Будућност либерализма
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 58

Tema: Будућност либерализма

  1. #1
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Будућност либерализма

    .
    Централна грешка либерализма лежи у његовој теорији државе.

    Да ли је ова дијагноза тачна? Прочитајмо шта на ту тему вели Др. Ханс-Херман Хопа, економиста Аустријске школе и либертаријански/анархо-капиталистички филозоф, истакнути члан Института Лудвиг фон Мизес, оснивач и председник Друштва за својину и слободу и уредник Журнала либертаријанских студија. Предавао је економију на Универзитету Неваде у Лас Вегасу и Универзитету Џон Хопкинс у Болоњи.

    Будућност либерализма – пледоаје за нови радикализам

    Класични либерализам је био у опадању више од једног века. Почев негде од друге половине деветнаестог века, културно-политичка сфера је била под све јачим утицајем социјалистичких идеја: комунизма, фашизма, национал-социјализма и најдуже – социјалдемократије (амерички либерализам и нео-конзервативизам).

    Социјалистичка победа је заиста била толико потпуна да данас неки нео-конзервативци трабуњају о "крају историје" и доласку "последњег човека", тј. последњег миленијума глобалне социјалдемократије под надзором САД-а.

    У тој ситуацији, либерали могу да реагују на два начина. Могу се држати става да је либерализам исправна доктрина, а да је јавност одбацује упркос њене истинитости. Или могу – а то је оно ћу ја урадити – то одбацивање сматрати индикацијом грешке у самој доктрини.

    Централна грешка либерализма лежи у његовој теорији државе.

    Либерализам – како га је персонификовао Лок а изложио Џеферсон у Декларацији о независности – почива на појмовима самопоседовања (self-ownership), првобитног присвајања природно датих ресурса, својини и уговору као универзалним људским правима. Вис-а-вис принцеза и краљева, ова емфаза универзалних права је либерале сместила у радикалну опозицију према свакој установљеној владавини. За либерала је сваки човек, био он краљ или геак, адресат истих универзалних принципа правде, а држава може своје оправдање извести из уговора који склапају власници приватне својине или га уопште не може извести. Може ли се, међутим, то десити?

    Либерални одговор полази од истинитог става да ће увек постојати убице, пљачкаши, лопови, силеџије, преваранти, итд., и да ће живот у друштву бити немогућ уколико они не буду подвргнути физичком кажњавању. Да би се очувао либерални поредак, неопходна је та врста принуде, путем претње примене насиља, над било ким ко не поштује живот и својину других. Полазећи од ове премисе, либерали изводе закључак да овај задатак очувања права и поретка представља јединствену функцију државе.

    Да ли је овај закључак исправан или не, зависи од дефиниције државе. Он је исправан ако држава напросто означава било ког појединца или фирму који обезбеђују услуге заштите клијентели која им за то добровољно плаћа. Али, то није дефиниција коју су усвојили либерали. За либерала, држава није нека специјализована фирма. Она поседује две јединствене карактеристике. Она држи монопол принуде на територији на којој има власт (врховну моћ одлучивања) и има право на опорезивање. Уколико, пак, прихватимо ову дефиницију државе, либерални закључак је очигледно лажан.

    Непојмљиво је, у суштини, како би власници приватне својине уопште могли прихватити уговор који овлашћује неког агента да било кога на датој територији присили на то да једино он има ексклузивно право да штити и доноси правоснажне одлуке. Такав монополски уговор би подразумевао да сви власници приватне својине своје право на доношење коначне одлуке у погледу своје личности и својине препусте неком другом. У стварности, он би се подвргао ропству. Нико, међутим, не би могао, или пре, хтео, да пристане на то да своју личност и својину препусти ситуацији сталне незаштићености од делатности неког другог. Подједнако је непојмљиво да би ико свом монополском заштитнику добровољно дао право да опорезује. Нико не би приступио уговору који би заштитику дозволио да једнострано, без пристанка његових штићника, закључи да штићеници морају платити за услуге заштите.

    Либерали су ову унутрашњу противречност покушали да реше довијањем о некаквим "прећутним" или "неписаним" споразумима, уговорима и уставима. Ипак, сви ови покушаји су само ишли у прилог истом неизбежном закључку: Немогуће је из експлицитних уговора извести оправдање државе.

    Погрешно прихватање државе од стране либерализма као нечега што је у складу са принципима самопоседовања, приватне својине и уговора, водило је његовом сопственом уништењу.

    То је, пре свега, следило из иницијалне заблуде либералног решења проблема безбедности – конституционално ограничене државе – као противречног идеала.

    Када једном прихватимо принцип државе, илузоран је било који појам ограничења државне моћи. Чак и ако држава, као што то претпостављају либерали, ограничи своје делатности на заштиту постојећих права приватне својине, поставиће се питање колико сигурности је потребно. Мотивисани личним интересом и потцењивањем рада, али са моћи да разрезују порез, државни заступници ће увек давати исти одговор: Максимизовати потрошњу и минимизовати производњу. Што више новца можемо да трошимо и што мање морамо да радимо, то боље за нас.

    Правни монопол је, штавише, снизио квалитет заштите. Ако се за правду можемо обратити једино држави, правда ће се изопачити у државну правду, без обзира на постојање уставних гарантија. Устави и врховни судови су државни устави и службе, и било која ограничења да садрже или открију, представљаће творевину заступника саме институције о којој се ради. Предвидљиво је да ће дефиниције својине и заштите бити измењене, а проширење правног овлашћења ићи у корист државе.

    На другом месту, то је била последица погрешног схватања моралног статуса државе, по којем је стара либерална склоност ка локалним – децентрализованим и малим – владама била недоследна.

    Када једном прихватимо да је, ради спровођења мирољубиве сарадње два појединца, A и B, оправдано имати правног монополисту X, следи двоструки закључак. Ако постоји више монополиста X, Y и Z, онда следи да, као што без X-а не може бити остварен мир између A и B, исто тако, све док остају у "стању анархије", не може бити остварен мир ни између монополиста X, Y и Z. Да бисмо, дакле, остварили либералну потребу (десидератум) за универзалним миром, неопходна је свеукупна централизација политичког живота и јединствена врховна светска влада.

    Напослетку, то је следило из грешке прихватања државе уопште, које је унело збрку у стару идеју универзалности људских права и трансформисало је, под лозинком "једнакости пред законом", у расадник егалитаризма.

    Када једном питање праведне и наследне владавине краљева искључимо као неспојиво са идејом универзалних људских права, појављује се питање како да помиримо државу са идејом универзалности људских права. Либерални одговор је био да свима под једнаким условима дозволимо слободан приступ владавини виа демократије. Сваком је – а не само наследној класи племства – дозвољено да обнаша било коју државну функцију. Па ипак се ова демократска једнакост веома разликује од идеје јединственог универзалног закона, који једнако вреди за све, било где да се налазе и у било које време. У ствари, стари спор између вишег права краљева и нижег права поданика је у демократији сачуван у подели на јавно и приватно право и надређености првога другоме. У сваком случају, функционалне привилегије и привилеговане функције и даље постоје. Када делују у званичном својству, државни званичници владају и штите под ауторитетом јавног права, узурпирајући тако привилеговану позицију вис-а-вис особа које делују под ауторитетом приватног права. Привилегије и законска дискриминација нису нестале. Напротив. Уместо да буду ограничене на краљеве и племство, привилегије, протекција и законска дискриминација постале су свима доступне.

    Предвидиво, под демократским условима, тенденција ка свакој врсти монополског понашања – да се повећају цене и смањи квалитет – биће још израженија. Уместо једног краља који земљу сматра својом приватном својином, о земљи води рачуна привремени службеник. Он није власник земље, него док је на власти има могућност да је користи у своју и у корист својих штићеника. Он поседује њену текућу вредност – ужива њене плодове – али не и удео у њеном акционарском капиталу. То неће елиминисати експлоатацију. Напротив, то ће експлоатацију учинити мање прорачунљивом и са мало или нимало обзира према уделу акционарског капитала, тј. кратковидом. Штавише, изопачење правде ће се сада наставити са још већом брзином. Уместо заштите претходно постојећих приватних власничких права, демократска држава постаје машинерија за редистрибуцију постојећих власничких права у име илузорне "социјалне сигурности".

    (следи наставак)

    .



  2. #2
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    .
    У светлу тога можемо сагледати и одговор на питање о будућности либерализма.

    У погледу свог погрешног схватања моралног статуса државе, либерализам треба да свој актуелни допринос свему што је имао преокрене у њихово очување и заштиту: слобода и својина. Либерализам, стога, у свом садашњем облику нема будућност. Односно, тачније, његова будућност је социјалдемократија.

    Ако либерализам треба да има било какву будућност, он мора да исправи своје грешке. Либерали морају да схвате да ниједна држава не може да буде уговорно оправдана и да је свака држава деструктивна по оно што они желе да очувају. А то значи да либерализам мора да се трансформише у приватно-сопственички анархизам (или приватно-правно друштво), како га је пре 150 година скицирао Густав де Молинари а у наше време разрадио Мареј Родбард.

    То би имало двоструки ефекат. Као прво, водило би ка прочишћењу либералног покрета. Социјалдемократе у либералним оделима и многи државни функционери би се оградили од тог новог покрета. С друге стране, та трансформација би водила до радикализације тог покрета. За оне старе либерале, који се још увек држе класичног појма универзалних људских права и самопоседовање и приватну својину сматрају примарнијим од државе, та транзиција би представљала само мали корак. Приватно-сопственички анархизам је напросто доследни либерализам; односно, либерализам враћен својој првобитној интенцији. Ипак, овај мали корак би имао монументалне последице.

    Предузимајући га либерали би отказали лојалност демократској држави као нелегитимној и захтевали своје право на самозаштиту. Политички, они би се вратили почецима либерализма као својој револуционарној вери. Поричући исправност наследним привилегијама, класични либерали су се позиционирали као суштинска опзиција свим установљеним облицима владавине. Највећи тријумф либерализма – Америчка револуција – био је производ сецесионистичког рата. А у Декларацији о независности Џеферсон је заступао идеју да, "кад год било која владавина постане разорна за живот, слободу и трагање за срећом, народ има право да је замени или укине". Приватно-сопственички анархисти би само реафирмисали класично либерално право да "збаце такву владавину и да обезбеде нове гарантије за своју будућу сигурност".

    Наравно, обновљени радикализам либералног покрета, сам по себи, био би од мале практичне важности. Уместо тога, он представља инспиришућу визију алтернативе постојећем поретку, која проистиче из овог новог радикализма, који ће, ако ништа друго, разбуцати социјалдемократску машинерију. Уместо наднационалне политичке интеграције, светске владе, устава, судова, банака и новца, анархо-либерали предлажу демонтирање националне државе. Као и њихови класични претходници, нови либерали не теже томе да освоје власт. Они игноришу владу и желе да их она остави на миру, и такође желе да изврше сецесију од њене јурисдикције да би организовали своју сопствену заштиту. За разлику од њихових претходника који су тежили само томе да већу владу замене мањом, нови либерали доводе логику сецесије до њеног консеквентног довршења. Они предлажу неограничену сецесију, тј. неограничену пролиферацију независних слободних територија, све док сама државна јурисдикција као таква потпуно не нестане. За остварење овог циља – и у потпуној контрадикцији са пројектима "европских интеграција" и "Новог светског поретка" – они промовишу визију света састављеног од десетина хиљада слободних земаља, региона и кантона, стотина хиљада слободних градова, попут данашњих изузетака као што су Монако, Андора, Сан Марино, Лихтенштајн, Хонг Конг (раније) и Сингапур – и још већег броја слободних квартова и крајева, економски интегрисаних путем слободне трговине (што мања територија, већи је економски притисак да се прихвати слободна трговина!) и интегралног међународног система златног стандарда новца.

    Када и ако ова визија стекне углед у јавном мнењу, доћи ће крај социјалдемократског "краја историје" и либерална ренесанса ће моћи да почне.

    --------------------------------

    Говор одржан на заседању друштва "Mont Pelerin" (Mont Pelerin Society) у Барселони 1997. године.

    http://www.slobodaiprosperitet.tv/book/export/html/510

    .

  3. #3
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Priča je odlična i pogađa u centar - glavni problem liberala jeste obično potreba da se država uklopi u jednačinu na dobar način, al' u teoriji se uvek nekako izmigolji. Ja lično i dalje verujem da država može da opstaje kroz liberalnu ideologiju, i to tako da smanjenjem njene moći gubi se i interes za zloupotrebu.
    Postoji neki gradić u Americi koji zapošljava privatnu administraciju i policiju, treba uzeti u obzir i ovakve pojave.

  4. #4
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.174
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Да ли је интерес за злоупотребу моћи искључиво везан за државу?
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  5. #5
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio ivan_andj Pogledaj poruku
    Да ли је интерес за злоупотребу моћи искључиво везан за државу?
    Ne, interes za zloupotrebu moći je vezan za sve, generalna stvar, a kroz državu se najlakše i najrazornije ostvaruje.

  6. #6
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio ivan_andj Pogledaj poruku
    Да ли је интерес за злоупотребу моћи искључиво везан за државу?
    Ту шкрипи теорија и не разрешава то питање. Анархо-капиталистичко друштво, какво описује Хопа, не делује као нешто што до сада нисмо видели, некакво будуће друштевно уређење, већ као враћање на почетак, на време које претходи свим друштвеним уређењима, некакав природни поредак у коме је моје оно што сам ја запосео. Али, шта се дешава када неко хоће да оно што је моје постане његово? Или да ми то поделимо, јер и њему треба за опстанак?

  7. #7
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Ту шкрипи теорија и не разрешава то питање. Анархо-капиталистичко друштво, какво описује Хопа, не делује као нешто што до сада нисмо видели, некакво будуће друштевно уређење, већ као враћање на почетак, на време које претходи свим друштвеним уређењима, некакав природни поредак у коме је моје оно што сам ја запосео. Али, шта се дешава када неко хоће да оно што је моје постане његово? Или да ми то поделимо, јер и њему треба за опстанак?

    Nikad ti nisi imao apsolutno to, uvek je postojala nekakva nadinstitucionalna hijerarhija koja kontroliše šta, kako, s kim itd. Cilj liberalizma je da ljudima pruži slobodu da sami biraju kako će da žive, a ne da im neko propisuje i preti ako se ne ponašaju kako treba.

  8. #8
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Nikad ti nisi imao apsolutno to, uvek je postojala nekakva nadinstitucionalna hijerarhija koja kontroliše šta, kako, s kim itd. Cilj liberalizma je da ljudima pruži slobodu da sami biraju kako će da žive, a ne da im neko propisuje i preti ako se ne ponašaju kako treba.
    Чим скуп има више од једног члана, неминовно долази до успостављања хијерархије. Решење не нуде ни анархо-капитализам (бездржавно друштво засновано на приватном власништву), ни комунизам (бездржавно друштво засновано на заједничком власништву). Кључна реч је овде - друштво. Скуп јединки међу којима неминовно долази до хијерархијских односа. Чини се да је то природни закон. Чак није у питању ни воља за моћ, него неопходан услов да заједница функционише.

  9. #9
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Чим скуп има више од једног члана, неминовно долази до успостављања хијерархије. Решење не нуде ни анархо-капитализам (бездржавно друштво засновано на приватном власништву), ни комунизам (бездржавно друштво засновано на заједничком власништву). Кључна реч је овде - друштво. Скуп јединки међу којима неминовно долази до хијерархијских односа. Чини се да је то природни закон. Чак није у питању ни воља за моћ, него неопходан услов да заједница функционише.

    Na tebi je da prihvatiš to kao neospornu činjenicu, na meni je da je preispitujem. Rođen si u određenoj kulturi i konstrukti unutar nje ti formiraju način razumevanja sveta. Nema pravih prirodnih datosti u metafizičkim konstruktima (kao što je hijerarhija) već su oni kulturne konvencije. U društvu koje uzima zajednicu kao cilj, ti si podređen sistemu i dužan si da slušaš šta ti odredi viši autoritet. U društvu u kojem su najveće vrednosti sloboda i individua čovek prestaje da bude ovca u toru i postaje fundamentalno najbitniji činilac zajednice - u toj zajednici ljudi se ne podređuju višem cilju, već svako bira svoj cilj čija afirmacija unapređuje čoveka, a samim tim i društvo. Tako je zakon u liberalnom društvu zapravo onaj koji određuje šta se ne sme raditi radi obezbeđivanja privatnog prostora pojedinca (štiti njegovu egzistenciju i njegovu svojinu, za razliku od današnjih država koje egzistenciju ugrožavaju, a svojinu otimaju nasilno).

  10. #10
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.174
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Na tebi je da prihvatiš to kao neospornu činjenicu, na meni je da je preispitujem. Rođen si u određenoj kulturi i konstrukti unutar nje ti formiraju način razumevanja sveta. Nema pravih prirodnih datosti u metafizičkim konstruktima (kao što je hijerarhija) već su oni kulturne konvencije. U društvu koje uzima zajednicu kao cilj, ti si podređen sistemu i dužan si da slušaš šta ti odredi viši autoritet. U društvu u kojem su najveće vrednosti sloboda i individua čovek prestaje da bude ovca u toru i postaje fundamentalno najbitniji činilac zajednice - u toj zajednici ljudi se ne podređuju višem cilju, već svako bira svoj cilj čija afirmacija unapređuje čoveka, a samim tim i društvo. Tako je zakon u liberalnom društvu zapravo onaj koji određuje šta se ne sme raditi radi obezbeđivanja privatnog prostora pojedinca (štiti njegovu egzistenciju i njegovu svojinu, za razliku od današnjih država koje egzistenciju ugrožavaju, a svojinu otimaju nasilno).
    Мене ово подсећа на протестантски плурализам по питању шта је истина. Уважавајући сваки став као истину, они су на крају потпуно изгубили из вида шта је заправо истина.

    Друштво представља однос између појединца и заједнице, а успешно друштво је оно које успостави равнотежу између та два. Данашња тиранија заједнице, оличене у држави, сигурно се неће превазићи неком будућом тиранијом егоцентризма.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  11. #11
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio ivan_andj Pogledaj poruku
    Мене ово подсећа на протестантски плурализам по питању шта је истина. Уважавајући сваки став као истину, они су на крају потпуно изгубили из вида шта је заправо истина.

    Друштво представља однос између појединца и заједнице, а успешно друштво је оно које успостави равнотежу између та два. Данашња тиранија заједнице, оличене у држави, сигурно се неће превазићи неком будућом тиранијом егоцентризма.
    Ono što propuštate da uvidite u liberalnoj ideologiji jeste da, dok je tiranija kolektivističkih sistema zasnovana na "pozitivnom" zakonu i pravu (onom koji propisuje šta može, šta sme, šta treba itd.), liberalno društvo po sebi fundamentalno odbacuje takav vid propisa, već su njegovi zakoni "negativni" (propisuje šta se ne sme prema načelu prirodnog integriteta pojedinca, tj. zabranjuje se ugrožavanje individue na bilo koji način), što potpuno isključuje bilo kakvu mogućnost tiranije.

    Prosto rečeno, u sistemu gde je sloboda najvažnija vrednost, tiranija je nemoguća.

  12. #12
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    „Postupaj tako da čoveštvo kao u tvojoj ličnosti tako i u ličnosti svakog drugog, uvek uzimaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.“
    (Kant, Imanuel, „Kritika praktičnog uma“, BIGZ, Beograd, 1979., str. 105)

    U liberalizmu čovek je cilj, a ne sredstvo, za šta ga smatraju sve redom kolektivističke ideologije.

  13. #13
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Na tebi je da prihvatiš to kao neospornu činjenicu, na meni je da je preispitujem. Rođen si u određenoj kulturi i konstrukti unutar nje ti formiraju način razumevanja sveta. Nema pravih prirodnih datosti u metafizičkim konstruktima (kao što je hijerarhija) već su oni kulturne konvencije. U društvu koje uzima zajednicu kao cilj, ti si podređen sistemu i dužan si da slušaš šta ti odredi viši autoritet. U društvu u kojem su najveće vrednosti sloboda i individua čovek prestaje da bude ovca u toru i postaje fundamentalno najbitniji činilac zajednice - u toj zajednici ljudi se ne podređuju višem cilju, već svako bira svoj cilj čija afirmacija unapređuje čoveka, a samim tim i društvo. Tako je zakon u liberalnom društvu zapravo onaj koji određuje šta se ne sme raditi radi obezbeđivanja privatnog prostora pojedinca (štiti njegovu egzistenciju i njegovu svojinu, za razliku od današnjih država koje egzistenciju ugrožavaju, a svojinu otimaju nasilno).
    Друштво јесте заједница, не може да има или нема заједницу за циљ.

  14. #14
    Elita Nosferatu___2 (avatar)
    Učlanjen
    18.11.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    In den freien Hansestädten
    Poruke
    17.094
    Reputaciona moć
    367

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Ја немам ништа против да ви проповедате те марксистичке вредности у своја 4 зида, али не смете да шетате градом.

  15. #15
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio Nosferatu___2 Pogledaj poruku
    Ја немам ништа против да ви проповедате те марксистичке вредности у своја 4 зида, али не смете да шетате градом.
    Кад не разумеш проблематику, онда питаш шта ти није јасно.

  16. #16
    Elita Nosferatu___2 (avatar)
    Učlanjen
    18.11.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    In den freien Hansestädten
    Poruke
    17.094
    Reputaciona moć
    367

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Кад не разумеш проблематику, онда питаш шта ти није јасно.
    Савршено ми је све јасно.

    Кејнс и Маркс ипак нису ОК.

  17. #17
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio Nosferatu___2 Pogledaj poruku
    Савршено ми је све јасно.

    Кејнс и Маркс ипак нису ОК.
    Везе ти немаш. Овде се дискутује о либерализму. Тема о мутираној социјалдемократији ти је овде:
    http://forum.krstarica.com/showthread.php/717287-Sta-je-neoliberalizam

  18. #18
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Друштво јесте заједница, не може да има или нема заједницу за циљ.

    Ti baš nisi u fazonu da budeš ozbiljan? vidi, imaš 2 načela na osnovu kojih društvo može koncipirati sopstveno uređenje, kolektivističko i individualističko. Kolektivizam kao cilj postavlja dobrobit zajednice bez obzira na individue (individualna sloboda i dobro su nebitni dokle god je zajednica ok i zarad toga mogu, i obično moraju, biti žrtvovani). Individualizam postavlja dobrobit i slobodu pojedinca na prvo mesto - njegova lična prirodna prava su iznad svega i zakonom su zaštićena, kao i njegova svojina. Država nema veća prava od pojedinca i dužna je da štiti njegova prava i slobode, zbog čega je i stvorena.

  19. #19
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    I drago mi je što si samo sa tom rečenicom imao problem od celog posta, znači da se u ostalom slažemo.

  20. #20
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Ti baš nisi u fazonu da budeš ozbiljan? vidi, imaš 2 načela na osnovu kojih društvo može koncipirati sopstveno uređenje, kolektivističko i individualističko. Kolektivizam kao cilj postavlja dobrobit zajednice bez obzira na individue (individualna sloboda i dobro su nebitni dokle god je zajednica ok i zarad toga mogu, i obično moraju, biti žrtvovani). Individualizam postavlja dobrobit i slobodu pojedinca na prvo mesto - njegova lična prirodna prava su iznad svega i zakonom su zaštićena, kao i njegova svojina. Država nema veća prava od pojedinca i dužna je da štiti njegova prava i slobode, zbog čega je i stvorena.
    Ја сам врло озбиљан, нарочито када се дискутује о либерализму.

    Заједница је колективитет, уређење сваке заједнице је колективистичко (створена је ради остварења неких заједничких интереса). Уколико нема заједничких интереса, нема ни потребе за колективистичким принципом, нема потребе за договором и законима које ће сви да поштују, као и казне за оне који то неће (крше договор и законе). Зато из либерализма треба избацити свако помињање државе и друштва (било какве заједнице), укључујући и породицу. Свака заједница неминовно ограничава слободу јединке. Када говоримо о либерализму, морамо да говоримо искључиво о човеку, јединки, која не жели да буде део било какве заједнице, која се херојски побунила против сваког ограничавања слободе.

  21. #21
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Ја сам врло озбиљан, нарочито када се дискутује о либерализму.

    Заједница је колективитет, уређење сваке заједнице је колективистичко (створена је ради остварења неких заједничких интереса). Уколико нема заједничких интереса, нема ни потребе за колективистичким принципом, нема потребе за договором и законима које ће сви да поштују, као и казне за оне који то неће (крше договор и законе). Зато из либерализма треба избацити свако помињање државе и друштва (било какве заједнице), укључујући и породицу. Свака заједница неминовно ограничава слободу јединке. Када говоримо о либерализму, морамо да говоримо искључиво о човеку, јединки, која не жели да буде део било какве заједнице, која се херојски побунила против сваког ограничавања слободе.
    Onda šteta ako je ovo tvoja ozbiljnost.

    Kolektivizam je moguće ostvariti kao ideološku poziciju tek onda kada stvoriš apstraktan sistem kontrole (državu). Prva zajednica je stvorena radi ostvarenja pojedinačnih egzistencijalnih interesa, a ne interesa grupe.
    Svašta ograničava tvoju slobodu, a ne samo zajednica, ali poenta je ne da se ostvari apsolutna sloboda, već relativno najveća sloboda u skladu sa najvećim prosperitetom, a to je liberalno društvo.

  22. #22
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Onda šteta ako je ovo tvoja ozbiljnost.

    Kolektivizam je moguće ostvariti kao ideološku poziciju tek onda kada stvoriš apstraktan sistem kontrole (državu). Prva zajednica je stvorena radi ostvarenja pojedinačnih egzistencijalnih interesa, a ne interesa grupe.
    Svašta ograničava tvoju slobodu, a ne samo zajednica, ali poenta je ne da se ostvari apsolutna sloboda, već relativno najveća sloboda u skladu sa najvećim prosperitetom, a to je liberalno društvo.
    Значи, с твоје тачке гледишта, првобитна заједница (косматих или полукосматих створења са алфа-мужјаком или алфа-женком на челу) је добра, јер је створена ради остварења појединачних егзистенцијалних интереса, а каснији облици заједница, што су већи и комплекснји све су гори, јер све мање задовољавају појединчане интересе, а све више некакве интересе групе (које групе, какве групе?). На крају тог низа налази се најгора заједница, а то је држава?

  23. #23
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio frootsman Pogledaj poruku
    Значи, с твоје тачке гледишта, првобитна заједница (косматих или полукосматих створења са алфа-мужјаком или алфа-женком на челу) је добра, јер је створена ради остварења појединачних егзистенцијалних интереса, а каснији облици заједница, што су већи и комплекснји све су гори, јер све мање задовољавају појединчане интересе, а све више некакве интересе групе (које групе, какве групе?). На крају тог низа налази се најгора заједница, а то је држава?
    Ne, zajednica je dobra sve dokle počiva na temelju spontanih sistema korelacije individua unutar nje (jedan od tih spontanih sistema je npr. tržište, čiji su imanentni principi takvi da pospešuju prosperitet). Zajednica postaje loša za pojedince koji je čine onog momenta kada se unutar nje institucionalizuje monopol nad silom (tj. formacija države je štetna za zajednicu).

    Glavnaideja zašto je potreban državni monopol nad silom koju većina ljudi ima jeste da, u slučaju da nije tako, ljudsko ponašanje bi bilo mahom destruktivno unutar te zajednice. Pritom treba imati u vidu da se do države došlo u jednom momentu razvoja civilizacije, a da ona pre toga nije postojala. Dakle, ljudi su sasvim normalno funkcionisali, sarađivali i razvijali se i pre nego što je formirana država.

    Osnovni problem države je u tome što je ona po sebi instrument kontrole i prinude i kao takva teži da se maksimalno ostvari, tj. da ostvari maksimalnu kontrolu i prinudu. Potpuno je nebitno koji je tip države u pitanju (da li je na čelu monarh, oligarhija ili demokratija, svaki tip je loš samo u manjoj ili većoj meri).

    Liberalna država je ideal, jer je ona kombinacija dve najbolje stvari, a to je liberalno društvo i institucija sile koja radi u interesu liberalnog društva. Ali kao što je rečeno, problem je država po sebi, koja nije osmišljena da pruža slobodu, već naprotiv, da je oduzima, da kontroliše i ustrojava po volji onog ili onih koji državu vode. Zato u istoriji i kad su se pojavljivali periodi snažne liberalne politike (npr. Engleska u drugoj polovini XVII i tokom XVIII veka ili Švedska u drugoj polovini XIX i prvoj XX veka; u oba slučaja govorimo o najnaprednijim i najprosperitetnijim periodima tih država) u jednom momentu dolazilo je do zaokreta u toj politici zbog određenih konstruktivističkih intelektualnih struja. A to nije dobro, što je to uopšte moguće - da se prosperitet jedne države zaustavi zbog nekolicine ljudi koji dođu u kontrolu. Valjda ti je zato jasno zašto država ne valja kao koncept.

  24. #24
    Elita frootsman (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.817
    Reputaciona moć
    614

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Osnovni problem države je u tome što je ona po sebi instrument kontrole i prinude i kao takva teži da se maksimalno ostvari, tj. da ostvari maksimalnu kontrolu i prinudu. Potpuno je nebitno koji je tip države u pitanju (da li je na čelu monarh, oligarhija ili demokratija, svaki tip je loš samo u manjoj ili većoj meri).

    Liberalna država je ideal, jer je ona kombinacija dve najbolje stvari, a to je liberalno društvo i institucija sile koja radi u interesu liberalnog društva. Ali kao što je rečeno, problem je država po sebi, koja nije osmišljena da pruža slobodu, već naprotiv, da je oduzima, da kontroliše i ustrojava po volji onog ili onih koji državu vode.
    Да ли је ово решење проблема?

    Dok god su ljudi takvi kakvi jesu, biće ubica, pljačkaša, kradljivaca i varalica koji se neće pridržavati postojećih pravila. Zato svaki društveni poredak, da bi mogao opstati, zahteva mehanizme koji obezbeđuju da se onaj ko krši pravila uspešno drži pod kontrolom. Ali, kako da se reši taj zadatak, i ko treba da ga reši?

    Rešenje: društvo privatnog prava umesto države

    Proizvodnja bezbednosti (red i zakon) u društvu privatnog prava obavlja se kroz slobodno takmičenje preduzetnika i ponuđača usluga, na isti način na koji se obavlja i proizvodnja svih drugih dobara i usluga.

    http://katalaksija.com/2013/07/22/drzava-ili-drustvo-privatnog-prava/

    .

  25. #25
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Будућност либерализма

    Tekst je odličan,

Slične teme

  1. Odgovora: 73
    Poslednja poruka: 31.01.2009., 11:16
  2. Odgovora: 68
    Poslednja poruka: 16.01.2009., 12:33
  3. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.01.2008., 01:52
  4. Odgovora: 163
    Poslednja poruka: 13.02.2006., 23:23

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •