Original postavio Победоносцев
Не слушај бре ти братанче које ти други мељу. Мало те попрцкују. Ја ће те све научим.
Сад, ја немам претензије да знам како се баре средовечне конобарице по ибарској магистрали и шта рећи припитој цури на крајишком поселу - то ће да те научи Рифер - али ако баш нећеш да чекаш да жена одради све (што је увек најмање заморно) онда мораш да знаш како да приђеш једној финој младој дами.
У суштини то се не учи - или јеси или ниси - али има неких правила. Буди чист. Буди пристојно обучен - све то што се подразумева. Буди пристојан. Буди забаван. Ако насмејеш девојку, већ си пола пута превалио. Не намећи се, не моли, не инсистирај превише. То одбија лепо васпитане жене. Буди духовит, не узимај се сувише за озбиљно. Жене су углавном много пријатније од мушкараца, ретко која фина дамица ће те из така одјебати, а није страшно ни ако те одбију. Пробај да будеш аутентичан, али немој превише да се трудиш ни ту.
Кад оствариш почетни успех, буди спреман да нестанеш. Будеш донекле интересантан, забаван, можда чак и романтичан ако је госпођица мало попила, и - дискретно лаку ноћ. Можеш и да додаш да би волео опет да је видиш, то није лоше. И онда нестанеш. Жене су врло љубопитљиве, знатижељне, лако заинтригиране животињице. Заинтересујеш их и оставиш саме да мисле о теби. Ух, то... то је врло добар потез.
Шта даље. Немој никад да је питаш о дечку, о мужу, ни о чему сличном. Претварај се да никад није била ни са ким. Не дај јој да мисли о њему. Скрени јој мисли, није тешко. Жене су често морална бића која пате од савести. Ово је врло важно. И не лапарај о себи. Боље остави њима да саме смисле. Питај је о њој. Шта ради, шта воли, шта мисли, о чему сања. Жене воле да блебећу, а највише од свега да блебећу о себи. Слушај пажљиво, постављај подпитања, али с осмехом, са шалама. Не шалама на њен рачун! Ово си ваљда знао.
Ти си дечко који воли да чита те неке мртве књижурине и глупости, то исто може да буде плус код финих дамица. Поезија и елеганција су можда мало de trop у једној Србији, али можеш себи да дозволиш лирицизам... и додир настраности, дашак перверзије. То врло интригира слабији пол. Можеш да будеш директан као Мајаковски, поносан и уморан као Бајрон, пожудан као Верлен - није ни битно. Ако је од правог, финог штофа, допашће јој се. Међутим заврши са шалом, са малим осмехом, кажи да си увежбао чим си је први пут видео. Искреност импресионира.
И не заборави да је разговор са лепом женом уметност. Или бар може и треба да буде, остављајући припито хватање фуфа за дупе по страни, мада и то наравно има свог шарма... али то се не учи код мене, то су друга врата лево.
Ако будеш марљиво слушао и учио, ово ћеш ускоро бити ти -
, ali opet ja nisam takav.
sto bi rekao Tolstoj.
