georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 211.610
BEOGRAD MI JE UNIŠTIO ŽIVOT: Došla sam iz provincije, iskusila sam nemoral, nesreću, razvrat, zlobu
Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade
Beograd vas iscedi, umori, iskoristi, pa ako ste previše meki i nimalo žilavi - šutne vas nazad u matičnu provinciju jer, šta ćete vi u Beogradu?
Iako sam u velegrad došla iz grada (ne sela), da bih ispoštovala “rođene Beograđane” koji se svojim lokacijskim pedigreom ponose više nego stečenim za života, moram da kažem da sam provincijalka, čisto da se niko ne nađe uvrđen
Mada, istina, iz kojeg god grada iz Srbije da stignete u prestonicu svaki vam zadeluje siv, dosadan, mračan i turoban u odnosu na lepotu Beograda koja vas zatekne.
Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade, i – uz sve to – pokvare.
Došla sam u Beograd da nađem posao i ljubav. Našla sam užas, katastrofu, promiskuitet, nesreću, nezadovoljstvo. Dragi provincijalci i provincijalke, evo zašto će vam Beograd uništiti život.
1. (Ne)moral
Nemoral ili amoral (prim.prev. hipsterski rečnik), manjak morala, totalni nemoral i varijacije na temu su ono što će vas uništiti. Ako ste neko ko je vaspitan da postoji u paru, uz jednu osobu, Beograd će vas išamarati i prevaspitati ili bar pokušati da vas prevaspita.
U ovom gradu su se parovi napravili odavno, i tako stoje – sada retko ko ulazi u monogamne veze, držanje za ruke, šetnje, upoznavanje s prijateljima. Ponuda i potražnja u ovom gradu je neravnomerna – svi smo se iz kojekvavih gradova, sela, opština, sela do sela sjatili ovde i svi tražimo svoje mesto pod suncem.
U Beogradu, (prividnu) ljubav ćete naći onlajn pa se nadati da će se i van virtuelnog univerzuma nastaviti. Drugačije, ovo je grad u kom vas pozovu na kafu pa vam “neprimetno” zavuku ruku pod suknju, grad u kom vas pozovu na dejt pa raskopačju šlic i kažu “hajde, samo me malo pipni”.
Beograd je prestonica u kojoj se za momka za kog ste misli da je samo vaš jer je poljubio papirić na kom ste mu zapisali broj ispostavi da se viđa sa još 4 devojke istovremeno, pa se vi možda uklopite u prazne dane. Nije ovaj grad za tanane duše, zaljubljive duše, fine ljude.
2. Posao, ponuda i potražnja
Uvek postoji ona teza “u većem gradu je lakše naći posao” – tačno. I, zaista, nijedan posao nije sramota raditi koji plaća kiriju i račune za taj mesec. Ali, u ovom gradu koji ključa od mladih i ambicioznih ljudi, od pametnih i sposobnih (budućih) intelektualaca, eksploatacija te mladosti i pameti je na vrhuncu. Pod okriljem “šanse za dokazivanjem” radićete i za sitnu lovu po 10 sati dnevno, pa ćete redovno dobijati nervne slomove kada čujete na TV-u da je prosečna plata u Srbiji 40 000 dinara. Beograd ne poštuje proseke, Beograd vas iscedi, umori, iskoristi, pa ako ste previše meki i nimalo žilavi – šutne vas nazad u matičnu provinciju jer, šta ćete vi u Beogradu?
A, ako baš želite da ostanete, spremite se da radite po 2, 3, a nekad i 4 posla kako biste izmirili sve što je potrebno od obaveza i eventualno kupili nepromočive čizme za zimu. Dobro, ne moraju da budu baš nepromočive.
Naravno, seksualno uznemiravanje na radnom mestu je u sklopu posla jer – može im se. Sreća, ovo nije svojestveno svakom radnom mestu, ali – nije čudno što neko dobije otkaz jer nije hteo sa gazdom “na piće” ili mu rebnu od plate jer “ste odbili da menadžeru pomognete i ostanete posle posla”. Dok nisam došla u Beograd, mislila sam da se ovo dešava samo u filmovima.
Isto, nepotizam kao i bezrazložno favorizovanje polu-kvalitetnih ljudi su svakodevna pojava. Ali, to važi za celu Srbiju, mislim.
3. Bus Plus
To što su za ovaj sistem naplate karate čuli i u drugim gradovima, uglavnom u hronikama vesti, govori dosta toga. Da li su ljudi toliko bezobrazni, ili su pak, kontrolori i komunalni policajci nestrpljivi, tek, skoro svaki dan gledamo tuče, privođenja, vređanja i psovanja po gradskom prevozu.
I ne treba ocrnjivati samo jedne ili druge – krivi su i putnici i oni koji ih kontrolišu – jer za svađu je potrebno dvoje. Na svakom koraku vidim “švercere”, ali ima ljudi koji i plaćaju redovno svoj prevoz. Međutim, mislim da je najviše onih koji ne mogu sebi da priušte da plate mesečnu kartu, a taj prevoz im je neophodan da bi stigla na svoj posao. Poražavajuće.
4. (Ne)prijateljstva
Beograd je, kao i svaka starleta, namunjen i zloban. Šljašti, pući se, u osmehu je, izigrava prijatelja a tabloidu proda najintimniju vest koju ste joj u nekom trenutku poverili. Ako u Beogradu steknete prijatelja, srećni ste. Prijateljstva koja potraju u ovom gradu su vrlo retka pojava. Grad je prebrz i niko nema puno vremena za emotivna uplitanja i udublijivanja. Žurimo, jurimo, usput pogazimo nekoliko leševa, pa svako u svoju kancelariju. Pokažite da ste sposobni, mrzeće vas. Dokažite da ste sposobni, saplešće vas.
Napredujte, prestaće da vam se javljaju na telefon. Ali, zato, izgovorite rečenicu “Ej, ima nekog alkohola, ‘aj dođite za pola sata” i imaćete pun stan “prijatelja kojima ste jako nedostajali”. Za nekoga ko dolazi iz provincije, gde je sistem vrednosti drugačiji od ovog beogradskog, prijatelji za jednokratnu upotrebu su neka potpuno nejasna dimenzija.
Još ako se upletete u društvo “rođenih Beograđana” vrlo je verovatno da ćete u nekom trenutku (naravno, isključivo kada okrenete leđa) biti “gle ovu, došla u Beograd i otela nekome posao”.
Beograd – hteli ste, eto vam.
Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade
Beograd vas iscedi, umori, iskoristi, pa ako ste previše meki i nimalo žilavi - šutne vas nazad u matičnu provinciju jer, šta ćete vi u Beogradu?
Iako sam u velegrad došla iz grada (ne sela), da bih ispoštovala “rođene Beograđane” koji se svojim lokacijskim pedigreom ponose više nego stečenim za života, moram da kažem da sam provincijalka, čisto da se niko ne nađe uvrđen
Mada, istina, iz kojeg god grada iz Srbije da stignete u prestonicu svaki vam zadeluje siv, dosadan, mračan i turoban u odnosu na lepotu Beograda koja vas zatekne.
Veliki gradovi kao da imaju ličnost – neverovatno utiču na čoveka, baš kao i čovek na čoveka. Umeju da nam promene ličnost, ukus, stav, shvatanje, da nas namame i pomame, kazne i nagrade, i – uz sve to – pokvare.
Došla sam u Beograd da nađem posao i ljubav. Našla sam užas, katastrofu, promiskuitet, nesreću, nezadovoljstvo. Dragi provincijalci i provincijalke, evo zašto će vam Beograd uništiti život.
1. (Ne)moral
Nemoral ili amoral (prim.prev. hipsterski rečnik), manjak morala, totalni nemoral i varijacije na temu su ono što će vas uništiti. Ako ste neko ko je vaspitan da postoji u paru, uz jednu osobu, Beograd će vas išamarati i prevaspitati ili bar pokušati da vas prevaspita.
U ovom gradu su se parovi napravili odavno, i tako stoje – sada retko ko ulazi u monogamne veze, držanje za ruke, šetnje, upoznavanje s prijateljima. Ponuda i potražnja u ovom gradu je neravnomerna – svi smo se iz kojekvavih gradova, sela, opština, sela do sela sjatili ovde i svi tražimo svoje mesto pod suncem.
U Beogradu, (prividnu) ljubav ćete naći onlajn pa se nadati da će se i van virtuelnog univerzuma nastaviti. Drugačije, ovo je grad u kom vas pozovu na kafu pa vam “neprimetno” zavuku ruku pod suknju, grad u kom vas pozovu na dejt pa raskopačju šlic i kažu “hajde, samo me malo pipni”.
Beograd je prestonica u kojoj se za momka za kog ste misli da je samo vaš jer je poljubio papirić na kom ste mu zapisali broj ispostavi da se viđa sa još 4 devojke istovremeno, pa se vi možda uklopite u prazne dane. Nije ovaj grad za tanane duše, zaljubljive duše, fine ljude.
2. Posao, ponuda i potražnja
Uvek postoji ona teza “u većem gradu je lakše naći posao” – tačno. I, zaista, nijedan posao nije sramota raditi koji plaća kiriju i račune za taj mesec. Ali, u ovom gradu koji ključa od mladih i ambicioznih ljudi, od pametnih i sposobnih (budućih) intelektualaca, eksploatacija te mladosti i pameti je na vrhuncu. Pod okriljem “šanse za dokazivanjem” radićete i za sitnu lovu po 10 sati dnevno, pa ćete redovno dobijati nervne slomove kada čujete na TV-u da je prosečna plata u Srbiji 40 000 dinara. Beograd ne poštuje proseke, Beograd vas iscedi, umori, iskoristi, pa ako ste previše meki i nimalo žilavi – šutne vas nazad u matičnu provinciju jer, šta ćete vi u Beogradu?
A, ako baš želite da ostanete, spremite se da radite po 2, 3, a nekad i 4 posla kako biste izmirili sve što je potrebno od obaveza i eventualno kupili nepromočive čizme za zimu. Dobro, ne moraju da budu baš nepromočive.
Naravno, seksualno uznemiravanje na radnom mestu je u sklopu posla jer – može im se. Sreća, ovo nije svojestveno svakom radnom mestu, ali – nije čudno što neko dobije otkaz jer nije hteo sa gazdom “na piće” ili mu rebnu od plate jer “ste odbili da menadžeru pomognete i ostanete posle posla”. Dok nisam došla u Beograd, mislila sam da se ovo dešava samo u filmovima.
Isto, nepotizam kao i bezrazložno favorizovanje polu-kvalitetnih ljudi su svakodevna pojava. Ali, to važi za celu Srbiju, mislim.
3. Bus Plus
To što su za ovaj sistem naplate karate čuli i u drugim gradovima, uglavnom u hronikama vesti, govori dosta toga. Da li su ljudi toliko bezobrazni, ili su pak, kontrolori i komunalni policajci nestrpljivi, tek, skoro svaki dan gledamo tuče, privođenja, vređanja i psovanja po gradskom prevozu.
I ne treba ocrnjivati samo jedne ili druge – krivi su i putnici i oni koji ih kontrolišu – jer za svađu je potrebno dvoje. Na svakom koraku vidim “švercere”, ali ima ljudi koji i plaćaju redovno svoj prevoz. Međutim, mislim da je najviše onih koji ne mogu sebi da priušte da plate mesečnu kartu, a taj prevoz im je neophodan da bi stigla na svoj posao. Poražavajuće.
4. (Ne)prijateljstva
Beograd je, kao i svaka starleta, namunjen i zloban. Šljašti, pući se, u osmehu je, izigrava prijatelja a tabloidu proda najintimniju vest koju ste joj u nekom trenutku poverili. Ako u Beogradu steknete prijatelja, srećni ste. Prijateljstva koja potraju u ovom gradu su vrlo retka pojava. Grad je prebrz i niko nema puno vremena za emotivna uplitanja i udublijivanja. Žurimo, jurimo, usput pogazimo nekoliko leševa, pa svako u svoju kancelariju. Pokažite da ste sposobni, mrzeće vas. Dokažite da ste sposobni, saplešće vas.
Napredujte, prestaće da vam se javljaju na telefon. Ali, zato, izgovorite rečenicu “Ej, ima nekog alkohola, ‘aj dođite za pola sata” i imaćete pun stan “prijatelja kojima ste jako nedostajali”. Za nekoga ko dolazi iz provincije, gde je sistem vrednosti drugačiji od ovog beogradskog, prijatelji za jednokratnu upotrebu su neka potpuno nejasna dimenzija.
Još ako se upletete u društvo “rođenih Beograđana” vrlo je verovatno da ćete u nekom trenutku (naravno, isključivo kada okrenete leđa) biti “gle ovu, došla u Beograd i otela nekome posao”.
Beograd – hteli ste, eto vam.
)))))
