ODIN_TOR
Zainteresovan član
- Poruka
- 280
Владу праве и јавно и тајно
Сви би да праве нову владу Србије. Неки јавно, неки тајно.
Српака академија наука и уметности и ректори Београдског и Новосадског универзитета тврде да је неопходно формирати министарство за високо образовање, науку и технолошки развој. Каже се да је потребно поставити образовање на нове основе, тако што би се удружило с науком, како би се земља адаптирала захтевима новог времена. Подсећа се и да је после укидања Министарства науке 5.000 људи потписало петицију да се оно врати.
Центар за практичну политику предлаже да се оснује министарство за људска права које би обухватило све надлежности из области заштите и унапређења људских права националних мањина, угрожених група, права и положаја верских заједница и транзиционе правде. Сада су људска права разбацана у више министарстава а оснивањем јединственог министарства би се послала порука да људска права јесу једна од темељних вредности друштва у Србији, образлажу предлагачи.
Од кога зависи да ли ће ови, и евентуално неки нови, предлози проћи? Ко је најутицајнији и најмоћнији при прављењу кабинета? Када се саставља влада привредници би желели да имају једно или два места у њој, али то никада не би јавно рекли. Политичари се, како смо се већ уверили, отимају о места у влади. Али и институције и појединци би волели да имају свој утицај при састављању владе. Када би се свима удовољавало било би стотину министарстава. То се свакако неће догодити, јер ће нови кабинет морати да се скроји на одређен број министарстава, који би требало да буде мањи због кризе, али довољан да задовољи странке које ће ући у владу.
Жарко Кораћ, председник СДУ, каже да су некада везе у састављању владе јасне, а некада нису. „Ипак, мислим да ће превагнути политички фактори. Биће занимљиво кога ће странке предлагати за функције у влади. Преговори о саставу владе нису лаки и могу да потрају. Прођу они који се слажу с предлозима и који имају већи број гласова на изборима.”
Кораћ каже да је предлог Академије наука занимљив, иако просвету раздваја на два дела, а да смо Министарство за људска права имали раније. „Важно је ко је на челу тог министарства за људска права. То је кључно, јер му даје легитимитет. Све ће то бити предмет расправе када се буде састављала нова влада. Та влада ће бити коалициона и неће бити мали број министарстава.”
Кораћ, који је и сам био потпредседник у Ђинђићевој влади, објашњава да су преговори увек тешки. „Ја сам томе присуствовао. Али, није тако само код нас. У Грчкој су девет дана преговарали и ништа се није догодило. Код нас неће бити тако.”
Милан Николић, социолог, каже да је извесно да ће влада бити велика коалиција а то значи и много министара. „Утицај политичара ће бити највећи у састављању нове владе. Академија наука нема велики утицај па је питање шта ће бити с њиховим предлогом, али зато бизнисмени имају велики утицај. Они су улагали у странке и видећемо шта ће за узврат добити.”
Николић каже да ће проблеми нове владе бити економски јер ће следеће године доћи други талас светске економске кризе. „И ако постанемо кандидат за ЕУ, пре 2014. године нећемо добити новац из њиховог буџета. Зато ће нова влада бити посвећена економији и тражењу начина да не изгубимо више радних места. И поред тога, министарство за науку нам јесте потребно. Питање је да ли нам је потребно министарство за људска права. Идеја Академије наука је добра јер треба унапредити високо образовање, као што треба повећати радну снагу и оснажити институције, а да ли ће нешто бити од те идеје видећемо.”
Миодраг Радојевић, истраживач-сарадник Института за политичке студије, каже да ће се формирати мања влада, али тако да се задовоље странке које уђу у владу. „Биће потребно да се задовоље апетити функционера с једне стране, док ће се с друге стране тежити рационализацији, али ће се тражити и поједини ресори. Имаћемо незнатно мање ресора, обећава се 15, али то је превише оптимистички. Не верујем да ће нова влада задовољити захтеве појединаца и група. Иако то није велика уштеда, јавност очекује испуњење захтева за рационализацијом.”
Радојевић каже да снажни привредници воде закулисне игре и да је то утицај који се не може пренебрегнути. „По правилу, њихов утицај се ретко види, али је разумно очекивати да финансијери партија нешто очекују за узврат. Ако у влади буде мање странака биће и мање министарстава. Али, могуће је да странке националних мањина подстакну формирање министарства за људска права. Ипак није најважнији број министарстава. Најважније је да се спроводи програм владе и да у њој буду компетентни људи.”
Ивана Анојчић
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vladu-prave-i-javno-i-tajno.sr.html
Сви би да праве нову владу Србије. Неки јавно, неки тајно.
Српака академија наука и уметности и ректори Београдског и Новосадског универзитета тврде да је неопходно формирати министарство за високо образовање, науку и технолошки развој. Каже се да је потребно поставити образовање на нове основе, тако што би се удружило с науком, како би се земља адаптирала захтевима новог времена. Подсећа се и да је после укидања Министарства науке 5.000 људи потписало петицију да се оно врати.
Центар за практичну политику предлаже да се оснује министарство за људска права које би обухватило све надлежности из области заштите и унапређења људских права националних мањина, угрожених група, права и положаја верских заједница и транзиционе правде. Сада су људска права разбацана у више министарстава а оснивањем јединственог министарства би се послала порука да људска права јесу једна од темељних вредности друштва у Србији, образлажу предлагачи.
Од кога зависи да ли ће ови, и евентуално неки нови, предлози проћи? Ко је најутицајнији и најмоћнији при прављењу кабинета? Када се саставља влада привредници би желели да имају једно или два места у њој, али то никада не би јавно рекли. Политичари се, како смо се већ уверили, отимају о места у влади. Али и институције и појединци би волели да имају свој утицај при састављању владе. Када би се свима удовољавало било би стотину министарстава. То се свакако неће догодити, јер ће нови кабинет морати да се скроји на одређен број министарстава, који би требало да буде мањи због кризе, али довољан да задовољи странке које ће ући у владу.
Жарко Кораћ, председник СДУ, каже да су некада везе у састављању владе јасне, а некада нису. „Ипак, мислим да ће превагнути политички фактори. Биће занимљиво кога ће странке предлагати за функције у влади. Преговори о саставу владе нису лаки и могу да потрају. Прођу они који се слажу с предлозима и који имају већи број гласова на изборима.”
Кораћ каже да је предлог Академије наука занимљив, иако просвету раздваја на два дела, а да смо Министарство за људска права имали раније. „Важно је ко је на челу тог министарства за људска права. То је кључно, јер му даје легитимитет. Све ће то бити предмет расправе када се буде састављала нова влада. Та влада ће бити коалициона и неће бити мали број министарстава.”
Кораћ, који је и сам био потпредседник у Ђинђићевој влади, објашњава да су преговори увек тешки. „Ја сам томе присуствовао. Али, није тако само код нас. У Грчкој су девет дана преговарали и ништа се није догодило. Код нас неће бити тако.”
Милан Николић, социолог, каже да је извесно да ће влада бити велика коалиција а то значи и много министара. „Утицај политичара ће бити највећи у састављању нове владе. Академија наука нема велики утицај па је питање шта ће бити с њиховим предлогом, али зато бизнисмени имају велики утицај. Они су улагали у странке и видећемо шта ће за узврат добити.”
Николић каже да ће проблеми нове владе бити економски јер ће следеће године доћи други талас светске економске кризе. „И ако постанемо кандидат за ЕУ, пре 2014. године нећемо добити новац из њиховог буџета. Зато ће нова влада бити посвећена економији и тражењу начина да не изгубимо више радних места. И поред тога, министарство за науку нам јесте потребно. Питање је да ли нам је потребно министарство за људска права. Идеја Академије наука је добра јер треба унапредити високо образовање, као што треба повећати радну снагу и оснажити институције, а да ли ће нешто бити од те идеје видећемо.”
Миодраг Радојевић, истраживач-сарадник Института за политичке студије, каже да ће се формирати мања влада, али тако да се задовоље странке које уђу у владу. „Биће потребно да се задовоље апетити функционера с једне стране, док ће се с друге стране тежити рационализацији, али ће се тражити и поједини ресори. Имаћемо незнатно мање ресора, обећава се 15, али то је превише оптимистички. Не верујем да ће нова влада задовољити захтеве појединаца и група. Иако то није велика уштеда, јавност очекује испуњење захтева за рационализацијом.”
Радојевић каже да снажни привредници воде закулисне игре и да је то утицај који се не може пренебрегнути. „По правилу, њихов утицај се ретко види, али је разумно очекивати да финансијери партија нешто очекују за узврат. Ако у влади буде мање странака биће и мање министарстава. Али, могуће је да странке националних мањина подстакну формирање министарства за људска права. Ипак није најважнији број министарстава. Најважније је да се спроводи програм владе и да у њој буду компетентни људи.”
Ивана Анојчић
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vladu-prave-i-javno-i-tajno.sr.html
Poslednja izmena:
