vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Ima li mesta za srpski jezik u Makedoniji?
Bilbordi na kojima piše "Stop srpskoj asimilaciji makedonske nacije" mogli su se do pre neki dan videti u Skoplju. Uklonjeni su uoči dolaska delegacije iz Beograda na zajedničku sednicu dveju vlada u nedelju. Iako je na sastanku ocenjeno da nema otvorenih pitanja, u Makedoniji je oko 35.000 pripadnika srpske zajednice koji, izgleda, sva prava imaju samo na papiru.
Bilbord u Skoplju
Želimo da slušamo makedonsku muziku, a ne srpski kič – tako partija bivšeg makedonskog premijera Ljupča Georgijevskog objašnjava svoju kampanju koja uključuje bilborde po makedonskoj prestonici i aktivnosti na društvenim mrežama.
U partiji Gorgijevskog se pribojavaju gubitka makedonskog nacionalnog identiteta. Međutim, oni koji dobro poznaju tamošnje prilike kažu da je već decenijama na delu pokušaj asimilacije Srba u Makedoniji.
Na papiru, sva prava su tu. U praksi je bitno drugačije.
Profesor Dušan Veljković, koji je jednu deceniju predvodio Nacionalni savet Srba u Makedoniji, kaže da srpska zajednica nema kulturne institucije na svom jeziku. List Slovo izlazi neredovno zbog nedostatka novca, a mnoge inicijative srpske manjine upućene makedonskim vlastima – na tome su, kaže Veljković, i ostale.
- Izostala je svaka namera makedonskih vlasti da nam pruže neophodnu finansijsku i drugu pomoć koja je bila daleko ispod nivoa koji je Republika Srbija davala makedonskoj manjini u Srbiji - rekao je Veljković.
Političar Dragiša Miletić priznaje da je krivica i do srpske zajednice u Makedoniji, koja je razjedinjena, ali i do matice koja, kaže, odavno nema sluha za njihove potrebe.
- Moram da kažem da je uzlazna linija između Makedonije i Srbije što se tiče odnosa, ali to ne zadovoljava potrebe Srba u Makedoniji. Meni ništa ne znači kad dođu ministri, izljube se, izgrle, zaključe da je sve super, ali ostaju problemi običnog čoveka - kaže Miletić.
Pre nekoliko decenija, u Makedoniji je više hiljada đaka pohađalo nastavu na srpskom jeziku. Danas, ni 200 njih. Mlađe generacije Srba u Makedoniji slabo znaju srpski.
Žarko Nikolić, rođeni Skopljanac, radi na Makedonskoj televiziji oko dve decenije, od osnivanja Redakcije na srpskom jeziku, čija se polučasovna emisija Vidik emituje tek tri puta nedeljno i, jednom u mesecu, jedna jednosatna.
Iako komercijalne televizije prenose mnoge emisije iz Srbije, za razliku od Albanaca, Bošnjaka i Roma, Srbi nemaju privatnu televiziju na svom jeziku. Postavlja se pitanje kako, uz sve probleme, sačuvati srpski identitet.
- Ne verujem da posle svega postoji spremnost kod istaknutih Srba da se angažuju. Ako bi se obezbedila sredstva, možda bi se našli neki novi Srbi u Makedoniji spremni da se angažuju, da se ponovo opet organizuju - smatra Dušan Veljković.
Godine 2006. tadašnja država Srbija i Crna Gora i Makedonija potpisale su sporazum o međusobnoj zaštiti manjina. Za početak, možda bi bilo dovoljno da počne da se primenjuje.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/536055/Ima-li-mesta-za-srpski-jezik-u-Makedoniji
Bilbordi na kojima piše "Stop srpskoj asimilaciji makedonske nacije" mogli su se do pre neki dan videti u Skoplju. Uklonjeni su uoči dolaska delegacije iz Beograda na zajedničku sednicu dveju vlada u nedelju. Iako je na sastanku ocenjeno da nema otvorenih pitanja, u Makedoniji je oko 35.000 pripadnika srpske zajednice koji, izgleda, sva prava imaju samo na papiru.
Bilbord u Skoplju
Želimo da slušamo makedonsku muziku, a ne srpski kič – tako partija bivšeg makedonskog premijera Ljupča Georgijevskog objašnjava svoju kampanju koja uključuje bilborde po makedonskoj prestonici i aktivnosti na društvenim mrežama.
U partiji Gorgijevskog se pribojavaju gubitka makedonskog nacionalnog identiteta. Međutim, oni koji dobro poznaju tamošnje prilike kažu da je već decenijama na delu pokušaj asimilacije Srba u Makedoniji.
Na papiru, sva prava su tu. U praksi je bitno drugačije.
Profesor Dušan Veljković, koji je jednu deceniju predvodio Nacionalni savet Srba u Makedoniji, kaže da srpska zajednica nema kulturne institucije na svom jeziku. List Slovo izlazi neredovno zbog nedostatka novca, a mnoge inicijative srpske manjine upućene makedonskim vlastima – na tome su, kaže Veljković, i ostale.
- Izostala je svaka namera makedonskih vlasti da nam pruže neophodnu finansijsku i drugu pomoć koja je bila daleko ispod nivoa koji je Republika Srbija davala makedonskoj manjini u Srbiji - rekao je Veljković.
Političar Dragiša Miletić priznaje da je krivica i do srpske zajednice u Makedoniji, koja je razjedinjena, ali i do matice koja, kaže, odavno nema sluha za njihove potrebe.
- Moram da kažem da je uzlazna linija između Makedonije i Srbije što se tiče odnosa, ali to ne zadovoljava potrebe Srba u Makedoniji. Meni ništa ne znači kad dođu ministri, izljube se, izgrle, zaključe da je sve super, ali ostaju problemi običnog čoveka - kaže Miletić.
Pre nekoliko decenija, u Makedoniji je više hiljada đaka pohađalo nastavu na srpskom jeziku. Danas, ni 200 njih. Mlađe generacije Srba u Makedoniji slabo znaju srpski.
Žarko Nikolić, rođeni Skopljanac, radi na Makedonskoj televiziji oko dve decenije, od osnivanja Redakcije na srpskom jeziku, čija se polučasovna emisija Vidik emituje tek tri puta nedeljno i, jednom u mesecu, jedna jednosatna.
Iako komercijalne televizije prenose mnoge emisije iz Srbije, za razliku od Albanaca, Bošnjaka i Roma, Srbi nemaju privatnu televiziju na svom jeziku. Postavlja se pitanje kako, uz sve probleme, sačuvati srpski identitet.
- Ne verujem da posle svega postoji spremnost kod istaknutih Srba da se angažuju. Ako bi se obezbedila sredstva, možda bi se našli neki novi Srbi u Makedoniji spremni da se angažuju, da se ponovo opet organizuju - smatra Dušan Veljković.
Godine 2006. tadašnja država Srbija i Crna Gora i Makedonija potpisale su sporazum o međusobnoj zaštiti manjina. Za početak, možda bi bilo dovoljno da počne da se primenjuje.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/536055/Ima-li-mesta-za-srpski-jezik-u-Makedoniji
