Reg
Elita
- Poruka
- 24.712
Slušajući sinoć na N1 razgovor Jugoslava Ćosića sa ministrom prosvete Verbićem i prof. Slobodankom Turajlić (68), vezano za sve probleme u prosveti, prvenstveno o problemu smanjenja plata prosvetnim radnicima, profesorka je izrekla jednu veliku istinu. Rekla je, parafraziraću: "Država može da izvrši i lapot nad penzionerima, ona (država) zbog toga neće trpeti nikakvu štetu, ali smanjenje plata prosvetnim radnicima znači direktno odricanje od budućnosti".
Ne moram da objašnjavam šta je htela da kaže, jasno je svakom ko želi da razume, i sad se pitam da li država Srbija ovakvim odnosom prema penzionerima zaista vrši neku vrstu lapota nad njima?
Ako žive od prosečnih 20 000 dinara, što je apsolutno nedovoljno za mininalne potrebe, ako ogromnom broju njih nema kod da pomogne finansijski, zato što su njihova nezaposlena deca u istoj ili goroj situaciji od njih, ako se zdravstveni sistem prema njima odnosi kao prema otpadu koga bi se što pre trebalo rešiti, kako to možemo da nazovemo? Lapot, ili nekako drugačije?
Znam da će liberali sad udariti u vrisku i histeriju, s "argumentima" kako su oni najbrojnija izdržavana populacija, kako su sebični, kako mogu da trče za busom, a ne mogu da stoje u busu i gomilu drugih gluposti, ali trebalo bi da budemo svesni, bez obzira na godine da ćemo jednog dana, za 30,40 ili više godine biti mi isti oni nad kojima će neko vršiti lapot.
Bez obzira na to šta su dobili od socijalizma (mnogi nisu ništa), da li su zaslužili da se leče u Gerontološkom centru KBC Zvezdara u kome su golubovi stalni stanari?
I onda mi padne na pamet premijerova nedavna izjava vezana za smanjenje penzija njegovim roditeljima i rečenica "da su oni najviše oštećeni" s penzijama od 70 ili više hiljada dinara. Ili neke smešne priče forumaša o nekim penzionerima koji izdaju 16 stanova ili vikendica i žale se kako je danas teško?
Da li je to nešto što možemo da kažemo za prosečnog penzionera u Srbiji? Naravno da nije, to su ekstremi koji se broje u promilima u odnosu na ukupnu populaciju? Da li su penzioneri krivi zbog toga što je neko pokrao pare iz penzionog fonda za koji su odvajali 30, 40 ili više godina kroz razne poreze, doprinose, ili se lapot nad njima vrši zato što su nemoćni za borbu.
Stvarno se ponekad zapitam da li svi oni koji podržavaju ovakav odnos države prema penzionerima uopšte ima ideju kroz šta prolaze stari ljudi, koji, bez obzira na neatraktivan izgled, nekad i senilnost, osećaju isto ono što i mladi ljudi: bol, tugu, radost, sramotu zbog nemoći............
Znam da sve ovo nekima zvuči patetično, ali šta se desilo s humanošću u Srbiji? Kada je postalo in biti surov prema starima?
Nekako uvek polazim od sebe i svog odnosa prema roditeljima, sada je živa samo mama. Jednostavno ne mogu da dozvolim da pati, na najmanji nagoveštaj problema reagujem, plaćam privatne lekare, ali šta rade oni koji to ne mogu?
Izvinite što nemam link za temu, možete slobodno i da je obrišete, verovatno nikome i neće biti zanimljiva.
Ne moram da objašnjavam šta je htela da kaže, jasno je svakom ko želi da razume, i sad se pitam da li država Srbija ovakvim odnosom prema penzionerima zaista vrši neku vrstu lapota nad njima?
Ako žive od prosečnih 20 000 dinara, što je apsolutno nedovoljno za mininalne potrebe, ako ogromnom broju njih nema kod da pomogne finansijski, zato što su njihova nezaposlena deca u istoj ili goroj situaciji od njih, ako se zdravstveni sistem prema njima odnosi kao prema otpadu koga bi se što pre trebalo rešiti, kako to možemo da nazovemo? Lapot, ili nekako drugačije?
Znam da će liberali sad udariti u vrisku i histeriju, s "argumentima" kako su oni najbrojnija izdržavana populacija, kako su sebični, kako mogu da trče za busom, a ne mogu da stoje u busu i gomilu drugih gluposti, ali trebalo bi da budemo svesni, bez obzira na godine da ćemo jednog dana, za 30,40 ili više godine biti mi isti oni nad kojima će neko vršiti lapot.
Bez obzira na to šta su dobili od socijalizma (mnogi nisu ništa), da li su zaslužili da se leče u Gerontološkom centru KBC Zvezdara u kome su golubovi stalni stanari?
I onda mi padne na pamet premijerova nedavna izjava vezana za smanjenje penzija njegovim roditeljima i rečenica "da su oni najviše oštećeni" s penzijama od 70 ili više hiljada dinara. Ili neke smešne priče forumaša o nekim penzionerima koji izdaju 16 stanova ili vikendica i žale se kako je danas teško?
Da li je to nešto što možemo da kažemo za prosečnog penzionera u Srbiji? Naravno da nije, to su ekstremi koji se broje u promilima u odnosu na ukupnu populaciju? Da li su penzioneri krivi zbog toga što je neko pokrao pare iz penzionog fonda za koji su odvajali 30, 40 ili više godina kroz razne poreze, doprinose, ili se lapot nad njima vrši zato što su nemoćni za borbu.
Stvarno se ponekad zapitam da li svi oni koji podržavaju ovakav odnos države prema penzionerima uopšte ima ideju kroz šta prolaze stari ljudi, koji, bez obzira na neatraktivan izgled, nekad i senilnost, osećaju isto ono što i mladi ljudi: bol, tugu, radost, sramotu zbog nemoći............
Znam da sve ovo nekima zvuči patetično, ali šta se desilo s humanošću u Srbiji? Kada je postalo in biti surov prema starima?
Nekako uvek polazim od sebe i svog odnosa prema roditeljima, sada je živa samo mama. Jednostavno ne mogu da dozvolim da pati, na najmanji nagoveštaj problema reagujem, plaćam privatne lekare, ali šta rade oni koji to ne mogu?
Izvinite što nemam link za temu, možete slobodno i da je obrišete, verovatno nikome i neće biti zanimljiva.
