odmah je počeo da sebe multiplicira.

Posmatrajte samo kako kuče zagleda sebe u ogledalu, bar ovo moje to čudno radi, a tek majmun!
 
Hegel ce u svojim Predavanjima iz istorije filozofije reci za Dekarta da je on zacetnik nove epohe u filozofiji, krenuvsi iznova, od misljenja kao takvog, sto je jedan " cist ( apsolutni ) " pocetak.

Svakome je poznat Dekartov klasicni stav apsolutne izvesnosti - Mislim, dakle jesam ( Cogito, ergo sum ).

No, malo je poznato da u skladu sa " jokološkom " filozofijom Kurt Leonhard ( Leonard ) nije odoleo " pseudokartezijanskim filozofemama ", u vezi sa tim Dekartovim stavom :


" Mislim, dakle postojim.

Postojim zato sto mislim da postojim.

Mislim da postojim zato sto mislim.

Postojim zato sto mislim da ne postojim.

Mislim da postojim zato sto ne mislim da ne postojim.

Postojim zato sto ne mislim.

Mislim, dakle ne postojim ." :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
273
suave
suave

Back
Top