Vec dugo sam misljenja da savremeni mediji u Srbiji lice na prebeg od stvarnog zivota, stoga mi nije nelogicno da mnogi tamo trce kao u svojevrsnu Sigurnu kucu.........
Prosto zamene stvarnost za komotnu,bezbednu,virtuelnu...Mislim da tamo demonstriraju trajnu aspiraciju za kompenzovanje sopstvenog nekompetentnog zivljenja u stvarnosti. Tome pomazu i gledaoci, koji u medijume prosto-prostacki utiskuju svoje licne fantazije i zelje kao u bareljef i ambijent najpozeljnijih parametara egzistencije... pare, sigurnost, bajkovita ljubav, zamrznuta idila...time i sebe figurativno podizu u sopstvenim ocima, kao nadasve kreatori dobrih namera i ishoda, umetnicki znalci onoga sta treba (mezzdutim, u umetnosti, medij oznacava jedino i samo posrednika: za knjizevnost-to je papir, za slikarstvo-platno; za vajarstvo- glina-utiskivanje...sic!)
.....Tv bi u tom slucaju bio ideal za verujuce jedino u - ocni vid...!
Ali Tv bi trebalo da je medijum prenosa informacija stvarnog sveta - za stvarni svet. On se ovde, medjutim, namerno istice u svom sirovom,neutralnom obliku, kao fleksibilna izdvojenost, pa stoga i neutralizator realnog. Ono sto vazi na televiziji ne vazi u stvarnosti i obratno! Prva stvar koja je izuzeta,koja strada, sada je vec svima jasno, je odraz prema stvarnom svetu,pravim imenom - odgovornost. Posledicno, stradaju istinitost i verodostojnost... Ali, najfamoznija je uloga novih subjekata unutar ove stvarnosti bez pomenutih osobina, takozvanih `pribega`... Njih naprosto zaludjuje obilje virtuelnih mogucnosti kojima ce nadoknaditi unutrasnji kompas koji iz nekog razloga za njih ne funkcionise ka stvarnom svetu...Nekome kome kompas ne radi,istina i laz su otezavajuce kategorije.
On veruje u spas iz bajke,tj.u uslove u okviru kojih su istina i laz dva potpuno nevazna,irelevantna pojma. Ali, paradoksalno, najvecu muku,slabost iz tih pojmova generise upravo boravak u ovom izmisljenom svetu. Pa sta onda te samozvane heroje drzi toliko vezanim za taj virtuelni svet??? Sadizam,mazohizam?
Moguce,ali tek kao produkt i pazite sad- pozeljno `nuzno zlo` takvog vida samopromocije - jer se zapravo sve vrti oko toga! `Pokusajmo da nase virtuelne obrazine uteramo u stvarnost kao relevantne,stvarne.` Tako gledano, to i jeste muka. Carobna spona sa javnosu je formirana, jer nam oni daju verodostojnost. Obostran sado-mazo krug, kao trumanov shou, zamisljen kao potvrda emancipacije u voajerskom smislu gledanja na ljude... Ali opet nema odgovora na to sta pokrece taj krug? Koja sila? Koja emocija? Nada?
A ovo je kljucno.......Ovo je bombona. Nema kompasa, pa nema emotivne slobode za zivot. I bas tu se desava obrt,taj shizoidan prekid, za gomilu pasivnih posmatraca opasan i smeo cin : `bezi` se u medijsku izdvojenost. Dakle, sam taj cin je nesto sto gejnuje popularnost, jer`drugi to ne mogu`. To je potvrda `inteligencije i emancipacije`, koja ocigledno nedostaje stvarnoj licnosti.. Ali, cak ni ovo danas se ne bi moglo ceniti kao takvo da ne postoji uverenje u nekakav svetao cilj koji se nalazi u zamisljenom horizontu svega, onaj koji opravdava izravnjavanje istine i lazi, svega toga. To je zelja svih da se na pocetku i na kraju svega covek pokazuje kao gospodar svoje sudbine. Ovo je taj romantican ideal....U svrhu toga, treba isticati ne vrednost istine i lazi, vec moc pojedinca da ih ucini fleksibilnima...... Saznanje da je pojedinac svestan tih moci u tom apstrahovanom poretku ucinice ga `igracem` i kupcem buducnosti, svoje emancipacije i `doraslosti zivotu`, i cime osvaja sva srca `u razvoju`......!koje ludilo,koji koloplet.
Msm, `dobro je`.....sto se konacno na Tv-u pokazala i ta situacija, za mene je ona totalna demistifikacija fenomena popularnosti sa svim svojim `drazima`... Problem sa tim licnostima jeste sto se oduvek znalo da ne postoji sigurna kupovina buducnosti, pogotovu ne preko medija. Ali ovo danas za mene i nije toliko neocekivano. Kao sto se kvalitet emancipacije u stvarnosti prenosnm putem na tv-u meri kvantitetom `pratilaca,milionima,kamionima,piplmetrima i sl.`, tako se dalo i predvideti da ce se u ovakvoj paklenoj masini kad-tad desiti i ovaj tip grafickog zareza koji ce je konacno odati i onima kojima iz prve to nije bilo jasno...
Paradoksalno je da bi se svaki drugaciji ishod, sem pomenute igre istine i lazi,koja se posebno na jednom mediju u Srbiji dugo odigrava, cinio manje verovatnim, gotovo nemogucim...Sto je, nazalost, jos jezivije, ali samim tim jos ocitije.....
Sta reci....Dvoje `popularnih` aktera, sa dugim i naivnim stazom `virtuelne emancipacije`, oboje hrabro i shizoidno (neuko) odbeglih od emocija iz stvarnosti,ili onih koji ih stvarno vezuju za ljude, nalaze pribeg u medijima, noseci se kroz zivot sa rezervom, sacuvanom za zaljubljenost u moc `stvarnog` coveka u virtuelnom svetu, koja mu tako junosnom daje za pravo da krivi pojmove istine i lazi,jer je to dokaz da su u tom poretku jos uvek ljudi? Ta moc je ono sto ih vezuje, ono sto ih `lozi` jedno ka drugom, kolokvijalnim recnikom receno.... Istina i laz moraju biti savijeni po svaku cenu,makar i kada njena sado-mazo priroda postane bolno ocigledna....Tu nije rec o casti,o ugledu, jer se i oni savijaju prema `svetlome cilju`, koga smo tantuzno `svesni`, `bez koga ne mozemo u stvarnom zivotu i zbog koga smo uopste i privlacni jedno drugome`....`On nas drzi zajedno`...! Sve drugo su jare i pare, neko nam je rekao da u stvarnom svetu to tako ne funkcionise i mi smo mu poverovali... `Ali ovde, sta god da se desi, mi imamo i jare i pare, JER STE VI TO TRAZILI,DRAGI PRATIOCI....` cheers!
