Samopouzdanje ili nesto drugo..?

Svi imamo neki problem, i svakome je svoj problem najveci i dok se mucimo sa svojim problemima koje resavamo vrlo tesko tamo negde je nekome nas problem smesan i lako resiv...
Nismo svi isti...

E moj problem je samopouzdanje ili mozda i nesto drugo...

Pre jedno sest godina poceo sam dosta da slusam ljude, da razumem ono sto govore pokretima i vremenom sam zavoleo da ih slusam ma o cemu god oni pricali... Uvek sam trazio neku pouku kroz te razgovore...
Danas mi nije potrebno da se puno druzim sa nekim da bih svatio kakva je osoba... Naravno tu i maske igraju svoju ulogu, ali svaka maska ima rupe za oci, a oci su ogledalo duse...

Moglo bi se reci da citam ljude kao bukvar, sebicno, ali realno je tako... A moj problem je u tome sto sam skroz pogubljen kad treba da odgovorim...

Npr. razgovaram sa nekom devojkom koju tek upoznam i vidim u kojem pravcu treba da se odvija razgovor... Vidim sta ona zeli da cuje, ali ja to nikako ne mogu da izustim... Stoji neka precka u meni i ne dopusta mi...
Pokusaj da budem iskren je greska u startu, u to sam se uverio...

Glavno pitanje je kako da se otrgnem tog osecaja koji potiskuje moje misli..?

Inace bas sam anti sociopata

najgori stav je:''ja nisam dovoljno dobar.''to je samo misao,a misao moze da se menja.pocni da volis sebe.

An0nymus:

Svi imamo neki problem, i svakome je svoj problem najveci i dok se mucimo sa svojim problemima koje resavamo vrlo tesko tamo negde je nekome nas problem smesan i lako resiv...
Nismo svi isti...

E moj problem je samopouzdanje ili mozda i nesto drugo...

Pre jedno sest godina poceo sam dosta da slusam ljude, da razumem ono sto govore pokretima i vremenom sam zavoleo da ih slusam ma o cemu god oni pricali... Uvek sam trazio neku pouku kroz te razgovore...
Danas mi nije potrebno da se puno druzim sa nekim da bih svatio kakva je osoba... Naravno tu i maske igraju svoju ulogu, ali svaka maska ima rupe za oci, a oci su ogledalo duse...

Moglo bi se reci da citam ljude kao bukvar, sebicno, ali realno je tako... A moj problem je u tome sto sam skroz pogubljen kad treba da odgovorim...

Npr. razgovaram sa nekom devojkom koju tek upoznam i vidim u kojem pravcu treba da se odvija razgovor... Vidim sta ona zeli da cuje, ali ja to nikako ne mogu da izustim... Stoji neka precka u meni i ne dopusta mi...
Pokusaj da budem iskren je greska u startu, u to sam se uverio...

Glavno pitanje je kako da se otrgnem tog osecaja koji potiskuje moje misli..?

Inace bas sam anti sociopata

Kliknite za proširenje...

Počni da bolje učiš da lažeš i da glumiš...
Naravno,ako ih čitaš,onda vidiš koliko laži i licemerja izgovore za par minuta-tako da imaš puno opravdanje da budeš Šerbeđija...

A sto ne mozes? Bojis se njene reakcije ili sta? Gde nastaje blokada?
A i ne trebas da odgovaras ono sto na hoce da cuje, nego ono sto ti zelis tj. mislis da treba da kazes.

Ovo kazem svima sto hoce da cuju je manipulacija manje-vise, i ok, neakda je i to potrebno, ali ovako, kazes sta zelis, osecas, a ne sto neko ocekuje tj. zeli da cuje.

An0nymus:

Pokusaj da budem iskren je greska u startu, u to sam se uverio...

Glavno pitanje je kako da se otrgnem tog osecaja koji potiskuje moje misli..?

Inace bas sam anti sociopata

Kliknite za proširenje...

Pa ako ti taj neko odgovara kao tip coveka ti ces najbolje da se osecas i najbolji efekat ces da postignes ako iskreno pricas sa njim, tom devojkom ili sa bilo kim. Mislim ne moras, a verovatno i ne treba uvek da budes iskren sa svima, iz mnogo razloga, ali ne mozes ni da ocekujes neku konekciju ili neko vece prijateljstvo ako namerno pokusavas da budes neiskren i vestacki da se postavljas. Sto naravno znaci da nikad i neces moci sa svima da budes prijatelj ili posebno blizak jer jednostavno ljudi se razlikuju, imaju razlicite stavove i to je sasvim normalno.

Osecaj koji potiskuje tvoje misli je verovatno ona klasicna prica, sa strahom od reakcije, od njenog misljenja, to svi ljudi imaju u manjoj ili vecoj meri, a i dosta stvari imas na netu, po knjigama itd. Ja mislim da je najbolje da ne pokusavas da se sprijateljis sa svima, ali sa onima koji ti se cine ok, da probas da budes iskren manje vise, i kazes ono sto mislis, a mislim da je to i osnovno resenje za takvu vrstu problema. Svakako da samopouzdanje igra ulogu u tome, a ono valjda i jeste sposobnost da spontano osecas i izrazavas ono sto mislis i u sta verujes. Naravno to ne znaci da treba da kad hodas ulicom ili pricas sa nekim da samo meljes o tome sta osecas trenutno, nego ako mislis da treba nesto da kazes, da ti to ne predstavlja problem.

Budi iskren, voli sebe, eto imaš divan kvalitet, napisao si: poceo sam dosta da slusam ljude, da razumem ono sto govore pokretima i vremenom sam zavoleo da ih slusam ma o cemu god oni prica

An0nymus:

Svi imamo neki problem, i svakome je svoj problem najveci i dok se mucimo sa svojim problemima koje resavamo vrlo tesko tamo negde je nekome nas problem smesan i lako resiv...
Nismo svi isti...

E moj problem je samopouzdanje ili mozda i nesto drugo...

Pre jedno sest godina poceo sam dosta da slusam ljude, da razumem ono sto govore pokretima i vremenom sam zavoleo da ih slusam ma o cemu god oni pricali... Uvek sam trazio neku pouku kroz te razgovore...
Danas mi nije potrebno da se puno druzim sa nekim da bih svatio kakva je osoba... Naravno tu i maske igraju svoju ulogu, ali svaka maska ima rupe za oci, a oci su ogledalo duse...

Moglo bi se reci da citam ljude kao bukvar, sebicno, ali realno je tako... A moj problem je u tome sto sam skroz pogubljen kad treba da odgovorim...

Npr. razgovaram sa nekom devojkom koju tek upoznam i vidim u kojem pravcu treba da se odvija razgovor... Vidim sta ona zeli da cuje, ali ja to nikako ne mogu da izustim... Stoji neka precka u meni i ne dopusta mi...
Pokusaj da budem iskren je greska u startu, u to sam se uverio...

Glavno pitanje je kako da se otrgnem tog osecaja koji potiskuje moje misli..?

Inace bas sam anti sociopata

Kliknite za proširenje...

deder prochitah i ove kilometre
pogubish se kada treba da odg. a chitash ih ko bukvar
da ti to nije malo kontradiktorno?