Lisanorm
Početnik
- Poruka
- 16
Svesna da je hiljadu tekstova i iskustava napisano na ovu temu, ali naprosto, veoma lose se osecam jer najteze sebi oprostiti, a to je upravo ono sto sama ne znam kako da se iznesem sa tim. Izbaciti iz sebe ovaj osecaj gorcine sto sam sebi dozvolila da me neko, ko nema ni svesti ni savesti napravi budalom.
Elem, bila sam u vezi sa covekom nekih godinu dana. poslednjih meseci veza i nije funkcionalna , jer sam osetila da nesto nije u redu, u medjuvremenu se uverila cak i u njegovu orevaru sa drugom zenom i tada odlucila da prekinem sve. Medjutim, covek me jednostavno ne ostavlja na miru,,,ili je u pitanju savrsena gluma, ne znam zaista sta, on jednostavno me salece sa tvrdnjam da ne moze bez mene da zivi,place, kumi, kune se da sam ja sve na svetu i bla bla..popustim, ali tek toliko da imamo komunikaciju, bez ulaska i vracanja na staro. I tako to traje, dok opet ne skontah da sada ima drugu zenu i ja mu lepo kazem ok, ides svojim putem, ja cu svojim, ali prestani sa tim s....da me volis i da bez mene ne mozes. Nije naravno prestao , da bi sve dovelo do toga da ga blokiram na mob..i sms i pozive prosto mu ne dam da dodje do mene. Da li je odustao? Ne. I dalje preko prijatelja porucuje , kuka, kumi moli ...
Dakle , moje pitanje, kako ja sebi da oprostim sto se nadjoh u vezi i potrosih deo svog zivota sa covekom bez trunke svesti, savesti i morala..
Svesno ovo pitanje postavljam na PSIHOLOGIJI, ne na LJi S., jer mislim da oboje imamo problem. Trenutno sam potresena i zaista nisam u stanju sebe da dovedem u ravnotezu.
Hvala svima ko obrati paznju na ovaj post, svaki odgovor mi je dobrodosao. Necu se naljutiti cak i ako krene sprdnja
, prosto to smatram deo forumaskog zivota .
Veliki pozdrav svima
Elem, bila sam u vezi sa covekom nekih godinu dana. poslednjih meseci veza i nije funkcionalna , jer sam osetila da nesto nije u redu, u medjuvremenu se uverila cak i u njegovu orevaru sa drugom zenom i tada odlucila da prekinem sve. Medjutim, covek me jednostavno ne ostavlja na miru,,,ili je u pitanju savrsena gluma, ne znam zaista sta, on jednostavno me salece sa tvrdnjam da ne moze bez mene da zivi,place, kumi, kune se da sam ja sve na svetu i bla bla..popustim, ali tek toliko da imamo komunikaciju, bez ulaska i vracanja na staro. I tako to traje, dok opet ne skontah da sada ima drugu zenu i ja mu lepo kazem ok, ides svojim putem, ja cu svojim, ali prestani sa tim s....da me volis i da bez mene ne mozes. Nije naravno prestao , da bi sve dovelo do toga da ga blokiram na mob..i sms i pozive prosto mu ne dam da dodje do mene. Da li je odustao? Ne. I dalje preko prijatelja porucuje , kuka, kumi moli ...
Dakle , moje pitanje, kako ja sebi da oprostim sto se nadjoh u vezi i potrosih deo svog zivota sa covekom bez trunke svesti, savesti i morala..
Svesno ovo pitanje postavljam na PSIHOLOGIJI, ne na LJi S., jer mislim da oboje imamo problem. Trenutno sam potresena i zaista nisam u stanju sebe da dovedem u ravnotezu.
Hvala svima ko obrati paznju na ovaj post, svaki odgovor mi je dobrodosao. Necu se naljutiti cak i ako krene sprdnja
, prosto to smatram deo forumaskog zivota .Veliki pozdrav svima
al nemoj slucajno da se ponovi kad ti pridje neki fin normalan da ti nije zanimljiv i opet nabasas na probisveta i ne prepoznas ga
..a kada mu kazem da to pitanje on treba sebi da postavi, a ne meni, odgovor je ''Ja tebe volim'' 
