Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
"Рече му Исус: Ја сам Пут, Истина и Живот; нико неће доћи к Оцу осим кроза Ме" (Јован 14:6).
Пошто се тај Отац иначе назива и Бог, да видимо мало Гандијев случај. Иначе, подразумева се да се могу користити и други изрази као што је Једно или Апсолут, или чак појам није битан него је питање да ли је Ганди у некој вишој реалности, а не "другој смрти", "језеру ватре" или нечем сличном...
Има више могућности, с обзиром на први цитат, па кренимо редом, имајући Гандија на уму
1. Христос (односно Исус) је метафора, као и Отац, и праведник иде ка њима без обзира на то коју религију исповедао. Ово је слично неким Гандијевим ставовима. Постоји дуга традиција таквих тумачења, коришћене су сличне речи као што је Хорс или Храст... Може то да личи на "релативизацију", тако рекоше да је Ниче био већи хришћанин од већине (лицемерних) попова... Само онда нема ништа од инсистирања на детаљима, а спољне забране нису неопходне, ако људи већ могу по својој савести. А и не мора се звати "Христ", може рецимо "Ишвара"...
2. Лепо је речено може само кроз Њ, све пише у Библији, а зна се које једино право тумачење. Остала тумачења су онда јереси, а култови без Исуса су сатанистички (видети мој потпис). Још само да се договорите, ви хришћани, које је право тумачење, овде је гро расправа око тога... Паааа добро... ко сматра да је Ганди у паклу, нек сматра шта год хоће. Ако је хиндуизам сатанизам, ја сам онда сатаниста...
3. Ганди има своју традицију, и понаша се у складу с њом. Србин има своју традицију, а то је слатко православље... То одређује пут којим се једино може ићи... Овде има неколико проблема. Та српска традиција је прилагођено паганство, значи разликује се од других јер су у прехришћанској историји Срби били другачији, па многи обичаји су одонда. Друго, како видимо то се мења (јер није "једини" пут одувек био везан за Христа) дакле може се опет променити. Најзад, и можда најважније, није ли Бог универзалан, а не да неки детаљи (ко се на коју страну крсти, шта једе...) одређују шта ће бити с његовом душом. Не би ли то требало да одреди универзални закон?!
4. Човек може бити моралан и да не зна за Христа, онда је "хришћанин а да то и не зна". Само је то јако тешко без Мајке Цркве и/или наравно Тхе Књиге, онда масе правила и овлашћених тумача који веле шта је исправно. Уочимо овде да се ипак може и без слушања оних који богораде. Ганди је могао, што не би могао бити било ко трећи? Могу и ја тако бити "хришћанин" а да за то не знам, па и да не желим да знам. Ако је теже, па шта, не иду сви линијом мањег отпора...
За коју сте верзију ви?
Пошто се тај Отац иначе назива и Бог, да видимо мало Гандијев случај. Иначе, подразумева се да се могу користити и други изрази као што је Једно или Апсолут, или чак појам није битан него је питање да ли је Ганди у некој вишој реалности, а не "другој смрти", "језеру ватре" или нечем сличном...
Има више могућности, с обзиром на први цитат, па кренимо редом, имајући Гандија на уму
1. Христос (односно Исус) је метафора, као и Отац, и праведник иде ка њима без обзира на то коју религију исповедао. Ово је слично неким Гандијевим ставовима. Постоји дуга традиција таквих тумачења, коришћене су сличне речи као што је Хорс или Храст... Може то да личи на "релативизацију", тако рекоше да је Ниче био већи хришћанин од већине (лицемерних) попова... Само онда нема ништа од инсистирања на детаљима, а спољне забране нису неопходне, ако људи већ могу по својој савести. А и не мора се звати "Христ", може рецимо "Ишвара"...
2. Лепо је речено може само кроз Њ, све пише у Библији, а зна се које једино право тумачење. Остала тумачења су онда јереси, а култови без Исуса су сатанистички (видети мој потпис). Још само да се договорите, ви хришћани, које је право тумачење, овде је гро расправа око тога... Паааа добро... ко сматра да је Ганди у паклу, нек сматра шта год хоће. Ако је хиндуизам сатанизам, ја сам онда сатаниста...
3. Ганди има своју традицију, и понаша се у складу с њом. Србин има своју традицију, а то је слатко православље... То одређује пут којим се једино може ићи... Овде има неколико проблема. Та српска традиција је прилагођено паганство, значи разликује се од других јер су у прехришћанској историји Срби били другачији, па многи обичаји су одонда. Друго, како видимо то се мења (јер није "једини" пут одувек био везан за Христа) дакле може се опет променити. Најзад, и можда најважније, није ли Бог универзалан, а не да неки детаљи (ко се на коју страну крсти, шта једе...) одређују шта ће бити с његовом душом. Не би ли то требало да одреди универзални закон?!
4. Човек може бити моралан и да не зна за Христа, онда је "хришћанин а да то и не зна". Само је то јако тешко без Мајке Цркве и/или наравно Тхе Књиге, онда масе правила и овлашћених тумача који веле шта је исправно. Уочимо овде да се ипак може и без слушања оних који богораде. Ганди је могао, што не би могао бити било ко трећи? Могу и ја тако бити "хришћанин" а да за то не знам, па и да не желим да знам. Ако је теже, па шта, не иду сви линијом мањег отпора...
За коју сте верзију ви?
