usamljenost

Kako pobijediti usamljenost? U posljednje vrijeme osjećam se jako usamljeno. Imam utisak da moji poznanici i ljudi s kojima komuniciram imaju neki svoj život a da sam ja nekako "na margini", odsječena i sama. Naravno, ne mogu očekivati od ljudi da me stalno zovu i da se stalno s nekima viđam, i ja volim ponekad biti sama, ali ovaj moj osjećaj je nekako dublji i trajniji.Većina ljudi, pa i oni s kojima se eto češće družim me se sjete tek kada ih nazovem. Oni mene rijetko nazovu, baš kad se dugo ne javim ili im za nešto trebam. Kao da svi imaju neki svoj porodični život a ja nemam ništa osim posla i stana u kojem sam sama. Druga je stvar što sam nekako čini mi se "nesposobna" zadržati druženje s nekim na duže staze. Čim dozvolim nekome da mi se previše približi, ta osoba nađe načina da me povrijedi ili odbaci. Danas mi je jedna osoba rekla da sam sklona ovisnosti o razgovoru. Da li je moja potreba za druženjem sklonost ka ovisnosti?

Možda i nije toliko problem u tebi ali u tvom izboru prijatelja svakako jeste. One koji žele iskoristiti i povrediti svakako bi trebalo izbegavati. Ne oni tebe, već ti njih.
A potreba za interakcijom i razgovorom je normalna i ne razumem kako to može da se podvede pod ovisnost.
Ključan je izbor sagovornika.

kameleon65:

Kako pobijediti usamljenost? U posljednje vrijeme osjećam se jako usamljeno. Imam utisak da moji poznanici i ljudi s kojima komuniciram imaju neki svoj život a da sam ja nekako "na margini", odsječena i sama. Naravno, ne mogu očekivati od ljudi da me stalno zovu i da se stalno s nekima viđam, i ja volim ponekad biti sama, ali ovaj moj osjećaj je nekako dublji i trajniji.Većina ljudi, pa i oni s kojima se eto češće družim me se sjete tek kada ih nazovem. Oni mene rijetko nazovu, baš kad se dugo ne javim ili im za nešto trebam. Kao da svi imaju neki svoj porodični život a ja nemam ništa osim posla i stana u kojem sam sama. Druga je stvar što sam nekako čini mi se "nesposobna" zadržati druženje s nekim na duže staze. Čim dozvolim nekome da mi se previše približi, ta osoba nađe načina da me povrijedi ili odbaci. Danas mi je jedna osoba rekla da sam sklona ovisnosti o razgovoru. Da li je moja potreba za druženjem sklonost ka ovisnosti?

Kliknite za proširenje...

Nadji prave prijatelje... trazi ih...
Neces se osecati usamljeno uz prave ljude...
Nemas ti problem nego ti ljudi oko tebe... ako nista od njih ne dobijas ne trebaju ti... jos da ti pridikuju?

I još nešto kameleon,
ljudi su danas sve pasivniji. Teško ih je pokrenuti na neku zajedničku aktivnost, izlazak, druženje...neke bukvalno moraš moliti ne bi li se videli, organizovali nešto itd.
Onaj ko je društvenija osoba teško može prihvatiti letargičnost takvih prijatelja. Možda tvoje preuzimanje inicijative i nije tako loše, ali kažem, treba malo proširiti krug...potražiti ljude koji su razgovorljivi, dinamičniji..ili već kakvi tebi više odgovaraju.

Jesi li razmisljala o nekom hobiju, ali koji bi podrazumevao rad u grupi? Ne nuzno, fitnes, aerobik... Imas recimo neke planinarske izlete sa grupom i tako to...

Pravih prijatelja je jako malo koji ce se sami setiti da postojis...

Kao sto haljnica rece, kljucan je izbor ljudi kojima si okruzena...

da tako je prosiriti krug prijatelja...

- - - - - - - - - -

i neki lep hobi

- - - - - - - - - -

sta volis da radis? citas pises? slikas fotografises

Svaki put kad pomislim da sam našla pravu osobu, razočaram se, kao da sam osuđena da budem sama

Mozda mnogo ocekujes od ljudi... Ili ocekujes pogresno... Ili nalazis pogresne ljude...

Sibni neke ASL detalje na pm kad ti dosadno

kameleon65:

Svaki put kad pomislim da sam našla pravu osobu, razočaram se, kao da sam osuđena da budem sama

Kliknite za proširenje...

Znaš zašto?
Zato što verovatno svaki put idealizuješ tu neku osobu, jer silno želiš društvo i onda ne obraćaš pažnju na osobine koje ona realno poseduje i koje tebi očigledno ne odgovaraju.
Druženje ne započinje prevelikim očekivanjima već uživanjem u zajedničkim aktivnostima, sličnim stavovima, razmenom sreće, tuge...to je proces koji ne mora uvek da uspe, ali svaki put vredi pokušaja.
Najgore je začauriti se u samosažaljenju i analiziranju "prosutog mleka". Planeta je prenakrcana ljudima,
furaj dalje , hrabro i bez predrasuda o samoj sebi

Volim gledati filmove. Fitnes, aerobik i planinarenje ne volim. Bilo bi dobro kad bi ovdje postojali kao na zapadu klubovi za usamljene. Oni se tako lijepo nađu i u grupi se ispričaju a da niko ne misli da si dosadan jer pričaš o sebi i svojim eventualno problemima, osjećanjima. ali toga ovdje nema, koliko ja znam. Ja čim nekome počnem o sevbi pričati ispadnem dosadna ili naporna. Pa donedavno sam imala jednu, mislila sam prijateljicu, koja me je tek tako zbog gluposti otkačila; ispostavilo se da sam joj postala zamorna svojim pričama, iako je i ona mene gnjavila koječim. Ali to je tako, dok slušaš druge kako ti se jadaju ti si OK, a kad počneš nešto o sevbi, e onda te lagano otkače. Baš sam razočarana...

Kameleon, shvati da ne zeli svako da slusa tvoju tuznu pricu. Zato i rekoh da pravih prijatelj u zivotu ima jako malo. Ostalo su prolaznici sa kojima ides na kafu i caskate o cevecu i prolecu.

- - - - - - - - - -

Ako volis da gledas filmove, imas na istom ovom forumu podforum Televizija i Film i video... Caskaj tamo za pocetak...

Samoća

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

Mika Antić

Potrudi se da u tom stanju, u kojem si, nađeš smisao-posveti se čitanju knjiga, slušaj muziku, idi na jogu,pilates, bioskop, pozorište - radi na sebi. Spremi ručak za porodicu, idi u nabavku, prošetaj sama -nauči da sama sebi budeš dobro društvo, ojačaćeš......radi sve one najjednostavnije svkodnevne stvari... naći ćeš ljepotu u tome.

Bolje je biti sam često nego u društvu koje nema sluha za tebe...

Izgleda da nepogrešivo nalazim pogrešne ljude. Valjda sam takve "sreće"

Sreća je u nama!!! Ne smiješ sreću mjeriti samo nečijim prisustvom. Skoro sam imal priliku da slušam definiciju sreće jedne prijateljice koja reče da ona sreću mjeri time tj da nije srećna ukoliko nema kraj sebe partera...umalo padoh sa stolice Sreću treba tražiti u malim stvarima, pažnji , darivanju, slučajnim susretima.... pokušati sama da prevaziđeš određene situacije i iznad svega moraš voljeti sebe... osmjeh na lice i glavu gore!!!

Ima li još savjeta, prijedloga...

Kameleon, možda ovde, na jednoj staroj temi o usamljenosti, pronađeš nešto interesantno:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/373261-USAMLJENOST?highlight=usamljenost+samoća

kameleon65:

Kako pobijediti usamljenost? U posljednje vrijeme osjećam se jako usamljeno. Imam utisak da moji poznanici i ljudi s kojima komuniciram imaju neki svoj život a da sam ja nekako "na margini", odsječena i sama. Naravno, ne mogu očekivati od ljudi da me stalno zovu i da se stalno s nekima viđam, i ja volim ponekad biti sama, ali ovaj moj osjećaj je nekako dublji i trajniji.Većina ljudi, pa i oni s kojima se eto češće družim me se sjete tek kada ih nazovem. Oni mene rijetko nazovu, baš kad se dugo ne javim ili im za nešto trebam. Kao da svi imaju neki svoj porodični život a ja nemam ništa osim posla i stana u kojem sam sama. Druga je stvar što sam nekako čini mi se "nesposobna" zadržati druženje s nekim na duže staze. Čim dozvolim nekome da mi se previše približi, ta osoba nađe načina da me povrijedi ili odbaci. Danas mi je jedna osoba rekla da sam sklona ovisnosti o razgovoru. Da li je moja potreba za druženjem sklonost ka ovisnosti?

Kliknite za proširenje...

Učlani se u neko planinarsko društvo ili tako nešto gde ćeš po ceo dan provesti sa tim ljudima i oslanjaćete se jedni na druge.

kameleon65:

Kako pobijediti usamljenost? U posljednje vrijeme osjećam se jako usamljeno. Imam utisak da moji poznanici i ljudi s kojima komuniciram imaju neki svoj život a da sam ja nekako "na margini", odsječena i sama. Naravno, ne mogu očekivati od ljudi da me stalno zovu i da se stalno s nekima viđam, i ja volim ponekad biti sama, ali ovaj moj osjećaj je nekako dublji i trajniji.Većina ljudi, pa i oni s kojima se eto češće družim me se sjete tek kada ih nazovem. Oni mene rijetko nazovu, baš kad se dugo ne javim ili im za nešto trebam. Kao da svi imaju neki svoj porodični život a ja nemam ništa osim posla i stana u kojem sam sama. Druga je stvar što sam nekako čini mi se "nesposobna" zadržati druženje s nekim na duže staze. Čim dozvolim nekome da mi se previše približi, ta osoba nađe načina da me povrijedi ili odbaci. Danas mi je jedna osoba rekla da sam sklona ovisnosti o razgovoru. Da li je moja potreba za druženjem sklonost ka ovisnosti?

Kliknite za proširenje...

ko ih iebe opusti se nadji neki hobi ,bavi se sportom ,citaj,setnja,bajs,priroda,nadjes nekog normalnog muskarca koji ce ti biti najbolji prijatelj i ne trebaju ti povrsni odnosi

Zelja za razgovorom je razumljiva, usamljena si, jako zelis sa nekim da se ispricas, povezes, zblizis stoga i tolika zelja, tj. zavinost o razgovoru. Manje-vise i ja sam u slicnoj situaciji, ima osoba sa kojima mi je jako prijatno i sa kojima uzivam (i sa kojima bih rade volje pricao, pa i to se moze opisati u neku ruku kao zavisnost ka razgovoru), ali nikako da me se sete i onda meni glas u glavi kaze "a pa mora da si dosadan mnogo, jer da si zanimljiv ti njima kao oni tebi i oni bi hteli da ti se jave, kao i ti njima". I meni neretko dodje da ih kontaktiram, da vidim gde su, sta rade, (sto se ne javljaju ) ali nekako mi na kraju to ispadne pa ocajno ("hej, usamljen sam, bas mi se druzi sa tobom, zasto se nekada ne javis").

Gledam i po sebi, meni treba puno prostora, i obicno zelim da se od vecine ljudi iskljucim na par dana. Evo i sa najboljim prijateljima, mislim da bi me izludelo da se cujem i vidjam svakog dana, jer nemamo sta toliko da pricamo, i primetio sam da mi je druzenje uvek bolje kada je u pitanju kvalitet a ne kvantitet druzenja, jednostavno uzelim se nekog, imam toliko puno toga da im kazem i onda druzenje bude bolje.

Kako protiv usamljenosti je dobro pitanje. Ja se okupiram drugim stvarima, Forum nije los, a imam jos par hobija koje ukljucuju ovu veselu napravu na mom stolu, tako da manje-vise uvek imam sta da radim i da skrenem misli. To ne resava problem, ali je daleko bolje raditi nesto sto volis (u tvom slucaju da gledas film) i skrenes misli, nego da se deprimiras. Ko zna, mozda bas iz te ljubavi prema tim hobijima i interesovanjima nadjes nekog ko isto to voli, pa vam bude super tako.

kameleon65:

Kako pobijediti usamljenost?
...

Kliknite za proširenje...

Davno mi reče jedan drugar :
" Kad si sam - ideš i nađeš nekog !"

kameleon65:

Volim gledati filmove. Fitnes, aerobik i planinarenje ne volim. Bilo bi dobro kad bi ovdje postojali kao na zapadu klubovi za usamljene. Oni se tako lijepo nađu i u grupi se ispričaju a da niko ne misli da si dosadan jer pričaš o sebi i svojim eventualno problemima, osjećanjima. ali toga ovdje nema, koliko ja znam. Ja čim nekome počnem o sevbi pričati ispadnem dosadna ili naporna. Pa donedavno sam imala jednu, mislila sam prijateljicu, koja me je tek tako zbog gluposti otkačila; ispostavilo se da sam joj postala zamorna svojim pričama, iako je i ona mene gnjavila koječim. Ali to je tako, dok slušaš druge kako ti se jadaju ti si OK, a kad počneš nešto o sevbi, e onda te lagano otkače. Baš sam razočarana...

Kliknite za proširenje...

Pa imaš internet. Možeš ti da osnuješ takav klub.

Ljudi, čini mi se, kao da više nisu ljudi. Sa tobom je rekao bih sve u redu, i to je veliki problem.

možda je rešenje da se učlaniš na neki dejting sajt i onda tako nađeš nekog za druženje