Šta čini filozof svojim mislima i kakve misli koristi kad filozofira?
Da li vodi računa da te misli budu istih intencija ili ih "meša"?
Recimo Ozi kaže "Objekat je subjektov korelat".
U tom iskazu je reč "Objekat" jedne vrste,"subjekat" druge vrste,korelat treče,a reč "je "četvrte i
delatna rečca koja translarira jednu reč na drugu upoređujući ih i ako se poklapaju,ostaje istinita...
"Objekat" spada u reči i misli koje znače čulno iskustvo ,najčešće,vida i opipa,pa i mirisa.
"Subjekat" je reč koja znači pokušaj sopstvenog uvida u svoje postojanje-bitak.
"Korelat" bi trebao biti sadržaj iz odnosa dva sadržaja. (Korelacija (lat. con = sa, relatio = odnos) predstavlja suodnos ili međusobnu povezanost između različitih pojava predstavljenih vrijednostima dvaju varijabli.)
Tako da:
Čulno iskustvo,najčešće,vida,opipa jepokušaja sopstvenog uvida u svoje postojanje-bitak-sadržaj iz odnosa dva sadržaja.
Dakle,lepo je vidljivo da su sasvim neadekvatne reči postavljene u relaciju!
Postavljanje neadekvatnih reči različitih intencija zovemo FILOZOFIRANJE!
Ima li kontraargumenata?
Da se uključim u temu, "opuštena" nedelja
pa da malo pametujem. Izneću ono što sam zapamtio od pročitanog,
a voleo bih da sam originalaniji što je teško biti u XXI veku, ne samo u filozofiji i umetnosti
već i u ostalim oblastima stvarnosti.
Borhesovski stav prema pisanju: „Postoji samo jedna knjiga“, ili Kišova misao: „Sve su knjige o knjigama“,
uvek mi se nameće kao „tvrda“ istina. Da li smo originalni i u snovima? Često mi se nameću i pitanja:
Čije ja misli mislim? Pitanje originalnosti, pitanje nametnutog mišljenja, pitanje ličnog identiteta?
Jesmo li vremenom postali samo deo pročitanog i već mišljenog.
Filozofijom se možemo baviti na razne načine:
- amateriski - želja za obrazovanjem jer obrazovanje uključuje bar „površno“ poznavanje razvoja filozofije,
- ideološki – filozofije ideološki „obojene“, o tome ima mnogo da se kaže ali bih trenutno to zaobišao....
- profesionalno – tu bih naveo „školovane“ filozofe, stručnjake za filozofiju, profesionalce,
- poslenike drugih disciplina koje po definiciji uključuju i filozofsko znanje kao i znanje psihologije, npr. „poslenici u umetnosti“, njima neophodno.
- mistifikatorski – mistično, palanačko, pomodarsko; naučena terminologija, slaganje (ređanje) termina bez
smisla, kojim se, najčešće, govornik želi predstaviti učenim, besmislene tirade itd.......
Filozofija se često optužuje zbog upotrebe „teških“ termina, dok recimo ortopedu to niko ne zamera,
terminologija je u suštini istorijska kategorija čija je istorija isprepletena sa istorijom filozofije (Adorno).
Pojedini termini se različito tumače u različitim oblastima. Imamo formalističku teoriju pojma,
psihologističku teoriju pojma, nominalističku, vulgarno materijalističku...
Definicije su u filozofiji prolazni momenat, ne tako prijatna nužnost od koje se ne može pobeći.
Čovek se ne može pouzdati u definicije kao ni u reči svakdnevnog života. Bez obzira na sve to,
na naizgled apsrudnost bavljenja filozofijom ili filologijom, ili slično..., uvek će biti onih koji hoće
da se bave stvarima sa kojima mogu da se identifikuju.
Ako hoćemo da razumemo filozofiju, moramo razumeti termine. „Lepo ponašanje“ pisanja filozofije nalaže da pisac
definiše kako on razume pojmove koje upotrebljava jer i u filozofiji, kao i u lingvistici, termini imaju i „mesnu“ vrednost;
neprestanim susretima sa terminima tokom čitanja nauči se značenje termina u odnosu na njegov položaj u rečenici
(ove reči nemaju uvek isto značenje). Postoji mnoštvo filozofskih terminologija jer se termini menjaju u skladu sa
filozofom koji termine koristi.
Kant je lep primer „lepog ponašanja“ ’- učitelja, prosvetitelja, koji za svaki termin, za koji misli da će biti nerazumljiv
čitaocu u zagradi da nemačku reč. Razumevanja filozofije nema bez poznavanja tehničkih termina i načina kako
se neki pojam upotrebljava.
Vitgenštajn smatra da treba da pričamo samo o onome što se jasno može kazati,
a paradoks je u tome što filozofija uzima na sebe sredstvima pojma, u stvari, iskaže neiskazivo,
baš zbog nemogućnosti „valjanog“ iskazivanja misli rečima jer reči su samo deo načina iskazivanja
misli (pokreti telom, rukama, mimika... su legitimni način iskazivanja misli), a sve čini jezik.
Za razliku od filologije, filozofija je prikaz.
Šta podrazumevaš pod analizom filozofije (filozofiranja) ?
(nakon Dragoljubove primedbe dodata reč u zagradi)
Ako je to tumačenje termina (napamet naučeno značenje termina, istorije filozofije, logike,
spiska već postojećih odgovora i citata) ne garantuje uspešnost vođenja filozofskih rasprava,
naprotiv često odvede na stranputicu, treba tu nešto više (znati gramatiku i pravopis ne znači biti pisac),
znanja navedena u zagradi jesu nužni ali ne i dovoljni uslovi da bi neko bio filozof ili pisac.
Za mene je analiza pre svega razumevanje filozofskih pitanja i ocena i
kritika suparničkog stava prema tim pitanjima, kao i mogućnost da se pojmovi upotrebljeni u nekom
stavu učine jasnim. Ovo se ne postiže učenjem termina „napamet“ kao ni citiranjem već poznatih
filozofskih stavova.
Da li se ova aktivnost može nazvati filozofiranjem?
Pojmovi se analiziraju metodama analize: nužni i dovoljni uslovi, kriterijumski metodi,
metod sumnje, fenomenološki metod itd.
Sve se pomenuto da naučiti, "filozofiranje" se ne uči...kao što nema ni škole, fakulteta za pisce!!!
Lubarda je obično na Akademiji umetnosti dočekivao brucoše rečima: "Dobro došli, nadam se da ćete
biti vredni, da ćete naučiti ono što vam predajem. Da li ćemo biti kolege, da li ćete biti umentici? E to ćemo
tek da vidimo, nakon diplomiranja, kad se otisnete u život!
Svaki način pisanja je legitiman, svi smo mi, neko manje neko više, skribomani u duši, bar ovde na forumu,
a što se tiče pameti, još niko nije poželeo da svoju zameni. Da li rečeno ili napisano vredi, i to je diskutabilno,
ko o tome donosi sud? Naravno, ako izrečeno i napisano nije puka, očigledna, nebuloza.
I nakon ovoga tek možemo analizirati filozofiju, nakon razumevanja "šta je pisac hteo da kaže" i
da li je uopšte nešto rekao ili se samo "igrao" slaganjem termina!
)
sebi koristiš imenicu kao objekat!
