Kako država ne mora samo da uzima novac iz džepova građana, već može i da pomaže, u prethodnom periodu pokazale su vlade u Zagrebu, Skoplju i Prištini koje su odlučile da svojim najsiromašnijim stanovnicima oproste deo dugova.
Tako Vlada Hrvatske oprašta dug manji od 4.500 evra građanima čiji su lični računi blokirani duže od godinu dana. To važi za dugove prema teleoperaterima, bankama, javnim preduzećima, gradskim i poreskoj upravi.
U Makedoniji država otpisuje dugove onima koji žive od socijalne pomoći, nezaposlenima i onima koji su izloženi socijalnom riziku, uz uslov da porodica ima ukupna godišnja primanja manja od 1.700 evra. Tako je do sada više od 4.500 građana oslobođeno dugova za električnu energiju, grejanje i kredite.
Vlada Kosova u sredu je odlučila da otpiše dugove nastale do 31. decembra 2008. godine, uz uslov da građani isplate dug koji imaju od tada. Oprašataju se dugovi za porez na imovinu, carinu, struju, vodu, smeće i grejanje.
U Srbiji međutim građani ne mogu da računaju na ovakvu pomoć države.
"Pravo da vam kažem ne bi bilo fer prema onima koji redovno izmiruju sve svoje obaveze. Ali ja nisam od tih Deda Mrazova, ja uvek biram nekako teži put, a manje put udvaranja. Ne znam kako da oprostimo, ne znam pod koji izgovorom bilo kome, bilo šta da oprostimo. Svi režijski troškovi su u našoj zemlji ubedljivo najniži“, kaže premijer Aleksandar Vučić.
Poslanici opozicije međutim postavljaju pitanje kako je država onda mogla da oprosti 17 miliona dolara duga Air Srbije prema Aerodromu.
Inače, najveći oprost dugova na svetu imao je Island koji čije su banke, prema procenama oprostile građanima oko dve milijarde dolara duga od 2008. godine, kada je izbila svetska finansijska kriza.
