Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)
Prikazujem rezultate 1 do 17 od 17

Tema: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

  1. #1
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    Poštovani čitaoci i glasači, došlo je vreme da ocenite prispele "morske"radove. Pristiglo je 6 priča. Kao i do sada, glasaćete po sistemu 3-2-1. Glasanje će trajati do 9-og marta, do 20h.

    Izvolite, uživajte:



    Priča br. 1


    Dženi

    Čuo sam i pročitao mnoge opise mora, verovatno mnogo lepše i upečatljivije,
    ali meni se u sećanje urezala slika mora oslikana rečima jedne neobične žene.
    I nisam siguran da li je to zbog njenog osmeha ili lepog opisa, znam samo da,
    kad neko kaže – more, moje srce odgovara – Ona.

    Sreo sam je čekajući voz za jug bezuspešno pokušavajući da je navedem na razgovor
    ne bih li skratio vreme.Onda sam pomenuo more i zapljusnuo me talas prelepih boja
    koje su se zauvek urezale u moje sećanje.
    Rekla je da se zove Dženi, no mislim da joj to nije pravo ime već samo trenutna asocijacija na moje ime (Oliver) i more.

    - More, more ti je Stranče kao život – počela je tihim glasom sve vreme se
    smešeći krajičkom usana i oslovljavajući me, umesto imenom, Stranče.
    - Plima i oseka – nastavila je – baš kao i život.More ti je...kao...kao ljubav, Stranče.Toplo i hladno.Mir i nemir.
    Da li si znao da niko ne ume tako da te sluša kao more...Tako da te razgovori, izgrdi i osokoli, zagrli i odgurne...Nigde se tako ne čini da se snovi ostvaruju i da su sve želje moguće, kao dok ležiš u pesku, kraj mora, neke od onih toplih, letnjih noći što ti bude čežnje, mame uzdahe i damare.Jesi li osetio svo bogatstvo mirisa koji se, kako noć odmiče menjaju od intezivnog mirisa lavnde koji, tamo negde na uru oko svitanja, dobije svežu notu citrusa, a u samo svitanje, s prvom zrakom sunca, pomeša se sa slatkoćom bagrema i vidiš kako se pučinom razlije dan, kao da je po morskoj površini prosuta gomila dijamanata,
    sve je svetlucavo i bleštavo, nestvarno...
    Ehh, more... – gotovo da sam mogao opipati setu koju je taj jedan uzdah odisao.
    - Jesi li otišao onih sivih, kišnih dana, da sediš na nekoj steni – nastavila je da priča - jednako tako turoban i siv, bežeći od ljudi, krijući se u okrilju bučnog mora dok zapljuskujući stenovitu obalu poneki talas baci koju kap po tebi, nošenu snažnim krilima bure, onako, tek da ne plače čovek sasvim sam...I nekako ti lakne, odvali se ona stena u grudima i odnesu je talasi, daleko...duboko...Vratiš se među ljude lakši, s više vere i kojom kapi nade.
    Ne znam da li je more lepše sa svojim bonacama ili burama...ne umem ti reći koje mi je draže.
    Da li si primetio Stranče, kakvo god da je nebo, kakve god boje nebom vladaju, iste se, kao na ogledalu, u moru preslikaju...I čini ti se, sve postaje kao jedno, veliko, iznijansirano prostranstvo i ti u njemu...nekako oslobođen, ohrabren...beskonačan kao pučina.I ako pogledaš tamo, daleko, dokle ti pogled može doseći...eeee...to moraš videti ako do sad nisi, Stranče.To je prizor koji se nikad ne zaboravlja!
    Tamo, gde sve podseća na jednu nepreglednu liniju, gde ti oko šalje mozgu sliku spojenog mora i neba, ako kojim slučajem uspeš da uočiš brod, pogledaj mu dobro jedra...Imaš utisak da brod nastavlja da plovi pravo, da su jedra zaparala prostor praveći prolaz u neku nepoznatu dimenziju, neki novi, nama još neotkriven svet.
    Ehh, more...more ti je, Stranče, samo po sebi neka nova dimenzija...drugačiji svet...samo ako umeš da ga osetiš, čuješ, razumeš... – bile su reči posle kojih je Dženin glas utihnuo.

    Ćutao sam i ja neki minut izgubljen u slikama koje su mi se ređale pred očima dok sam je slušao, sve dok me nije trgnuo glas koji je obaveštavao da voz uskoro polazi.Morao sam se pozdraviti sa njom i pružajući joj ruku, kroz šalu sam je pozvao da pođe sa mnom na more kad ga već tako lepo ume opisati;

    -Paa, Stranče – šeretski sam je oslovio kao i ona mene – hajde sa mnom na jug.
    -Ne mogu danas, Stranče – nasmešila se – ovih dana ne posećujem groblje.

    Zbunio me njen odgovor, nije se uklapao u onu lepu sliku i taman sam zaustio da je pitam, da mi na brzinu pojasni, a ona je već sama nastavila, zagledana negde u daljinu.Imala je još smešak na krajevima usana, ali sam mogao uhvatiti senku u onim njenim zamišljenim očima.

    -Kao i sve na svetu i u životu i more ima svoju tamnu stranu.Ponekad...ponekad postane velika, nepregledna, plava grobnica... – na trenutak je zaćutala, pogledala me, široko se osmjehnula i dodala – no da ne kvarimo sliku, pozdravi mi more i lepo se odmori.
    - Hoću, hvala Paa...zbogom onda Stranče - rekoh polazeći.I hteo sam još da pitam o toj tamnoj strani, ali ona kao da mi je čitala misli prekinu moja neizgovorena pitanja tihim rečima; -...ljubav Stranče...ljubav je tamo jedna umrla...- rekla je vedro (ili bar nastojeći da tako zvuči), dodajući;
    -Ne postoji zbogom Stranče, srešćemo se mi opet...tamo...negde, sećaš se...u onoj nepoznatoj dimenziji.Svaki susret je brod čija jedra uplovljavaju u novi svet, nova obzorja...tamo ćemo se videti...jednom...negde, nekad... – rekla je odlazeći sa osmehom.

    Skoro da sam ušao u voz, stiže me njen uzvik;
    -Hej, Stranče, seti se da niko ne ume tako lepo da sluša kao more...!
    Samo, pazi se zavodljivog glasa sirena, mešajući se sa šumom talasa može da te na pogrešne zaključke...navede! – zvonki smeh se pomešao s piskom lokomotive.
    Voz je krenuo.

    Nisam je nikad više sreo, ali kad god neko pomene more, sve da je se do tad i ne setim, ja pomislim – Ona.
    Dženi, moja mala sirena izgubljenog Panonskog mora.Moj mali Stranac.

    Čekaću je tamo na mestu koje mi je opisivala, a možda će ona čekati mene...ko zna...



    Priča br. 2


    Kužna vremena

    „Iznesite svoje mrtve, iznesite svoje mrtve!“, odjekivalo je uskim kanjolikim uličicama grada koji je i u ta stara vremena već bio prastar.

    Sablasna naredba izrečena je u kužnu noć još za dnevnog svetla, ali odjek se, začudo, još uvek čuo. Verovatno je to povezano s kruženjem kužnog zraka, mislio je Aristodije dok je pred sobom gurao kola sa svega tri tela. Izgleda kao da zaraza popušta, svakog je dana sve manje umrlih, ali ko zna, treba biti na oprezu. Jednom popustiti mora, ovako ne može večno, jedva čekam da me puste pa da se vratim ribolovu. Školjkarenju, spužvarenju i algarenju, snatrio je. Blagoslovljen sam, istina, prebolevši kugu, prošavši sve faze mračne bolesti u svega pola sata, i na kraju ne završim na mrtvačkim kolima već gurajući ih iz noći u noć!
    Ali noći su i dalje crne. Pošto se znalo da se dvaput ne može oboleti, preostali komunalci upregnuše Aristodija da razvozi mrtvace. On koji je živeo za more i plavetnilo, našao se u crnoj krvi i gnjumulju do grla! Najradije bi otplovio svojom bracerom u beskraj, ali znao je da će ovi njegovi - baš zato što su njegovi - poslati za njim Mletke, pa i Turke ako treba.

    Kasnije, nakon što je odvezao mrtvace do zajedničke grobnice, ležao je na hasuri od morske mahovine, u svojoj kolibici dole na obali. Opet je razmišljao. Nije razumeo tu kugu. Što hoće Bog? Kakve veze ima zrak? Pa ne može se prestati disati! Umiralo se i bez kuge, ovo sad kao da se vreme ubrzalo...
    Ode van da se pomokri. Zapeče ga u cevi. U prvi mah nije se zabrinuo: znao je da to ne može biti kuga - i zato što ju je prebolio i zato što joj pečenje u spolovilu nikako nije znak. Dublje u noći probudi ga pomisao: dobro, nije kuga, ali neki đavo jeste!

    Navuče na brzinu odeću pa se skoro trčeći uspne do grada. Zakuca teškim mjedenim zvekirom na vrata mesara Hećima koji se bavio travarstvom i topljenjem olova, a imao je i knjigu o bolestima. Sipara gospoja Hećimova pojavi se na prozoru.

    „Nema ovde mrtvih, žalobni Aristodije! Nema ni bolesnih. Idi!“

    „Trebam doktura, hitno je!“

    “Ko, ovaj moj? Kakav ti je on to doktur? Doktur ti je u Beču i Stambolu, ovaj moj je običan opsenar.“

    „Zašto ne dolazi?“

    Sipara se naglo uozbilji. Aristodijevo pitanje zvučalo je kao da sumnja da je stari travar možda već i bolestan od kuge; možda bi on po svoja kola otišao pa pokupio taj sveži leš!
    I pojavi se Hećim na prozoru. I izgledao je slabo. Možda je doista...

    „Doktore“; počeo je Aristodije, „Peče me dok pišam.“

    „Šta?“

    „Mislim, moja prosta cev.“

    „Aristodije, preboleo si kugu i ne možeš je opet dobiti. Već sam ti to rekao!“

    „Znam to. Ali možda je nešto drugo. Isto može biti opasno, pa sam mislio za ne daj Bože.“

    “Bog će te ubiti na licu mesta što si u doba najgore kuge došao k meni radi gluposti! Svakog peče kad piša, to je znak da si muško! Idi sad i ne prilazi ovoj kući, pogotovo dok ona kola guraš, ajde, iaaaaaaa, nosi se već jednom!“

    Hećim je pobesneo, a onda se naglo povukao, klonuo, valjda, negde u kući. Prokleti mesar, sutra će mu pokucati na vrata čim sunce grane: „Iznesite doktura Hećima, iznesite doktura Hećima!“, ha-ha, smejao se, dok je koračao mračnim uličicama, smejao se svojoj crnoj šali, još crnjoj u to vreme crne kuge.
    Opet ga je teralo na mokrenje. Nije mu se to mililo. Bojao se da će ga opet peći. Odlučio je izdržati još malo ili čak dok kući ne stigne. Tamo će, uz more, biti valjda lakše.
    Poslednji put ažurirao/la lanavi : 08.03.2015. u 17:29 Razlog: ispustila naslov price br. 2



  2. #2
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    Priča br. 3.

    Put

    Moja zemlja nema more. Nekada je imala, sada, ne. Zato je meni i mom narodu, odlazak na pučinu predstavljao mnogo veći problem i izazov nego nekim drugima.

    Prvo smo bili prinuđeni postati robovi Boginje Mora, kako bi napravili dovoljno veliki brod, da bi se svi mogli ukrcati, pošto naša nejaka privreda nije bila u stanju za tako krupan zalogaj, a i brodogradilišta su poslednjih decenija zapuštena. Zatim smo godinama prokopavali Kanal koji nas je spojio sa morem, jer je Boginja Mora naložila da se do iskupljenja ima krenuti težim putem. U reči Boginje se ne sumnja i radovi su krenuli. Taj Kanal koji smo kopali, odneo je mnoge živote. Koštao nas je puno u svakom smislu. Mnogi su se podavili u njemu, veliki broj je ostao fizički hendikepiran, a nije zanemarljiv broj i onih koji su izgubili razum u toku radova. Ipak, prema procenama našeg vođstva, ta cena se morala platiti. -Ništa ne pada s neba-, upozoravao nas je umilni glas sa tv prijemnika, koji su bili postavljeni duž cele obale Kanala. -Rad, rad i samo rad-, ponavljao je glas. Neretko nas je naš Vođa obilazio kako bi se i lično uverio u intenzitet radova. Svaki njegov dolazak praćen je spektakularnim dočecima u kojima je svako imao unapred propisanu ulogu. Nikada se nije pojavljivao bez čitave plejade naših najboljih kamermana. Oni su iz snimaka izbacivali sva davljenja i povrede koje su se dešavala u vreme posete Vođe. Tako smo na vestima uvek imali samo onu filtriranu, veselu sliku koja nas je motivisala za dalji rad. Kada bi se prikazale i one ružne stvari, to bi bilo pogubno za sudbinu Kanala. A, sudbina Kanala je bila sudbina svih nas. Identifikovali smo se s njim i bili smo spremni da ga branimo životima. Pošto smo mi, kopači, bili odsutni od kuće mesecima, i nismo imali ažurne informacije, Vođa je često, u prisustvu kamera, znao da nam saopšti lepe vesti. Mnogima je uzimao muštuluk, što bi se reklo. To nam je podizalo radni moral do neslućenih visina. Uveče, kada prekinemo posao, gurali smo se u prve redove ispred malih ekrana, kako bi videli reportažu sa lica mesta. Ushićeni time što nas je cela država videla, narednih nekoliko dana bismo grozničavo kopali, višestruko nadmašujući propisanu radnu normu.

    Kanal smo gradili decenijama. U vreme početka izgradnje, ja sam imao 16 godina. Sada mi je osamdeseta. Ceo moj život vezan je za Kanal. Tamo sam živeo, radio, uživao u divnim jutarnjim pogledima na blatnjave obale i muljevite staze koje presecale livade oko Kanala. U školu nisam išao jer je procena naših vođa bila takva da je izgradnja prioritet, a na moru, škola neće imati nikakvu funkciju. Tamo će nam svima biti bolje, bez obzira na obrazovanje. Vremenom, škola je ukinuta za sve stanovnike, ne samo za nas, kopače. Bila je nepotreban trošak i ukinuta je gotovo konsenzusom. Manji broj građana negodovao je zbog ovakve odluke, ali efikasnim i surovim kaznama, ugušena je ova mala pobuna. Takođe, Crkva je reformisana. Vođa je postavljen na mesto Pontifex maximus, dok je mesto Patrijarha ukinuto. Na ovaj način, država je preuzela i brigu o vernicima kroz modifikaciju nekih osnovnih verskih načela, a Vlada je u Službenom glasilu dala i autentično tumačenje Jevandjelja i Starog Zaveta. Ta tumačenja bila su dogmatskog karaktera i najstrože je kažnjavan svaki pokušaj vraćanja na stare verske obrede, pravila i načela. U javnom životu, zabranjen je i bilo kakav vid priče o nauci, istoriji i kulturi. Ove teme, označene su kao velike prepreke za naš napredak i izgradnju Kanala. Onakvi kakvi smo bili pre reforme, nismo bili spremni za plovidbu po moru i odlazak u zemlju njenog Božanstva. Jedna od ključnih reformi koja je omogućila izgradnju Kanala, bila je ona u oblasti porodičnog zakonodavstva, koja je kao centar okupljanja i stub društva, umesto prevazidjene porodice, stavila Kanal. Interesi Kanala proglašeni su interesima od prvorazrednog i najvišeg značaja. Ukoliko su interesi Kanala i porodice bili u suprotnosti, Kanal nije mogao da trpi. Često su oni remetilački faktori koji su narušavali ovaj poredak, završavali na samom dnu našeg Kanala. Neretko smo iz njega u toku radova vadili leševe u fazi raspadanja, sa rukama vezanim na leđima. Jasan potpis naše policije, nadaleko čuvene po svojoj efikasnosti u sprovodjenju pozitivnih propisa. Nakon tih intervencija, cela okolina je nedeljama zaudarala na trulež i smrt, a smrad se osećao kilometrima daleko. I u svim drugim društvenim oblastima vršene su reforme u cilju dobrobiti Kanala. Vremenom se u narodu odomaćio izraz Kanal Spasa, pa smo u to ime imali i zvanično imenovanje, a kum je bio Vođa lično. To je bila predivna manifestacija. Sve medijske kuće, zvaničnici mnogih država, bankari, biznismeni, političari, novinari su se sjatili u našu zemlju da prisustvuju ovom obredu koji je izvršen po svim standardima koje je propisala Boginja mora u saradnji sa našom Vladom. Bilo je to pred sam kraj izgradnje i na tom pobedničkom talasu, u velikom stilu, okončali smo radove i spojili se s Morem. Pošto je nadaleko u svetu poznat po tome što nikada ne spava, i radi po 25 sati, Vođa nam nije dozvolio ni da proslavimo završetak ovog epohalnog graditeljskog dostignuća. Samo je na brzinu sazvao konferenciju za medije na kojoj je obećao nekoliko stotina novih projekata koje ćemo realizovati na brodu, dok budem jezdili ka boljem životu.

    Sada je trebalo angažovati najbolje nautičare, kuvare, doktore, ekonomiste, inžinjere, pravnike i menadžere kako bi naš brod uspešno plovio po moru ka toliko iščekivanom cilju. S obzirom da je poslednja generacija školovanih ljudi u našoj zemlji izumrla, angažovali smo stručnjake iz inostranih zemalja, koje iz nekog razloga nisu ukinuli škole. Ti eksperti su zauzeli najvažnija mesta na brodu, koja su zahtevala visok stepen znanja iz svih životnih oblasti. Pontifex maximus je bio oduševljen energijom koju stranci ulažu u organizaciju ovog komplikovanog i neizvesnog putovanja. Često nas je kinjio i ukazivao nam na greške, lenjost i neznanje koje pokazujemo. Mi smo se stideli sebe i svoje nedostojnosti. Ne bi da izgleda kao neopravdano ublažavanje naših groznih osobina, ali bili smo mnogo umorni od kopanja. Mnogi drugovi su nam kosti ostavili u tom Kanalu, mnogi su bili na ivici snage, a mnogi su, kao ja na primer, zagazili u duboku starost, a da ceo svoj život nisu videli ništa osim mulja i blata sa Kanala Spasa. Pontifex je svakodnevno, na konferencijama za štampu kritikovao rad, kako nas, bivših kopača, tako i svojih saradnika iz kabineta. Samo su on i stranci sve radili ispravno i besprekorno, i zato su obasipani samo najfinijim rečima i lepim novčanim nagradama. Iako, nismo bili spremni za odlazak na pučinu, Vođa je presekao i sazvao vanrednu press konferenciju, na kojoj je saopštio da sutra u 05:00 krećemo!!!

    Svi stanovnici naše zemlje su konačno bili na brodu. Pokrenuli smo točak istorije. Putovanje kanalom bilo je mirno, idilično, ispunjeno euforijom i nadom. Gledali smo te divne muljevite obale natopljene našim znojem i krvlju, a osećaj ponosa i nostalgije kipteo je iz naših grudi. Idilu su narušavali samo ostaci naših drugova, koji su povremeno, u poodmakloj fazi raspadanja, isplivavali na površinu Kanala. Oni nisu imali tu sreću da dočekaju ukrcavanje, ali svoj život nisu dali uzalud. Ne, naprotiv, njihova tela svedoče o istorijskom podvigu našeg naroda i države. I, kako kaže Vođa, to je cena koja se morala platiti...
    Na , Moru, čvrsto smo držali kurs nekoliko godina. Onda je došlo do prvih problema. Stalne oluje, talasi, magla i bes Boginje, gotovo su prepolovili naše stanovništvo. Posle 10 godina tumaranja po morskom plavetnilu, jedan deo građana je počeo da sumnja i u Kanal, i u More, i u Boginju i u našeg Pontifexa. Oni su uz veliku svečanost pred stranim mentorima, bačeni ajkulama i put je nastavljen. Na kraju 20. godine plovidbe, zalihe hrane, pića i svih ostalih namirnica bile su pri samom kraju, ali obećanja našeg Vođe bila su i dalje tako žučna, nemilosrdna i ubedljiva. Snašla nas je i epidemija kuge. Čak su i najveći entuzijasti izgubili poverenje. Međutim, usledila je konferencija Spasa u kojoj nam je objašnjeno da će na naš brod doći mali žuti ljudi, koji će izvršiti dekontaminaciju brodskog prostora, a nas, preostale građane zemlje Utopije potrpati u male pomoćne čamce i transportovati nas na neko ostrvo jedne propale države. Kao neukom čoveku, nisu mi bila najjasnija dešavanja koja stoje u pozadini svega ovoga.

    Tako sam se i ja obreo na ovom ostrvu sa kojeg i pripovedam priču. Igrom slučaja, to je isto ono ostrvo o kojem mi je majka čitala, dok sam bio dete, i na kojem su se moji daleki preci našli posle jednog velikog stradanja. Ovde se oporavljamo, skupljamo snagu za povratak nazad. Naravno, ja sa svojih 80 godina, ne mogu da mislim o povratku. Ja ću skončati ovde. Umoran sam, nepokretan, a i vid me izdaje. Najbolje godine svog života bacio sam u kanal, a starost sam proveo na brodu, na uvek uzburkanom moru, u magli i memli, u lutanju za koje tek sada uvidjam da je bilo besciljno. Duboko žalim što se nikada u životu nisam priključio onima koji su dizali glas protiv sistema. A bilo je prilike. Tada bi umro u borbi, i moj život bi imao neki smisao. Ovako, dočekao sam mučnu starost, i umreću kao pas. Sud istorije mi neće oprostiti.

    Sve glasnije se šuška da je Novi pokret, koji se oformio po iskrcavanju na ostrvo, uhapsio Vođu i da mu se sprema sudjenje. Ovaj Novi pokret je odlučan u nameri da se vrati u postojbinu, da se vrati korenima, da se vrati sebi. U programu ovih mladića stoji da su prioriteti zatrpavanje Kanala, obnova škole, crkve, porodice, ponosa, dostojanstva i svega onog što je postojalo pre reformi nekadašnjeg Vođe. Novom pokolenju želim mnogo hrabrosti, sreće i mudrosti, kako se ovakve strahote i lažna proročanstva, nikada više ne bi ponovile.

  3. #3
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    Priča br. 4

    T A L A S I

    Martovski leanderi su rascvetali mirise bašte hotela Igala otežani
    prvim mrakom koji rasuo iskre zvezdane bonacom zaliva...
    Mirno more Boke leži kao akt osrebren mesečinom s Konavla ili to srebrne kose
    zvezde nad Bokom svijaju.
    Tiho veče.
    Stasiti pinjol pred bolnicom Simo Milošević svojim vrhom nestaje pogledu u
    zvezdanoj tmini i šum krila sove više vretenaste krošnje načas remeti muk.
    Lepo veče u zalivu,ali ne i za samovanje...
    Teška čežnja za nekim ili nečim pritiska grudi i samo uzdah smanji taj pritisak.
    Noga pred nogu na žalu škripuće šljunkom i taj zvuk je stranac koji se krade
    kroz tek začetu noć.
    Neki zvuk s pučine kao šušanj koji se preliva dopre do obale!
    Pa još jedan!
    I zaređa...
    Tek kroz minut se more na mesečini prelije sjajem!
    I prvi talas ,tek kao šaka preli šljunak žala...i zažamori po betonu kupališta.
    Stiže drugi veći,treči pa četvrti več ozbiljan od pola metra! Pljusne po zidu
    betonskom i prsnu voda malo uvis!
    Prvi dašak maestrala dopre tada i zašumi borovima i lovorima obalnim...
    I ples vetra i talasa u noćnoj simfoniji rasu biserje po Boki...


    Priča br. 5

    Saveti brodolomnika

    Dozvoli mi da se predstavim. Ime mi je Mihajlo. Živim u malom seoskom naselju na obali mora i profesionalno se, već tri decenije, bavim ribolovom. Zanimljiv je naš ribarski život. Zanimljivo je šta sve u svojim mrežama pronalazimo. Izvlačimo svakakve predmete – od olupina starih čamaca, do drvenih sanduka i buradi punih vina. Mreže su nam, znate, sitne, pa im ne promiču ni najmanji objekti. Tako je, jedne jeseni, sudbina htela da upecam flašu – i u tome ne bi bilo ničeg čudnog da u njoj ne nađoh svitak požutele hartije. Uzeću sebi za pravo da ti prenesem sadržinu na njoj ispisanih reči. Štaviše, osećam jaku obavezu da to učinim. Na hartiji je pisalo sledeće:


    “Plovim u nedogled. Kopna ni na vidiku. Upravljam se prema suncu, ali mi se često desi da zaboravim gde je istok a gde zapad. Izgubljen sam i dezorijentisan. Dok ovo čitaš ja sam, najverovatnije, mrtav. Moje telo je, gotovo sigurno, na dnu okeana i truli. Možda ga više i nema. Zato me ne traži. Odlučih se da pošaljem poruku u nadi da će ona pronaći civilizaciju, ne bi li njome ostavio kakav-takav trag svog postojanja i preneo ono što sam, izložen beskrajnoj plovidbi, naučio. Saslušaj moju priču, a ja ću se potruditi da budem što precizniji, iako mi nezavidna veličina papira na kom pišem znatno otežava posao. Sticajem nesrećnih okolnosti, moj brod se nasukao na nepoznatu obalu. Posade ne beše mnogo – trojica, uključujući i mene. Nakon kratkog vremena shvatismo da smo odsečeni od sveta i sa svih strana okruženi vodom i rešismo stoga da napravimo kamp, a sve u nadi da će nas se neko setiti i poslati za nama pomoć. Bili smo naivni očekujući spasioce dok ni sami ne znasmo gde se nalazimo. Pomoć, naravno, nije pristigla. Iako je hrane bilo u izobilju, igrom slučaja zadesi se da na ostrvu ostanem potpuno sam. Jedan moj saputnik pade sa litice i osta na mestu mrtav. Drugog u lovu usmrti divlji vepar. Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim šta mi je činiti. Napravio sam splav, napakovao nešto hrane i slatke vode i rešio da isplovim. Prvih par dana na moru prolazilo je mirno, ali me ubrzo zahvati bura i polomi mom splavu jedro. Ostao sam da plovim na milost i nemilost talasima. Sada se, ovako iznemogao, malaksao i bezvoljan, iskreno, i ne sećam tačnog broja dana koje na moru provedoh. Jedina stvar koju zasigurno znam je da mi spasa nema. Sledeće reči upamti dobro, jer u njima je suština moje poruke. Nije me ubila glad jer hrane imam dovoljno. Nije me ubila žeđ niti paklena vrućina, jer vode i hlada mogu sebi priuštiti. Ono što me je ubilo je volja – tačnije, njen nedostatak. Kada nju izgubiš, gotov si. Ako se ikada nađeš pred kakvim izazovom, nemoj počiniti moju grešku. Nikada nemoj gubiti volju.
    D.V.”

    Ne bih, znate, verovatno ovu poruku ni objavio, da se i sam, jednom prilikom, ne nađoh pred teškim životnim iskušenjem. Naime, pre nešto više od godinu dana, pri rutinskom izvlačenju mreže, zateturah se, sapletoh o kanap i upadoh u nju, pri čemu mi levu ruku priklješti težak komad zarđalog čelika koji je preostao od nekog davno potopljenog broda. Ostao sam bez ruke i pao u tešku depresiju, često razmišljajući da posegnem za lakšim rešenjem. Da one večeri ne nabasah na flašu onog nesrećnika, plašim se, možda bih sebi već i presudio.
    Verujem da se sve dešava sa razlogom. Ko zna – možda postoji svrha zbog koje ja ovo tebi pišem. Možda će, jednog dana, moja poruka tebi pomoći i odvratiti te od odlaska na drugu stranu. Zato ću ti, nepoznati čitaoče, poručiti isto ono što su i meni.
    Život je mnogo nalik moru – prostran je i nepredvidljiv. Prošaran je on i olujama i vedrim nebom. Lomiće ti jedra i dozvoljavati ti da ih ponovo dižeš. Nikada nemoj misliti kako je jednoličan – veruj mi, šabloni ne postoje. Dešavaće ti se da izgubiš pravac i orijentaciju, ali ćeš se vraćati na pravi put, i sve će se to iznova i iznova nasumično ponavljati. Ipak, po kakvom god vremenu plovio i kojim god pravcem hodio, upamti jedno – izgubiš li ma kog trenutka volju, završićeš na dnu.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 6

    PUČINA

    Uoči osamdesetog rođendana poželeo je da opet vidi more. Ophrvan raznim bolestima koje starost znače, nije odavno putovao. I njega samog iznenadila je ta iznenadna potreba; nije znao da li bi uživao u plivanju i da li bi se uopšte, ovako iscrpljen životom, usudio da zagazi u vodu. Teglila se sredina septembra, kraj turističke sezone, a njemu ionako nije bilo stalo ni do sunčanja, ni do plaža punih svrsishodnijih tela, na kojima bi njegovo bilo surovo ogoljeno u svom nestajanju. Sav umor i pitanja pobegli su pred skoro ludačkom čežnjom da uhvati barem još jednu zoru i barem jedan suton iznad pučine.
    Deci je rekao da ide u posetu starom prijatelju, te da će kod njega ostati nekoliko dana. Brecnuo se pošto su počeli da se raspituju ko je taj prijatelj, gde živi, odakle se poznaju, i brinu hoće li dobro podneti put. Kada ostarimo – razmišljao je, sa dozom detinjaste prgavosti – najbolji način da izbegnemo komplikovana objašnjavanja jeste da glumimo namćorluk. Staračke bubice savršen su alibi za postupke koje nije mogao sebi da objasni, a koje drugi smatraju nerazumnim.
    Ispratili su ga na železničku stanicu. Seo je u voz, i iz njega izašao na sledećoj postaji, pa preseo u drugi. Put je uglavnom prespavao, ne zanimajući se za dosadne, već viđene krajolike: sprženu travu, prljave kućerke, sive gradove. Nisu ga interesovali ni ljudi s kojima je delio kupe. More! More! – odjekivalo mu je u glavi. Samo je na njega mislio, blaženo dremkajući i smireno iščekujući susret, iako svestan da je staračka strpljivost oblik očajanja, mudro prerušena u vrlinu.
    Prvi znak susreta bio je miris ... miris mora, koji mu je zagolicao nozdrve čim je iskoračio iz vreve zagušljive železničke stanice. Potom je seo u autobus, odjednom ushićen drvoredima, svetionikom, šimširom, sveobuhvatnim plavetnilom i nijansama plave u tačkama spajanja mora i neba, i zapitan: jesam li ikada ranije zaista bio na moru, jesam li do sada prepoznao istinsku lepotu?

    Stigavši u rano popodne, iznajmio je sobu u hotelu najbližem obali. Presvukao se, stavio slamnati šešir i krenuo ka plaži. Tamo nije bilo skoro nikoga, izuzev starog para koji se držao za ruke i posmatrao horizont. Starost je nevidljiva, osim kada je prepoznate u drugima: pozdravili su se nemo, klimanjem glavama, sa prećutnim odobravanjem prisutnosti u tako važnim trenucima, na tako važnom mestu.
    Život ga je bacao tamo-amo, srce mu je počesto bivalo uzburkano i misli ustalasane, a ovo more bilo je mirno, bez nagoveštaja događanja ispod površine. Pomislio je kako je to veoma neobično: more skriva spektar različitih života, i nijedan mu sada nije očigledan. Nije valjda da i more umire? – upitao se.
    Zgrabio je oblutak i bacio ga u vodu. Ništa osim par koncentričnih krugova, nijedan srebrni odbljesak, nikakva uskomešanost. Izuo je sandale i seo – iznenada umoran – na vreli šljunak, rešen da pomno prati hoće li more oživeti, onako kako je živelo dok je bio dečak, mladić, novopečeni otac, i pravio zamkove od peska, ronio u potrazi za školjkama i skakao sa stena u želji da se što pre spoji sa milujućim talasima. Kao da je tada, ma koliko odrastao, hrlio nazad, u sigurnost džinovske materice.
    Doletela mu je nerazumljiva i uporna misao: Verovatno još nije vreme. Ali vreme za ... šta?

    Nije znao koliko dugo je tako sedeo i nostalgično sanjario. Možda nije ni sanjario, već sanjao ... ali se sve promenilo kada je sunce zašlo. More se uznemirilo, ljutito zapljusnulo obalu, ispružilo pipke sve do njegovih nogu, šibajući mu bosa stopala. Nešto je htelo da mu kaže, pa je ustao, prišao tamnoj vodi, i pokušao da odgonetne šapat.
    Onda ih ih ugledao. Stajali su – svi njemu dragi, odsutni i delimično zaboravljeni već decenijama – na mirnoj, staklastoj površini. Bilo ih je mnogo, čitava vojska voljenih lica, u broju koji je svedočio o dužini njegovog postojanja. Svi ti dragi životi, koje je osećao kao sopstveni! Neki su mu mahnuli, neki mu se samo osmehivali. Znači, zato sam došao – sinulo mu je. Njih da sretnem.

    Prizor je bio veličanstven: pučina kao velika pozorišna scena; nebo, raskošno iskićeno zvezdama, poput svoda katedrale i – povrh svega – glumci iz životne predstave, ponovo na okupu.
    Konačno bonaca – zaključio je, i zagazio u plićak.

  4. #4
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    172.535
    Reputaciona moć
    17507

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    1-3
    4-2
    3-1


    srecno...
    Ne plašite se savršenstva – nikad ga nećete ostvariti

  5. #5
    Veoma poznat Antigon@ (avatar)
    Učlanjen
    16.06.2012.
    Pol
    ženski
    Poruke
    13.362
    Reputaciona moć
    1499

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    2 =3
    6 =2
    5 =1

  6. #6
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ukući
    Poruke
    2.704
    Tekstova u blogu
    25
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    3 - 3
    1 - 2
    6 - 1

    Mada sam se prilično dvoumio oko prva dva mesta, jer su obe na svoj način a po mom mišljenju izuzetno kvalitetne.

  7. #7
    Ističe se kamenita (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2014.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kamenolom
    Poruke
    2.256
    Reputaciona moć
    152

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    3/3
    2/2
    5/1

  8. #8
    Iskusan
    Učlanjen
    20.11.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    gdje je i Bog rekao laku noć
    Poruke
    5.189
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    1..........3
    6..........2
    3..........1

  9. #9
    Vasilij Zajcev nije na forumu
    Кад снајпериста намигне, то увек обара с ногу.
    Moderator Vasilij Zajcev (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    An der Westfront
    Poruke
    7.680
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    5-3
    2-2
    3-1

    Die Sonne kann nicht ohne Schein, der Mensch nicht ohne Liebe sein.

  10. #10
    Buduća legenda Kerkyra (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2014.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    gde cveta limun zut
    Poruke
    26.343
    Reputaciona moć
    663

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    prica 1 - 3

    prica 2 - 2

    prica 6 - 1
    "Svi smo mi u istoj provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda"

  11. #11
    Poznat znatizeljni mislilac (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.035
    Reputaciona moć
    242

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    1-3
    6-2
    2-1
    I ONLY KNOWN ONE TRUTH. I'TS TIME FOR PHILOSOPHY TO END!!

  12. #12
    Domaćin *pustinjakinja (avatar)
    Učlanjen
    14.05.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.709
    Tekstova u blogu
    334
    Reputaciona moć
    1098

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    6 - 3
    4 - 2
    3 - 1

    Srećno
    Acta est fabula
    https://www.youtube.com/watch?v=YBIoieBoYCE

  13. #13
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.472
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    6-
    3-
    5-

  14. #14
    Poznat xena7 (avatar)
    Učlanjen
    12.10.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.431
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    1565

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    3 - 3
    4 - 2
    6 - 1
    "Ne plači zato sto se završilo. Smej se zato što se desilo. "
    G.G.Marquez

    http://www.youtube.com/watch?v=r_siYfZDh5w

  15. #15
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4449

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    Priča 2 -
    Priča 5 -
    Priča 3 -
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  16. #16
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.847
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    6 - 3

    1 - 2

    5 - 1
    Tišina je početak mudrosti.

  17. #17
    Moderator Poli46 (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    29.296
    Reputaciona moć
    1915

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)

    6-3p

    2-2p
    4-1p
    Mislim....dakle, nisam prisutna

Slične teme

  1. Glasanje na proznu temu ~ Bajka (rok 20. jan)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 20.01.2015., 15:09
  2. GLASANJE NA PROZNU TEMU "Šešir, kačket, beretka ... itd /rok 3.januar
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.01.2015., 20:00
  3. GLASANJE NA PROZNU TEMU "VOĆE/POVRĆE" (rok 15. decembar)
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 15.12.2014., 22:09
  4. Glasanje na proznu temu "LJUBAVNA PRIČA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 27.10.2014., 20:05
  5. Glasanje na poetsku temu ~ San (rok 18. okt.)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 18.10.2014., 16:57

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •