KOLEGA IVAN
Poznat
- Poruka
- 8.216
2011. сам радио у Грчкој и становао сам у хотелу Византион у Херсонисосу на Криту. И сад, то је, мали, скроман хотел и имао сам само смештај а не и храну. А у хотелу је радила 1 симпатична рецепционерка, и ја био добар с њом, заје*авао се после посла и тако. И сад пошто је хотел мали, она уједно ради и као рецепционерка, у ресторану, за шанком...3 у 1. Имају мали ресторан. И 1 дан пита она мене јел сам гладан, јел хоћу да једем? Ја је погледах у чуду и питам-бесплатно? Да, бесплатно. И ја кажем-може. И она ми спакова нешто у тањир, покри и даде ми и рече да носим у собу, и да пожурим да не види власник хотела. Значи, да не једем у ресторану него у својој соби, онако кришом. А пре тога ми је причала како јој је власник хотела пријатељ. И сад, мени било чудно и питао сам се зашто би она штетила послодавца-пријатеља због мене кога зна месец-два! Али сам пристао на то и носио храну у собу. Мени је тај 1 оброк много значио због уштеде. И сад давала ми је разна јела, некад више, некад мање, некад и салату, некад не и тако па скоро сваког дана. После ми је је чак дозволила и у ресторану да једем али увече у мраку, да ме неко не би видео. И видим ја да се она баш и не крије и да ризикује и није ми било јасно зашто ми даје бесплатну храну. Па ми чак пало на памет-можда хоће да ме пр*а па да ме подмити. Па се мислим-чекај бре, она би могла да ме пр*а и без тога-само да ме пита.
Али није било хране баш сваки дан него све зависи колико остане гостима и онда сам размишљајући дошао до закључка зашто ми рецепционерка даје бесплатно да једем. ВИШАК ХРАНЕ! Она је размишљала, што би бацала храну која остаје од гостију (из великих посуда) кад може да да мени, а ионако није знала шта да ради с њом. Тога има свуда, а и касније сам нешто слично гледао на ТВ-у и сад ћу да вам објасним како на овај начин решити проблем гладних у Србији:
Многе народне кухиње у Србији, а поготово на Космету имају бројне проблеме и једва опстају захваљујући донаторима, многе су пред затварањем, неке су већ и затваране итд. А оброк из народних кухиња је једини оброк и једина нада за гладне и сиромашне у овој земљи. Дакле, последња сламка спаса.
Предлажем једино логично решење како да се овај проблем реши. Сви хотели, ресторани, кафане, кухиње, домови ученика средњих школа и студентски домови имају вишкове хране. Они никад не могу тачно да спреме и испланирају онолико хране и оброка колико им треба, тј. колико имају гостију, увек припреме више за сваки случај и скоро увек им на крају остане. И та храна се после обично баца. Нажалост. И то из 2 разлога: Зато што на заказане оброке (доручак, ручак или вечеру) неки планирани гости не дођу и/или зато што не могу/неће да поједу све што је за њих припремљено. Када је реч о недоласку, то зависи од установе, дешава се да гости хотела не једу у свом хотелу, него једу негде у граду или да ученици или студенти не једу тај оброк у мензи него поједу негде са стране брзу храну, или да једноставно нису гладни па прескоче 1 оброк и онда имамо вишак хране. И ово се масовно дешава не само у хотелима и студентским домовима него и у ресторанима после свих могућих славља, например свадби, увек остаје храна.
И када кажем вишак хране, не мислим на оно мало што остаје гостима у тањиру него на велике вишкове хране који остају после оброка у великим судовима-лонцима, шерпама...Е да се ове огромне количине хране не би бацале док многи наши суграђани трпе гладни, предлажем да се ови вишкови хране допреме до народних кухиња јер ће гладнима та храна много значити. Предлажем да ово ради Црвени крст Србије а да све наведене угоститељске објекте и народне кухиње повеже и доставу организује Министарство за рад и социјална питања.
Шта ви мислите?
Али није било хране баш сваки дан него све зависи колико остане гостима и онда сам размишљајући дошао до закључка зашто ми рецепционерка даје бесплатно да једем. ВИШАК ХРАНЕ! Она је размишљала, што би бацала храну која остаје од гостију (из великих посуда) кад може да да мени, а ионако није знала шта да ради с њом. Тога има свуда, а и касније сам нешто слично гледао на ТВ-у и сад ћу да вам објасним како на овај начин решити проблем гладних у Србији:
Многе народне кухиње у Србији, а поготово на Космету имају бројне проблеме и једва опстају захваљујући донаторима, многе су пред затварањем, неке су већ и затваране итд. А оброк из народних кухиња је једини оброк и једина нада за гладне и сиромашне у овој земљи. Дакле, последња сламка спаса.
Предлажем једино логично решење како да се овај проблем реши. Сви хотели, ресторани, кафане, кухиње, домови ученика средњих школа и студентски домови имају вишкове хране. Они никад не могу тачно да спреме и испланирају онолико хране и оброка колико им треба, тј. колико имају гостију, увек припреме више за сваки случај и скоро увек им на крају остане. И та храна се после обично баца. Нажалост. И то из 2 разлога: Зато што на заказане оброке (доручак, ручак или вечеру) неки планирани гости не дођу и/или зато што не могу/неће да поједу све што је за њих припремљено. Када је реч о недоласку, то зависи од установе, дешава се да гости хотела не једу у свом хотелу, него једу негде у граду или да ученици или студенти не једу тај оброк у мензи него поједу негде са стране брзу храну, или да једноставно нису гладни па прескоче 1 оброк и онда имамо вишак хране. И ово се масовно дешава не само у хотелима и студентским домовима него и у ресторанима после свих могућих славља, например свадби, увек остаје храна.
И када кажем вишак хране, не мислим на оно мало што остаје гостима у тањиру него на велике вишкове хране који остају после оброка у великим судовима-лонцима, шерпама...Е да се ове огромне количине хране не би бацале док многи наши суграђани трпе гладни, предлажем да се ови вишкови хране допреме до народних кухиња јер ће гладнима та храна много значити. Предлажем да ово ради Црвени крст Србије а да све наведене угоститељске објекте и народне кухиње повеже и доставу организује Министарство за рад и социјална питања.
Шта ви мислите?
Poslednja izmena: