МОРАЛНОСТ КАО ИЗВОР ЖИВОТА
У последње време све више се људи окреће другим религијама тражећи у њима везу са Богом, несвесни да заправо беже од морала на коме три монотеистичке религије инсистирају. У јудаизму и исламу морал је дат у облику закона који се мора вршити, док у хришћанству човек је слободан од закона али се од њега тражи да из љубави према ближњима испуњава морал. Хришћанство у закону препознаје лице љубави и разуме да морални закон,Десет Божјих Заповести, заправо осликава љубав према ближњем. Јер без морала, љубав према ближњем је само једна превара у коју себе човек доводи чинећи добра дела из своје личне користи.
Лагао бих да кажем да се у другим религијама не помиње морал и љубав према ближњем, али се услед недостатка заповести та ствар лако превиђа, па су оне сладуњаве онима који гину.
Три Божанска лица бисмо могли да представимо и као; Законодавац(Отац), оног коме се суди(Сина) и судског извршитеља(Св. Дух). Будући да смо по образу Божјем створени то ми у себи можемо препознати та три лица, савест у којој је разум је наш законодавац, наш ум је онај коме се суди а дух који нам је од Бога дат је извршилац правде над сва три лица, јер су три лица заправо три личности једног Божанског Бића.
Судски процес у нашем бићу је свакодневна ствар и увек траје, али се правда не извршава одмах, већ се даје време да се човек покаје и промени своје понашање, како би се избегла евентуална казна, јер она погађа цело биће. Јер и савест и дух страдају када је правда неповољна по биће коме припадају, не страда само ум који је главни кривац што је кренуло наопако.
Будући да изван Бога не постоји ништа и све што постоји је у самом Богу, то је он свој ум поделио на безброј других бића и у свом је уму створио свет у коме ће сва та бића да живе. Да би овај свет и сва бића у њему складно функционисао мора да се поштује закон љубави. Што не желиш себи не чини другоме. Ми не желимо да неко краде наше, да нас лажу, да нам отимају, да нам се чини сила и да нас туку,да будемо преварени.... Све оно што ми не желимо себи ушло је у морал, да се не чини ни другима. Јер Бог је суд поставио да би свет функционисао по систему друштва где сви појединци треба да брину о друштву у целини. Кажњава себе онај ко ремети друштвени живот а награђује онај ко га унапређује. Гледајући своје тело ми видимо да је оно уређено као једно велико друштво у коме има разних ћелија,бактерија, и других организама који чине да друштво (наше тело) складно функционише. Када се намножи превише бактерија тело реагује па шаље војску(бела крвна зрнца)да среди ствар. Бактерјијама се то чини као неправда јер оне су само следиле свој природни инстикт за размножавањем. Немају разум да схвате да угрожавају цело друштво.Када се угојимо цело друштво пати јер мора да носи вишак килограма, цело друштво ради и запиње зато што се биће у целини не уздржава од хране. Цело друштво мора да запиње и да ради јер је биће коме припадају курварског духа па му треба пара за курвање, коцку,дрогу,алкохол,нови мобилни од петсто евра и ко зна шта све још не треба бићу курварског духа. Онда ум таквог бића почиње да смишља како на лакши начин да обезбеди новац за своје курварске потребе а то се одражава на морал целокупног његовог бића јер и најмања ћелија има свој ум,који је подложан кварењу. Ћелије таквог бића и саме почињу да краду и узимају од других ћелија да би имале више за себе. Ево погледајмо ћелије рака: нормалне ћелије између себе граде протеинске цевчице кроз које резмењују храну помажући једна другу. Док ћелије рака, немају способност да изграде такве везе између себе.
Да се вратимо на суд. Ми свакодневно судимо о стварима и догађајима у нашем животу; ово је лепо, оно ружно, ово добро,лоше итд. У зависности од тога како смо пресудили у нама ће се појавити нека осећања. Та осећања су реакција пороте на суд. Јер као што је Божји ум подељен на безброј бића тако је и наш ум подељен на много малих умова,то су бића нашег ума. Када су бића нашег ума задовољна ми то осећамо као радост а када нису онда као тугу, страх, мржњу...Дакле бића нашег ума чине пороту која реагује на одлуке суда.Знамо и сами да стално судимо гледајући телевизију о догађајима у свету, осећања која производимо осећа Син Божји чијег смо ума део.Па ако су осећања лепа он осећа да се његова душа радује.
Научници су открили да осећања изазивају да ћелије мозга производе одређена једињења, као и да лоша осећања терају ћелије да луче материје штетне по здравље нашег тела, а да лепа осећања чине да се луче материје корисне за здравље нашег тела. Исто тако научници су открили да наша лоша осећања утичу и мењају нашу ДНК, као и да утичу на повећану производњу слобогних радикала коју ударају у ДНК спиралу ломећи при том делове исте. Срећа да је Благи Бог на све мислио па постоје протеини који док спавамо, и не производимо лоша осећања, оправљају ДНК ланац, иначе бисмо брзо отпевали.
Занимљиво је да има људи који не иду на суд. Кад неко у свом срцу одлучи да га више не занима да ли је нешто добро или лоше, већ да ђе он да чини онако како је њему мило. Тада је такав човек као када неко не дође на суд, па нема ни пресуде, нема ни реакције пороте и таквом човеку све иде у напредак, Барем њему тако изгледа гледајући материјални план. Али деца таквога на свом суду плаћају данак док се кроз Христа не отму од оптужбама које су им од родитеља остале.
Језик којим говори Дух су наша осећања, она су градивни материјал од кога нам Дух уређује живот. Тадеј Витовнички је говорио: какве су ти мисли такав ти је живот. Јер лепе мисли доносе лепа осећања а лоше мисли које су последица лошег суда доносе лоша осећања.Наш живот,наше здравље,судбину... све одређују наша осећања која су последица нашег суда. А наш суд је последица нашег морала. Зато је и она пословица: чини добро и добру се надај.
Зато је морал извор живота. Јер морални закон је слика љубави. Љубав која нема свој облик у моралу добија своје лице и изглед, да је могу појмити они који је траже. Каква је чија љубав(морал)таквог му је облика и живот.
Свети Грал је посуда из које је пио Исус Христос са ученицима за време тајне вечере. Суд са вином. Вино представља крв Христову,а то је Љубав.
Када се Љубав нађе на Суду, тада је Порота пијана од радости. Зато када је наш суд исправан цело тело преплави осећај радости. А када је наш суд лош тада туга, гнев... прожимају тело. Онај чији су судови добри, стално пије крв Христову, свакодневно је с Христом за путиром.
И тако сине мој, чувај се онога што је преко овога, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу. Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
Књига Проповедникова глава 12 стих 12,13 и 14
