Ево како решити проблем глади у Србији?

KOLEGA IVAN:

2011. сам радио у Грчкој и становао сам у хотелу Византион у Херсонисосу на Криту. И сад, то је, мали, скроман хотел и имао сам само смештај а не и храну. А у хотелу је радила 1 симпатична рецепционерка, и ја био добар с њом, заје*авао се после посла и тако. И сад пошто је хотел мали, она уједно ради и као рецепционерка, у ресторану, за шанком...3 у 1. Имају мали ресторан. И 1 дан пита она мене јел сам гладан, јел хоћу да једем? Ја је погледах у чуду и питам-бесплатно? Да, бесплатно. И ја кажем-може. И она ми спакова нешто у тањир, покри и даде ми и рече да носим у собу, и да пожурим да не види власник хотела. Значи, да не једем у ресторану него у својој соби, онако кришом. А пре тога ми је причала како јој је власник хотела пријатељ. И сад, мени било чудно и питао сам се зашто би она штетила послодавца-пријатеља због мене кога зна месец-два! Али сам пристао на то и носио храну у собу. Мени је тај 1 оброк много значио због уштеде. И сад давала ми је разна јела, некад више, некад мање, некад и салату, некад не и тако па скоро сваког дана. После ми је је чак дозволила и у ресторану да једем али увече у мраку, да ме неко не би видео. И видим ја да се она баш и не крије и да ризикује и није ми било јасно зашто ми даје бесплатну храну. Па ми чак пало на памет-можда хоће да ме пр*а па да ме подмити. Па се мислим-чекај бре, она би могла да ме пр*а и без тога-само да ме пита.

Али није било хране баш сваки дан него све зависи колико остане гостима и онда сам размишљајући дошао до закључка зашто ми рецепционерка даје бесплатно да једем. ВИШАК ХРАНЕ! Она је размишљала, што би бацала храну која остаје од гостију (из великих посуда) кад може да да мени, а ионако није знала шта да ради с њом. Тога има свуда, а и касније сам нешто слично гледао на ТВ-у и сад ћу да вам објасним како на овај начин решити проблем гладних у Србији:

Многе народне кухиње у Србији, а поготово на Космету имају бројне проблеме и једва опстају захваљујући донаторима, многе су пред затварањем, неке су већ и затваране итд. А оброк из народних кухиња је једини оброк и једина нада за гладне и сиромашне у овој земљи. Дакле, последња сламка спаса.

Предлажем једино логично решење како да се овај проблем реши. Сви хотели, ресторани, кафане, кухиње, домови ученика средњих школа и студентски домови имају вишкове хране. Они никад не могу тачно да спреме и испланирају онолико хране и оброка колико им треба, тј. колико имају гостију, увек припреме више за сваки случај и скоро увек им на крају остане. И та храна се после обично баца. Нажалост. И то из 2 разлога: Зато што на заказане оброке (доручак, ручак или вечеру) неки планирани гости не дођу и/или зато што не могу/неће да поједу све што је за њих припремљено. Када је реч о недоласку, то зависи од установе, дешава се да гости хотела не једу у свом хотелу, него једу негде у граду или да ученици или студенти не једу тај оброк у мензи него поједу негде са стране брзу храну, или да једноставно нису гладни па прескоче 1 оброк и онда имамо вишак хране. И ово се масовно дешава не само у хотелима и студентским домовима него и у ресторанима после свих могућих славља, например свадби, увек остаје храна.

И када кажем вишак хране, не мислим на оно мало што остаје гостима у тањиру него на велике вишкове хране који остају после оброка у великим судовима-лонцима, шерпама...Е да се ове огромне количине хране не би бацале док многи наши суграђани трпе гладни, предлажем да се ови вишкови хране допреме до народних кухиња јер ће гладнима та храна много значити. Предлажем да ово ради Црвени крст Србије а да све наведене угоститељске објекте и народне кухиње повеже и доставу организује Министарство за рад и социјална питања.

Шта ви мислите?

Kliknite za proširenje...

KOLEGA IVAN:

2011. сам радио у Грчкој и становао сам у хотелу Византион у Херсонисосу на Криту. И сад, то је, мали, скроман хотел и имао сам само смештај а не и храну. А у хотелу је радила 1 симпатична рецепционерка, и ја био добар с њом, заје*авао се после посла и тако. И сад пошто је хотел мали, она уједно ради и као рецепционерка, у ресторану, за шанком...3 у 1. Имају мали ресторан. И 1 дан пита она мене јел сам гладан, јел хоћу да једем? Ја је погледах у чуду и питам-бесплатно? Да, бесплатно. И ја кажем-може. И она ми спакова нешто у тањир, покри и даде ми и рече да носим у собу, и да пожурим да не види власник хотела. Значи, да не једем у ресторану него у својој соби, онако кришом. А пре тога ми је причала како јој је власник хотела пријатељ. И сад, мени било чудно и питао сам се зашто би она штетила послодавца-пријатеља због мене кога зна месец-два! Али сам пристао на то и носио храну у собу. Мени је тај 1 оброк много значио због уштеде. И сад давала ми је разна јела, некад више, некад мање, некад и салату, некад не и тако па скоро сваког дана. После ми је је чак дозволила и у ресторану да једем али увече у мраку, да ме неко не би видео. И видим ја да се она баш и не крије и да ризикује и није ми било јасно зашто ми даје бесплатну храну. Па ми чак пало на памет-можда хоће да ме пр*а па да ме подмити. Па се мислим-чекај бре, она би могла да ме пр*а и без тога-само да ме пита.

Али није било хране баш сваки дан него све зависи колико остане гостима и онда сам размишљајући дошао до закључка зашто ми рецепционерка даје бесплатно да једем. ВИШАК ХРАНЕ! Она је размишљала, што би бацала храну која остаје од гостију (из великих посуда) кад може да да мени, а ионако није знала шта да ради с њом. Тога има свуда, а и касније сам нешто слично гледао на ТВ-у и сад ћу да вам објасним како на овај начин решити проблем гладних у Србији:

Многе народне кухиње у Србији, а поготово на Космету имају бројне проблеме и једва опстају захваљујући донаторима, многе су пред затварањем, неке су већ и затваране итд. А оброк из народних кухиња је једини оброк и једина нада за гладне и сиромашне у овој земљи. Дакле, последња сламка спаса.

Предлажем једино логично решење како да се овај проблем реши. Сви хотели, ресторани, кафане, кухиње, домови ученика средњих школа и студентски домови имају вишкове хране. Они никад не могу тачно да спреме и испланирају онолико хране и оброка колико им треба, тј. колико имају гостију, увек припреме више за сваки случај и скоро увек им на крају остане. И та храна се после обично баца. Нажалост. И то из 2 разлога: Зато што на заказане оброке (доручак, ручак или вечеру) неки планирани гости не дођу и/или зато што не могу/неће да поједу све што је за њих припремљено. Када је реч о недоласку, то зависи од установе, дешава се да гости хотела не једу у свом хотелу, него једу негде у граду или да ученици или студенти не једу тај оброк у мензи него поједу негде са стране брзу храну, или да једноставно нису гладни па прескоче 1 оброк и онда имамо вишак хране. И ово се масовно дешава не само у хотелима и студентским домовима него и у ресторанима после свих могућих славља, например свадби, увек остаје храна.

И када кажем вишак хране, не мислим на оно мало што остаје гостима у тањиру него на велике вишкове хране који остају после оброка у великим судовима-лонцима, шерпама...Е да се ове огромне количине хране не би бацале док многи наши суграђани трпе гладни, предлажем да се ови вишкови хране допреме до народних кухиња јер ће гладнима та храна много значити. Предлажем да ово ради Црвени крст Србије а да све наведене угоститељске објекте и народне кухиње повеже и доставу организује Министарство за рад и социјална питања.

Шта ви мислите?

Kliknite za proširenje...

buudala:

To nije rešenje problema gladi. To je maskiranje.

Rešenje problema gladi je zaposliti ljude i omogućiti im da sami prehrane sebe i svoje porodice.
Kako?

Stimulisanim naseljavanjem u ruralna područja i zapošljavanjem u programima organic proizvodnje zdrave hrane koja bi usled sve veće potražnje mogla da pored pijaće vode postane važan izvozni činilac.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/548933-Subvencije-za-poljoprivredu

Kliknite za proširenje...

LJILJA MMM:

I ovo je tačno, ali ovde je reč o sprečavanju bacanja hrane. Ne znam koliko su ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama sposobni za bilo kakav posao a kamoli za poljoprivredu koja traži fizičku snagu

Kliknite za proširenje...

buudala:

Izvinjavam se, ja pomislio da je tema kako rešiti problem gladi u Srbiji.

U onoj istoj Srbiji koja ima masu napuštenih seoskih gazdinstava koja su pre samo par decenija odhranila i odškolovala masu dece koja su došla u gradove i kukaju zbog gladi umesto da proizvode hranu. Nismo u Sahari pa da gladujemo.

Kliknite za proširenje...

KOLEGA IVAN:

Да нагласим да сам ту храну од рецепционерке добијао увече после посла, тј. кад би гости који плаћају храну јели. А ево како је изведен пилот пројекат по овом питању у КГ а тако може да се ради и у целој Србији:

Национални тим за прикупљање вишка хране

ПЕТАК, 03. ОКТ 2014, 16:38 -> 17:43
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин најавио формирање националног координационог тима за релизацију пројекта "прикупљање и дистрибуција вишкова хране".

Поводом завршетка тог пилот пројекта у Крагујевцу, Вулин је рекао да је за четири месеца у том граду прикупљено 2.800 оброка, а да нико није имао трошкове.

Пилот пројекат прикупљања вишка хране у Крагујевцу

"Ово је могуће у целој Србији да прикупљени вишкови хране дођу до оних којима је потребна", рекао је министар.

Вулин је додао да ће искуство из Крагујевца, града у ком је започет овај пилот пројекат, бити пренето и на Ниш, Нови Сад, Београд и друге градове у којима постоје институције које ће радити на прикупљању вишкова хране.

Наглашавајући да је била потребна само организација, Вулин је рекао, да би та храна била бачена, али захваљујући институцијама укљученим у овај пројекат као и ентузијазму запослених храна је стигла до грађана којима је потребна.

"Ово је изванредан пример да покажемо да је и у најтежим временима могуће са мало организације, пуно добре воље и ентузијазма учинити промену", рекао је Вулин и додао да је на почетку пилот пројекта у Крагујевцу обезбеђиван оброк једном седмично, а сада два пута недељно.

Наглашавајући да није срећан што постоје Народне кухиње, Вулин је рекао да је срећан што неки грађани неће остати гладни и што таква акција ни државу ни општину не кошта ни динар.

Вулин је објаснио да центар за социјални рад одређује коме је потребна храна прикупљена на тај начин.

"То су они грађани који су условно речено испод црте и из неког разлога не испуњавају услове да буду стални корисници Народне кухиње", рекао је Вулин и нагласио да су оброци квалитетни и здрави као и да их проверава Градски завод за јавно здравље.

На примени пилот пројекта у Крагујевцу укључени су Црвени крст, Студентски центар, Геронтолошки центар, Центар за социјални рад и Завод за смештај одраслих у Крагујевцу.

Директор Студентског центра Млађан Димитријевић оценио је да је пројекат у потпуности успео и да је четри месеца оприкупљено 2.800 оброка.

Према његовим речима када се пројекат буде имплементирао на нивоу државе биће прикупљен значајан број оброка уз, како је рекао, симболичне трошкове.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...Национални+тим+за+прикупљање+вишка+хране.html

Ово је доказ да је ово могуће!

Kliknite za proširenje...

franak:

I moj otac je skupljao resto hranu i to se zvalo splačina pa su svinje to sa zadovoljstvom jele.U jesen se svinja zakolje meso osuši i cele zime ima meso a bilo je i suve slanine kobasice itd.Gledam isto moj stanar pun zamrzivač i svinjskog mesa živina čak i meso od
divlje svinje što njegov otac ulovi.Nema li Vulin ideju koliko bi gladan narod mogo da proizvede kokoši,jaja,svinja,koza,krava,salate,mleka sira a i belih tikvi pa kad se ispeče u rernu pa toga ima ko pleve.Razumem stare i bolesne ali ove što može malo da hodaju prosto
nemogu da verujem da bi trebalo gladni da trpe,a da skupljaju pomiju za svinje nemam ništa protiv to treba podržati.

Kliknite za proširenje...

LJILJA MMM:

Ajde polako........dugo nisi u zemlji, i to ti svakako ne daje pravo da hranu iz restorana nazivaš pomijama a svoje sunarodnike svinjama. To su uglavnom stariji i bolesni gradjani.

Kliknite za proširenje...

buudala:

To nije rešenje problema gladi. To je maskiranje.

Rešenje problema gladi je zaposliti ljude i omogućiti im da sami prehrane sebe i svoje porodice.
Kako?

Stimulisanim naseljavanjem u ruralna područja i zapošljavanjem u programima organic proizvodnje zdrave hrane koja bi usled sve veće potražnje mogla da pored pijaće vode postane važan izvozni činilac.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/548933-Subvencije-za-poljoprivredu

Kliknite za proširenje...

LJILJA MMM:

I za ovo si u pravu, ne sporim.
Ma jeste tema ta, ali je priča o narodnim kuhinjama i kako iskoristiti u tu svrhu hranu koja se baca u hotelima i restoranima.

Kliknite za proširenje...

buudala:

Veruj da se jako malo baca jer sve pokupe zaposleni. Bar je tako iskustvo koje imam a imam ga jer godinama sviram po raznim restoranima.
Baca se samo ono što je zaista po formi i fizičkotehničkim karakteristikama zaista u kategoriji pomija.

Drugo, postoji tu i onaj puno važniji aspekt, a to je higijenski aspekt.
Pripremljena hrana postaje kvarljiva tokom sakupljanja i transporta, a zbog odsustva kontrole porekla i rizici po one koji je koriste su nepredvidivi.

Bolje je da ti ljudi jedu klot pasulja nego podgrevani roštilj iz restorana.

Problem gladi se rešava sistemski, a akutno ga rešavati upotrebom tuđih otpadaka je po mom mišljenju rizično i neodgovorno.

Mogli bismo onda uspostaviti i akciju pregledanja kontejnera, ima i tramo kojekakvih đakonija.

- - - - - - - - - -

Izvinjavam se ako je moj sarkazam prejak za nečiji ukus.

Kliknite za proširenje...

KOLEGA IVAN:

Да, наравно да си у праву, брзим економским развојем Србије, масовним запошљавањем, повећањем индустријске и пољопривредне производње и извоза, ми можемо решити проблеме сиромаштва и глади на дугорочном и националном нивоу и плану али у овој теми сам конкретан и практичан и пишем конкретна решења како да се помогне гладнима а да се не баца храна!

Kliknite za proširenje...