комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.965
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/53...ece-i-Srbe-Predstavljena-knjiga-o-Ledi-Pedzet
Tanjug | 25. 02. 2015
Srbi su danas, makar simbolično, odali dužno poštovanje i zahvalnost velikoj dobročiniteljki našeg naroda, britanskoj aristokratkinji ledi Luis Margaret Lejli Pedžet izložbom, promocijom knjige o njoj i projekcijom dokumentarnog filma u Atrijumu Biblioteke grada Beograda.
Nataša Marković
Autor projekta novinar i pisac Nataša Marković, vlasnica izdavačke kuće "Plavi jahač" dobila je podršku srpskog Ministarstva kulture pre godinu dana kada je počelo obležavanje jednog veka od početka Prvog svetskog rata, a kako je rekla Markovićeva, "dobri anđeo" koji je bdeo nad realizacijom bio je ondašnji državni sekretar Dejan Ristić koji je danas bio jedan od govornika, s obzirom da je po obrazovanju istoričar.
Publici se prvo obratio ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Klif zahvalivši se Markovićki, autorki izložbe i knjige, Biblioteci Beograda kao i svima koji su učestovali u realizaciji ove multidisciplinarne svečanosti u čast njegove sunarodnice kojom se ponose i njena domovina i Srbija u koju je došla 1910. kao supruga ondašnjeg njegovog prethodnika lorda Ralfa Pedžeta i do kraja života se brinula o Srbima.
"Ledi Pedžet je celoga života imala nekoliko ljubavi: za humanitarni rad, za ptice, cveće i za Srbe", istakao je ambasador Klif i dodao da u njeno vreme nije bilo puno žena poput nje da su se tako aktivno uključivale u javni život i nikada nije bila u senci svoga muža.
"Ledi Pedžet (1881-1958) je na javnoj sceni krčila put drugim ženama kojima je bila uzor i okupila je oko sebe mnoge sunarodnice da joj se priključe u prikupljanju humanitarne pomoći Srbima tokom balkanskih ratova ali i da rade kao bolničarke u vojnim bolnicamna ne obazirući se na opasnost od zaraznih bolesti kojima su mnoge podlegle", rekao je ambasador.
On je izrazio zadovoljstvo što je Beograd nazvao jednu ulicu po njoj i to u blizini rezidencije britanskog ambasadora i podsetio da je bila nosilac najviših državnih odlikovanja obe zemlje.
Markovićeva je namerno angažovala profesorku sa Katedre za istoriju beogradskog Filozofskog fakuklteta prof. dr Miru Radojević, jer, kako je kazala, samatrala je da ta čast mora da pripadne ženi.
Dr Radojević je istakla da je u Srbiji 100. godišnjica početka Prvog svetskog rata dostojno obeležena sa više od 10 naučnih skupova, brojnim studijama,ali učešće žena iz inostrnanstva, poput ledi Pedžet, nije dobilo ono mesto koje zaslužuje, jer one su bile prave heroine žrtvujući i svoje živote da bi pomogle srpskim ranjenicima.
Ona je podsetila da je ledi Pedžet radila kao dobrovoljna medicinska sestra u vojnoj bolnici "Kola srpskih sestara" i Bolnici u Savamali tokom Balkanskih ratova, a u Prvom svetskom ratu otvorila je bolnicu u Skoplju 1914. i to je bila prva strana humanitarna misija.
Posle Drugog svetskog rata pomagala je Srbima u emigraciji u Londonu. Školovala je stotinu dece iz Srbije i kažu da Srbi nisu imali većeg prijatelja, medju strancima od nje. Citirajući uspomene Radoja Kneževića koji je bio u pratnji kralja Petra II Karadjordjevića u Londonu ona je kazala da je ledi Pedžet nekoliko dana pred smrt izjavila "ako me svi zaborave, to mi je svejedno, samo da me moji Srbi ne zaborave!". Istoričar Ristić je podsetio da su Srbi skloni zaboravljanju i njemu se čini da smo zaboravili i ulogu žena u ratovima bilo da su to bile Srpkinje ili strankinje. On je naglasio da su Srpkinje pokazale u svim ratovima tokom 20. veka da su nekada veći junaci nego muškarci, jer su se ravnopravno sa njima prihvatale oružja, a zatim su bile spremne na podnesu najveće žrtve kao majke, sestre ili supruge bilo da su podizale i čuvale decu ili su sa vojskom, kao bolničarke, prošle celu golgotu.
Prema rečima Ristića, ledi Pedžet je preživela sve tegobe ratovanja i njene beleške i sećanja su dragocena svedočanstva jer su jasna i objektivna.
"Mi smo 'usvojili' ledi Pedžet zbog njenih zasluga, ali i čistog srca zbog nesebične ljubavi prema Srbima, a ovaj izuzetno kvalitetan projekat je pokušaj da se jednoj ženi velikog srca obezbedi trajno mesto u našoj istoriji", istakao je Ristić i dodao da ona zaslužuje ne samo nove knjige, u kojima bi se još bolje prikazale sve njene aktivnosti kao velike humanitarke, već i spomenik.
Markovićeva je kazala da je ova knjiga više prolog za ozbiljjnu naučnu biografiju jer se u njoj nije bavila njenim životom i radom izvan Srbije i ratnih zbivanja. Ona je najavila da će 15 marta u Londonu biti predstavljena njena knjiga i to u dvorcu Varen hauz u kome je živela ledi Pedžet.
Tanjug | 25. 02. 2015
Srbi su danas, makar simbolično, odali dužno poštovanje i zahvalnost velikoj dobročiniteljki našeg naroda, britanskoj aristokratkinji ledi Luis Margaret Lejli Pedžet izložbom, promocijom knjige o njoj i projekcijom dokumentarnog filma u Atrijumu Biblioteke grada Beograda.
Nataša Marković
Autor projekta novinar i pisac Nataša Marković, vlasnica izdavačke kuće "Plavi jahač" dobila je podršku srpskog Ministarstva kulture pre godinu dana kada je počelo obležavanje jednog veka od početka Prvog svetskog rata, a kako je rekla Markovićeva, "dobri anđeo" koji je bdeo nad realizacijom bio je ondašnji državni sekretar Dejan Ristić koji je danas bio jedan od govornika, s obzirom da je po obrazovanju istoričar.
Publici se prvo obratio ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Klif zahvalivši se Markovićki, autorki izložbe i knjige, Biblioteci Beograda kao i svima koji su učestovali u realizaciji ove multidisciplinarne svečanosti u čast njegove sunarodnice kojom se ponose i njena domovina i Srbija u koju je došla 1910. kao supruga ondašnjeg njegovog prethodnika lorda Ralfa Pedžeta i do kraja života se brinula o Srbima.
"Ledi Pedžet je celoga života imala nekoliko ljubavi: za humanitarni rad, za ptice, cveće i za Srbe", istakao je ambasador Klif i dodao da u njeno vreme nije bilo puno žena poput nje da su se tako aktivno uključivale u javni život i nikada nije bila u senci svoga muža.
"Ledi Pedžet (1881-1958) je na javnoj sceni krčila put drugim ženama kojima je bila uzor i okupila je oko sebe mnoge sunarodnice da joj se priključe u prikupljanju humanitarne pomoći Srbima tokom balkanskih ratova ali i da rade kao bolničarke u vojnim bolnicamna ne obazirući se na opasnost od zaraznih bolesti kojima su mnoge podlegle", rekao je ambasador.
On je izrazio zadovoljstvo što je Beograd nazvao jednu ulicu po njoj i to u blizini rezidencije britanskog ambasadora i podsetio da je bila nosilac najviših državnih odlikovanja obe zemlje.
Markovićeva je namerno angažovala profesorku sa Katedre za istoriju beogradskog Filozofskog fakuklteta prof. dr Miru Radojević, jer, kako je kazala, samatrala je da ta čast mora da pripadne ženi.
Dr Radojević je istakla da je u Srbiji 100. godišnjica početka Prvog svetskog rata dostojno obeležena sa više od 10 naučnih skupova, brojnim studijama,ali učešće žena iz inostrnanstva, poput ledi Pedžet, nije dobilo ono mesto koje zaslužuje, jer one su bile prave heroine žrtvujući i svoje živote da bi pomogle srpskim ranjenicima.
Ona je podsetila da je ledi Pedžet radila kao dobrovoljna medicinska sestra u vojnoj bolnici "Kola srpskih sestara" i Bolnici u Savamali tokom Balkanskih ratova, a u Prvom svetskom ratu otvorila je bolnicu u Skoplju 1914. i to je bila prva strana humanitarna misija.
Posle Drugog svetskog rata pomagala je Srbima u emigraciji u Londonu. Školovala je stotinu dece iz Srbije i kažu da Srbi nisu imali većeg prijatelja, medju strancima od nje. Citirajući uspomene Radoja Kneževića koji je bio u pratnji kralja Petra II Karadjordjevića u Londonu ona je kazala da je ledi Pedžet nekoliko dana pred smrt izjavila "ako me svi zaborave, to mi je svejedno, samo da me moji Srbi ne zaborave!". Istoričar Ristić je podsetio da su Srbi skloni zaboravljanju i njemu se čini da smo zaboravili i ulogu žena u ratovima bilo da su to bile Srpkinje ili strankinje. On je naglasio da su Srpkinje pokazale u svim ratovima tokom 20. veka da su nekada veći junaci nego muškarci, jer su se ravnopravno sa njima prihvatale oružja, a zatim su bile spremne na podnesu najveće žrtve kao majke, sestre ili supruge bilo da su podizale i čuvale decu ili su sa vojskom, kao bolničarke, prošle celu golgotu.
Prema rečima Ristića, ledi Pedžet je preživela sve tegobe ratovanja i njene beleške i sećanja su dragocena svedočanstva jer su jasna i objektivna.
"Mi smo 'usvojili' ledi Pedžet zbog njenih zasluga, ali i čistog srca zbog nesebične ljubavi prema Srbima, a ovaj izuzetno kvalitetan projekat je pokušaj da se jednoj ženi velikog srca obezbedi trajno mesto u našoj istoriji", istakao je Ristić i dodao da ona zaslužuje ne samo nove knjige, u kojima bi se još bolje prikazale sve njene aktivnosti kao velike humanitarke, već i spomenik.
Markovićeva je kazala da je ova knjiga više prolog za ozbiljjnu naučnu biografiju jer se u njoj nije bavila njenim životom i radom izvan Srbije i ratnih zbivanja. Ona je najavila da će 15 marta u Londonu biti predstavljena njena knjiga i to u dvorcu Varen hauz u kome je živela ledi Pedžet.
Poslednja izmena:
