комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.706
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/537787/Stratfor-predvidja-Raspad-EU-i-Rusije-diktatura-u-Kini-SAD-ostaju-sila
Američka izdavačka i obaveštajna kompanija Stratfor, koja od 1996. svakih pet godina daje predviđanja, za period od 2015-2025 procenjuje da će Evropska unija teško preživeti u sadašnjoj formi, kao i Rusija, da rat sa islamistima jenjava, Kina će zapasti u komunističku diktaturu, dok će Sjedinjene Američke Države ostati jedna od najvećih vojnih sila.
BLISKI I SREDNJI ISTOK
“Vidimo da rat SAD-džihadisti jenjava. To ne znači da će islamistički militant biti eliminisani. Napadi će se nastaviti, neki će biti uspešni. Međutim, dva glavna rata u region će se dramatično smanjiti, ako ne i završiti do 2020. Vidimo takođe da će situacija sa Iranom biti stavljena pod kontrolu. Da li će to biti urađeno vojnom akcijom ili izolacijom Irana, ili političkim dogovorom sa trenutnim ili budućim režimom nije jasno, ali nije ni važno za širu geopolitičku situaciju. Iran prosto nema moć da bude vodeći igrač u regionu van svog neposrednog horizontal”.
“Srednji Istok – posebno područje između Levanta i Irana, zajedno sa Severnom Afrikom – prolazi kroz nacionalne krize. To znači da se nacije koje su ustanovile evropske sile u 19. i 20. veku urušavaju na svoje sastavne delove, koje definišu dinastije, religije, ili promenljivi ekonomski interesi. U zemljama poput Libije, Sirije i Iraka videli smo devoluciju nacionalnih država na delove koji međusobno ratuju i koji prelazi granice”.
EVROPSKA UNIJA
“Diverzitet sistema i demografije koji čini Evropu staviće institucije EU pod veliki pritisak. Sumnjamo da će institucije preživeti. Sumnjamo da će raditi veoma efikasno. Glavna politička tendencija biće daleko od multinacionalnih rešenja, ka rastućem nacionalizmu kojeg vode razilazeće sile ekonomije, društva i kulture. Elite koje su stvorile EU naći će se pod rastućim pritiskom veće populacije. Tenzije između ekonomskih interesa i kulturne stabilnosti definisaće Evropu. Samim tim, međuevropski odnosi biće nepredvidljivi i nesigurni. EU neće biti sposobna da reši svoj fundamentalni problem, što nije evrozona, već slobodna trgovinska zona. Nemačka je gravitacioni centar EU; ona izvozi više od 50 odsto svog BDP, a pola toga ide drugim zemljama Unije. Rast nemačke privrede, zaposlenost i društvena stabilnost zavise od tog izvoza. Strukture EU su stvorene da podrže njenu zavisnost od izvoza. Ovo je već najmanje dva puta delilo Evropu. Mediteranska Evropa i zemlje poput Austrije i Nemačke imaju potpuno drugačije sheme ponašanja i potrebe. Nema jedinstvene politike koja bi udovoljila čitavoj Evropi. Ovo je suštinski problem od početka, ali je sada došao do vrhunca. Ono što daje dobit jednom delu Evrope, šteti onom drugom. Nacionalizam je već značajno porastao. Zabrinutost Istočne Evrope oko Rusije stvara drugu Evropu, a ako razdvojimo Veliku Britaniju i Skandinaviju imamo već četiri njih. S porastom broja evroskeptičnih desničarskih i levičarskih stranaka, rastuća delegitimizacija vladajućih partija i sve veća popularnost separatističkih, fragmentacija i nacionalizam koji smo predviđali još 2005. su očigledni. Ovi trendovi će se nastaviti. EU će možda preživeti u nekom smislu, ali će njeni ekonomski, politički i vojni odnosi biti vođeni bilateralnim ili ograničenim multilateralnim odnosima koji neće biti obavezujući. Neke države će možda zadržati članstvo u nekoj veoma modifikovanoj EU, ali to neće definisati Evropu”.
RUSIJA
Rusija će provesti 2010-te godine tražeći da se osigura pre nego što dođe do demografskog pada. To će pokušati jačanjem svoje ekonomije dok joj demografija još dozvoljava. Rusija će takođe hteti da reintegriše bivše sovjetske republike u koherentni entitet kako bi odložila u stranu svoje demografske probleme, proširila tržište i dobila teritoriju. Rusija sebe vidi pod pritiskom, i stoga je u žurbi. To će uzrokovati da bude agresivnija i opasnija. Međutim, u 2010-tim nejne akcije će uzrokovati napetost među njenim susedima, i u smislu nacionalne bezbednosti i u smislu brzo menjajućih ekonomskih politika. Malo je verovatno da će Ruska Federacija preživeti u sadašnjem obliku. Neuspeh Rusije da transformiše prihode od energije u samo-podržavajuću ekonomiju čini je ranjivom na fluktuacije cena. Ona nema odbrane od ovih tržišnih sila. S obzirom na organizaciju federacije, sa prihodima koji idu do Moskve pre nego što se distribuišu direktno ili preko regionalni h vlada, tok sredstava će takođe dramatično varirati. Ovo će dovesti do ponavljanja iskustva Sovjetskog Saveza ’80-tih i Rusije ’90-tih, sa padom mogućnosti Moskve da podrži nacionalnu infrastrukturu. U ovom slučaju, to će dovesti do odbrane regiona formiranjem nezvaničnih i zvaničnih autonomnih entiteta. Ekonomske veze koje vežu rusku periferiju sa Moskvom će oslabiti. Najpogođenije će biti bivše satelitske države Centralne Evrope. Glavna briga Rusije ostaje Severnoevropska ravan, tradicionalna ruta invazije na Rusiju. Fokus na to će se uvećati kako Evropa postane politički nepredvidljiva. Ruski pritisak na Centralnu Evropu neće biti vojni, ali će se Centralna Evropa osećati pod pretnjom. Smatramo da će ovaj konstantan i rastući pritisak pogurati društveni, ekonomski i vojni razvog Centralne Evrope”.
KINA
“Kineska ekonomija, poput japanske i drugih država Istočne Azije pre nje, smanjiće stopu rasta dramatično, kako bi regulisala rast sa stopom povraćaja kapitala i ravnoteže finansijskog sistema. Da bi to uradila, moraće se pozabaviti sa rezultujućim socijalnim i političkim tenzijama. Rastuće diktatorske tendencije Pekinga i antikorupciona kampanja, koja je u stvari širenje moći Pekinga širom Kine, obezbeđuju okvir onog što bi Kina volela da vidi u sledećoj deceniji. Kina sledi hibridnu stazu koja centralizuje političke i ekonomske moći, širi primat partije iznad vojske i konsoliduje prethodno izdeljene industrije, usred postepene i mlake implementacije tržišno orijentisanih reformi u državnim preduzećima i bankarskom sektoru. Veoma je verovatno da će doći do diktatorske države uparene sa skromnijim ekonomskim rezultatima. Postoji i manje verovatan, ali i dalje moguć rezultat, u kome se politički interesi duž obale pobune protiv politike Pekinga koji prebacuje bogatstvo u unutrašnjost da suzbije političke nemire. Ovo nije nepoznata shema u Kini i treba je uzeti u obzir, iako je ne vidimo kako izglednu. Naša prognoza je nametanje komunističke diktature, visok stepen ekonomske i političke centralizacije i rastući nacionalizam”.
SAD
“Što se tiče Amerike, u 2010-tim će se nastaviti rast ekonomske i vojne moći koji je počeo pre više od jednog veka. SAD će ostati glavna, ali ne i jedina vojna sila u svetu, koja proizvodi 25 odsto svetskog bogatstva godišnje. SAD će nastaviti da dominiraju svetskim okeanima i biće jedine sa značajnom interkontinentalnom vojnom silom. Od 1880. SAD imaju neprekinutu ekspanziju ekonomije i moći. Čak je i Velika kriza ostavila mali trag. Ova ekspanzija moći je u centru internacionalnog sistema i predviđamo da će nastaviti nesmanjenom snagom. Najveća prednost SAD je njena izdvojenost. SAD izvoze svega devet odsto svog BDP, od čega 40 odsto ide u Kanadu i Meksiko. Svega pet odsto je izloženo na globalnom planu. Kako nesigurnosti u Evropi, Rusiji i Kini rastu, čak i da SAD izgube pola svog izvoza, što je ogromna količina, to ne bi bio nerešiv problem. Amerikanci su stekli dobit i od globalne krize. SAD su raj za globalni kapital. Kako kapital odlazi iz Kine, Evrope i Rusije, novac ulazi u SAD smanjujući kamatne stope i održavajući tržište kapitala. Dakle, nema izlaganja bankarskoj krizi u Evropi, nema je blizu. Što se tiče straha da će Kina povući svoj novac sa američkog tržišta, to bi se svakako polako događalo dok kineski rast usporava a unutrašnje investicije rastu. Naglo povlačenje je nemoguće. Nema gde drugde da se uloži novac. Sledeća decenija će biti svedok fluktuacija u ekonomskom rastu i tržištima u SAD, ali će zemlja ostati stabilno srce međunarodnog sistema. U isto vreme, Amerikanci će postati manje zavisni od tog sistema i suočiti se sa mnogim poteškoćama u upravljaju, posebno umirivanju tog sistema. SAD će sledeće decenije postati selektivnije u političkim obavezama i još selektivnije u vojnim intervencijama”.
“Nema decenije bez bola, čak i u savršenim vremenima ima patnje. Krize koje očekujemo su daleko od najvećih viđenih u prošlom veku i nisu gore od onih koje ćemo videti u sledećima. Tu je i uverenje da je naš bol najveći do sada. To je narcisoidno. Ono što sada imamo uvek će se menjati – obično ranije nego što mislimo da je moguće. Naši bolovi sada su jedva normalni bolovi čoveka. To nije uteha već realnost i u tom kontekstu treba čitati prognozu za ovu deceniju”, zaključuje Stratfor.
Američka izdavačka i obaveštajna kompanija Stratfor, koja od 1996. svakih pet godina daje predviđanja, za period od 2015-2025 procenjuje da će Evropska unija teško preživeti u sadašnjoj formi, kao i Rusija, da rat sa islamistima jenjava, Kina će zapasti u komunističku diktaturu, dok će Sjedinjene Američke Države ostati jedna od najvećih vojnih sila.
BLISKI I SREDNJI ISTOK
“Vidimo da rat SAD-džihadisti jenjava. To ne znači da će islamistički militant biti eliminisani. Napadi će se nastaviti, neki će biti uspešni. Međutim, dva glavna rata u region će se dramatično smanjiti, ako ne i završiti do 2020. Vidimo takođe da će situacija sa Iranom biti stavljena pod kontrolu. Da li će to biti urađeno vojnom akcijom ili izolacijom Irana, ili političkim dogovorom sa trenutnim ili budućim režimom nije jasno, ali nije ni važno za širu geopolitičku situaciju. Iran prosto nema moć da bude vodeći igrač u regionu van svog neposrednog horizontal”.
“Srednji Istok – posebno područje između Levanta i Irana, zajedno sa Severnom Afrikom – prolazi kroz nacionalne krize. To znači da se nacije koje su ustanovile evropske sile u 19. i 20. veku urušavaju na svoje sastavne delove, koje definišu dinastije, religije, ili promenljivi ekonomski interesi. U zemljama poput Libije, Sirije i Iraka videli smo devoluciju nacionalnih država na delove koji međusobno ratuju i koji prelazi granice”.
EVROPSKA UNIJA
“Diverzitet sistema i demografije koji čini Evropu staviće institucije EU pod veliki pritisak. Sumnjamo da će institucije preživeti. Sumnjamo da će raditi veoma efikasno. Glavna politička tendencija biće daleko od multinacionalnih rešenja, ka rastućem nacionalizmu kojeg vode razilazeće sile ekonomije, društva i kulture. Elite koje su stvorile EU naći će se pod rastućim pritiskom veće populacije. Tenzije između ekonomskih interesa i kulturne stabilnosti definisaće Evropu. Samim tim, međuevropski odnosi biće nepredvidljivi i nesigurni. EU neće biti sposobna da reši svoj fundamentalni problem, što nije evrozona, već slobodna trgovinska zona. Nemačka je gravitacioni centar EU; ona izvozi više od 50 odsto svog BDP, a pola toga ide drugim zemljama Unije. Rast nemačke privrede, zaposlenost i društvena stabilnost zavise od tog izvoza. Strukture EU su stvorene da podrže njenu zavisnost od izvoza. Ovo je već najmanje dva puta delilo Evropu. Mediteranska Evropa i zemlje poput Austrije i Nemačke imaju potpuno drugačije sheme ponašanja i potrebe. Nema jedinstvene politike koja bi udovoljila čitavoj Evropi. Ovo je suštinski problem od početka, ali je sada došao do vrhunca. Ono što daje dobit jednom delu Evrope, šteti onom drugom. Nacionalizam je već značajno porastao. Zabrinutost Istočne Evrope oko Rusije stvara drugu Evropu, a ako razdvojimo Veliku Britaniju i Skandinaviju imamo već četiri njih. S porastom broja evroskeptičnih desničarskih i levičarskih stranaka, rastuća delegitimizacija vladajućih partija i sve veća popularnost separatističkih, fragmentacija i nacionalizam koji smo predviđali još 2005. su očigledni. Ovi trendovi će se nastaviti. EU će možda preživeti u nekom smislu, ali će njeni ekonomski, politički i vojni odnosi biti vođeni bilateralnim ili ograničenim multilateralnim odnosima koji neće biti obavezujući. Neke države će možda zadržati članstvo u nekoj veoma modifikovanoj EU, ali to neće definisati Evropu”.
RUSIJA
Rusija će provesti 2010-te godine tražeći da se osigura pre nego što dođe do demografskog pada. To će pokušati jačanjem svoje ekonomije dok joj demografija još dozvoljava. Rusija će takođe hteti da reintegriše bivše sovjetske republike u koherentni entitet kako bi odložila u stranu svoje demografske probleme, proširila tržište i dobila teritoriju. Rusija sebe vidi pod pritiskom, i stoga je u žurbi. To će uzrokovati da bude agresivnija i opasnija. Međutim, u 2010-tim nejne akcije će uzrokovati napetost među njenim susedima, i u smislu nacionalne bezbednosti i u smislu brzo menjajućih ekonomskih politika. Malo je verovatno da će Ruska Federacija preživeti u sadašnjem obliku. Neuspeh Rusije da transformiše prihode od energije u samo-podržavajuću ekonomiju čini je ranjivom na fluktuacije cena. Ona nema odbrane od ovih tržišnih sila. S obzirom na organizaciju federacije, sa prihodima koji idu do Moskve pre nego što se distribuišu direktno ili preko regionalni h vlada, tok sredstava će takođe dramatično varirati. Ovo će dovesti do ponavljanja iskustva Sovjetskog Saveza ’80-tih i Rusije ’90-tih, sa padom mogućnosti Moskve da podrži nacionalnu infrastrukturu. U ovom slučaju, to će dovesti do odbrane regiona formiranjem nezvaničnih i zvaničnih autonomnih entiteta. Ekonomske veze koje vežu rusku periferiju sa Moskvom će oslabiti. Najpogođenije će biti bivše satelitske države Centralne Evrope. Glavna briga Rusije ostaje Severnoevropska ravan, tradicionalna ruta invazije na Rusiju. Fokus na to će se uvećati kako Evropa postane politički nepredvidljiva. Ruski pritisak na Centralnu Evropu neće biti vojni, ali će se Centralna Evropa osećati pod pretnjom. Smatramo da će ovaj konstantan i rastući pritisak pogurati društveni, ekonomski i vojni razvog Centralne Evrope”.
KINA
“Kineska ekonomija, poput japanske i drugih država Istočne Azije pre nje, smanjiće stopu rasta dramatično, kako bi regulisala rast sa stopom povraćaja kapitala i ravnoteže finansijskog sistema. Da bi to uradila, moraće se pozabaviti sa rezultujućim socijalnim i političkim tenzijama. Rastuće diktatorske tendencije Pekinga i antikorupciona kampanja, koja je u stvari širenje moći Pekinga širom Kine, obezbeđuju okvir onog što bi Kina volela da vidi u sledećoj deceniji. Kina sledi hibridnu stazu koja centralizuje političke i ekonomske moći, širi primat partije iznad vojske i konsoliduje prethodno izdeljene industrije, usred postepene i mlake implementacije tržišno orijentisanih reformi u državnim preduzećima i bankarskom sektoru. Veoma je verovatno da će doći do diktatorske države uparene sa skromnijim ekonomskim rezultatima. Postoji i manje verovatan, ali i dalje moguć rezultat, u kome se politički interesi duž obale pobune protiv politike Pekinga koji prebacuje bogatstvo u unutrašnjost da suzbije političke nemire. Ovo nije nepoznata shema u Kini i treba je uzeti u obzir, iako je ne vidimo kako izglednu. Naša prognoza je nametanje komunističke diktature, visok stepen ekonomske i političke centralizacije i rastući nacionalizam”.
SAD
“Što se tiče Amerike, u 2010-tim će se nastaviti rast ekonomske i vojne moći koji je počeo pre više od jednog veka. SAD će ostati glavna, ali ne i jedina vojna sila u svetu, koja proizvodi 25 odsto svetskog bogatstva godišnje. SAD će nastaviti da dominiraju svetskim okeanima i biće jedine sa značajnom interkontinentalnom vojnom silom. Od 1880. SAD imaju neprekinutu ekspanziju ekonomije i moći. Čak je i Velika kriza ostavila mali trag. Ova ekspanzija moći je u centru internacionalnog sistema i predviđamo da će nastaviti nesmanjenom snagom. Najveća prednost SAD je njena izdvojenost. SAD izvoze svega devet odsto svog BDP, od čega 40 odsto ide u Kanadu i Meksiko. Svega pet odsto je izloženo na globalnom planu. Kako nesigurnosti u Evropi, Rusiji i Kini rastu, čak i da SAD izgube pola svog izvoza, što je ogromna količina, to ne bi bio nerešiv problem. Amerikanci su stekli dobit i od globalne krize. SAD su raj za globalni kapital. Kako kapital odlazi iz Kine, Evrope i Rusije, novac ulazi u SAD smanjujući kamatne stope i održavajući tržište kapitala. Dakle, nema izlaganja bankarskoj krizi u Evropi, nema je blizu. Što se tiče straha da će Kina povući svoj novac sa američkog tržišta, to bi se svakako polako događalo dok kineski rast usporava a unutrašnje investicije rastu. Naglo povlačenje je nemoguće. Nema gde drugde da se uloži novac. Sledeća decenija će biti svedok fluktuacija u ekonomskom rastu i tržištima u SAD, ali će zemlja ostati stabilno srce međunarodnog sistema. U isto vreme, Amerikanci će postati manje zavisni od tog sistema i suočiti se sa mnogim poteškoćama u upravljaju, posebno umirivanju tog sistema. SAD će sledeće decenije postati selektivnije u političkim obavezama i još selektivnije u vojnim intervencijama”.
“Nema decenije bez bola, čak i u savršenim vremenima ima patnje. Krize koje očekujemo su daleko od najvećih viđenih u prošlom veku i nisu gore od onih koje ćemo videti u sledećima. Tu je i uverenje da je naš bol najveći do sada. To je narcisoidno. Ono što sada imamo uvek će se menjati – obično ranije nego što mislimo da je moguće. Naši bolovi sada su jedva normalni bolovi čoveka. To nije uteha već realnost i u tom kontekstu treba čitati prognozu za ovu deceniju”, zaključuje Stratfor.
