Evo izvoda iz tog teksta.
Све што је изнео, Светитељ сведочи речју Светог писма и светих Отаца, служећи се и емпиријским наукама где год је то могуће и потребно. Он то чини у жељи да палом човеку помогне да увиди колико је дубок његов пад. У таквом стању човек није ни способан да сагледа како је, удаљавањем од спасоносне божанствене науке, упао у погубну, демонску науку. Тако је прихватио лажни разум, назвао га "здравим", и по тој логици - одбацио управо ону науку коју никада, као саздано биће, није имао право да мења. Одвојен од разума истине, човек погрешно закључује и о овоземним и о вечним стварима: не верује у бесмртност душе, а ако и поверује, лакше се приклања лажним религијама које заводе сваког Адамовог потомка истом преваром којом је заведен праотац ових људи.
Ne znam ko im je ovo pisao pa su neki detalji ostali nepotrebno nejasni.
Iz navedenog se vidi da se i religija gde je to moguće služi empirijskim naukama. Pošto se služi tim naukama, ne navodi se koje su to demonske nauke. Tek možda ovo što sam podvukao navodi na pomisao da su to pogrešne (lažne) religijske nauke.
Sa jedne strane se kritikuje "zdrav" razum, ali se ne navodi šta se pod tim podrazumeva i šta se to kritikuje.
Ali evo da se vratim na pitanje iz uvodne reči.
Ne mora se verovati religiji da bi se dokazala besmrtnost. Besmrtnost nije ono što je dogmatsko u religiji. Besmrtnost je nesporna činjenica.
Ono što može biti dogma je strašni sud. Ali strašni sud nije tvrdnja bez osnova. Strašno je to što postoji apsolutna pravda. Dželat će biti žrtva, a žrtva dželat. Strašno je to što su svi životi tvoji, sve nesreće, ali i sreće. Ti si učesnik u ovom svetu i nesreća i sreća ovoga sveta je i tvoja. Spasenje predstavlja spasenje od sebe. Ali nećemo sada o tome.
Razmisli dobro o tome da ne možeš da doživiš svoju smrt. Pa to zatim poveži sa večnosšću. Ispada da ne možeš da pobegneš od života!!!
Smrt drugih kao tvoj doživljaj realnosti je moguća. Ali nije moguća tvoja smrt. Zašto? Evo ti jednostavan razlog. Zato što ne možeš da doživiš, ili živiš smrt. Kada bi mogao da živiš smrt, to više ne bi bila smrt. Niko ne može da bude svestan smrti već samo života. Samim tim za tebe ne postoji vremenski period u kome si mrtav. Za tebe može da postoji samo život. Da li je dobro ili loše biti živ, sam odluči. Ali si upravo ti taj koji svojim delanjem čini da život bude bolji ili lošiji. Nije bezveze najvažnija zapovest - voli bližnjega svoga kao sebe samog. Jer ti i jesi svako živ, zapravo sjedinjen u Bogu. Kada se kaže da voliš Boga, zapravo se kaže da voliš život, svet, sebe samoga. A ovo je najkraće rečeno poenta hrišćanstva.
