Veza sa djetinjstvom

Popodne sam pravila neko generalno spremanje, i izmedju ostalog, odlucla sam da poklonim neke igracke koje cuvam jos od najranijeg djetinjstva.
Stvar je u tome da mi nije ni malo lako to uciniti, ali konacno sam prelomila.
Ipak morala sam da sacuvam lutka Simu(iako je negdje usput izgubio hlace), on sad ima pocasno mjesto u mojoj sobi.
Te stvari me vezu za neke lijepe trenutke i dogadjaje u djetinjstvu i valjda zbog toga ta tuga.
Kako vi baratate sa tim?
Imate li neke drage uspomene tog tipa ili ste ih se davno rijesili?
Kako inace gledate na uspomene?
Ja se inace tesko razdvajam od stvari koje me sjecaju na nekog ili nesto.
A vi?

i ja...stvari mi bash srastu...detinjstvo je proletelo to je sve shto bi imo retji...mada nemam tako puno igrachaka i koje chega....

Ja sam ostao bez jednog dela mojih igračaka još u ranom detinjstvu... U desetoj godini smo se preselili... Ne sećam se da sam išta poneo... U međuvremenu sam skupljao autiće... Njih su mi polomili klinci jednog porodičnog prijatelja do moje 14te-16te godine... Posle toga nešto ni nisam imao igračaka... Ali mi je pre par godina bilo teško odreći se nekih knjiga koje su mi nekad mnogo značile... No, ipak sam poklonio... Ne znam... Nisam navikao da se vezujem za stvari... Sudbina me je često odvajala za njih... Obično se vezujem za pojedine osobe, ne za uspomene...

Ali i to se menja... Od pre par godina sam počeo da skupljam neke stvari... Verovatno baš zbog nedostatka uspomena na prvih 20 godina života... Ali se ipak ne vezujem toliko... Obično prošlost ostavljam daleko iza sebe... Jednostavno sam navikao da zaboravljam... Ali i to pomalo prevazilazim u poslednjih par godina...

Nisam trenutno nesto sentimentalan, da bih odgovorio na ovu temu, ali samo da rezervisem mesto

ja sam se selila toliko puta da mi je vecina stvari izgubljena....a ne secam se ni sta je tacno izgubljeno...
rado bih volela da imam i svoju kucu iz detinjstva, sa sve tavanom i kutijom igracaka i dnevnika ali nemam...
ja se selim ko da sam nomad i sa sobom vucem samo najpotrebnije....ove stvari o kojima pricate cuvam nekako iznutra jer ne znam ni gde su...a i da znam, kud bi sa njima po svetu
dakle, cuvam...ali samo u glavi....

kao klinka zbog finansijske situacije i nisam imala neshto posebno mnogo igrachaka, a ono shot sam imala chuvala sam ko ochi u glavi, i josh uvek chuvam... najstarija lutka mi je ona beba, shto suu svi imali... kao i moja prva barbika i njeno odelo... imam josh brdo stvari i ne znam shta tju s njima, ali netju ih davati nikome... posebno ne stvari koje sam najvishe volela da nosim sa godinu-dve (mada shta sma ja tada znala... )...
a od skorije imam brdo pisama, pisamaca, shkolskih dopisivanja, uspomena sa putovanja, dnevnika... ma chudo stvari... ni sama ne znam kako mi sve to stane u sobu... i ako mi ponestane emsta odnetju u selo... nemam nameru da se tih stvari josh odreknem...

LUDICA:

Imate li neke drage uspomene tog tipa ili ste ih se davno rijesili?
Kako inace gledate na uspomene?
Ja se inace tesko razdvajam od stvari koje me sjecaju na nekog ili nesto.
A vi?

Kliknite za proširenje...

Imam samo jednog plišanog medu. To je moja igračka oduvek. Srce malo, invalid je (jedna ruka missing in action). Nikad neću da ga se rešim.
Uspomene imam i čuvam. Neke su predmeti, neke samo mirisi, neke samo periodi godine.
Za mene je detinjstvo najviše prisutno upavo u jesen.
Obožavala sam polaske u osnovnu školu, Beograd u septembru i oktobru, pa miris pečenih paprika... I ovih dana mirišu.

CaLiMeRo:

... pa miris pečenih paprika...

Kliknite za proširenje...

daaaaaa, danas sam stajala 10 min. u hodniku i njuškala miris paprika koje su pekle bakice po zgradi. Na detinjstvo i bezbrižnost me podseti, recimo, ona reklama sa klincem i medom ''...'oćeš kući ima puding...'' mmmmm

Da mi je bilo teško kada sam im davala lutke, pa i nije. U trenutku sam pitala tu dečicu hoće li da uzmu te plišane slatke stvarčice i nisu se libile da ponesu sve. Dala sam im skoro sve.

Inače, volim s vremena na vreme da pogledam albume sa slikama....heh...
Vidim uplakanu sebe na svim slikama do 5 godina (iz nekog razloga sam se plašila slikanja).
Lep je osećaj...ali zahteva posebno raspoloženje... onako, baš kad nemam šta drugo da radim, sednem na krevet i prelistam uspomene...

I da, jako sam volela da skupljam ove velike porcelanske lutke...možda se jednom vratim tome.

Mene za moje detinjstvo vezuju razni sladunjavi mirisi .... i po mirisu se setim ... peska, kantica, grabuljica .... uspomene su izbledele, ali mirise još uvek osećam ... i sva se raznežim .... i često pomislim ''blago ovoj maloj deci, kako su ona bezbrižna''.

Ja imam jednog medu, dobila sam ga od ujaka kad sam imala mozda pet godina. Jos uvek ga cuvam.

Moje sve igračke su izgorele u požaru koji sam sam izazvao. Ne dajte deci da se igraju sa šibicama!

Za cetvrti rodjendan sam dobila lutku...veliku, plavu, sa najljepsom haljinom....imam je jos...doduse kod mame je ali znam da cu je jednog dana donijeti kod sebe...
Volim da se sjecam djetinjstva, plave kecelje koje sam morala prvih par razreda nositi, torbe pune knjiga, polomljenih gumica i tupih olovaka, iscrtanih srculencadi, zao mi je stom sam spomenare i dnevnike nekako pogubila, pobacala, jednostavno izgubila...cini mi se da sto sam starija da sve vise o tome razmisljam...

ne čuvam puno stvari, dve knjige, jedna je prva koju sam dobila za treći rođendan od mame i tate s posvetom ...puno fotorgrafija ... to čuvam... igračke ne čuvam... mama ima još neke stvari koje smo nosili brat i ja...skoro sam to videla, hm...baš čudno.
mislim da je bitnije ono što čuvamo u sebi...

kupili mi roditelji dve kutije da u njih metnem sve igracke iz detinjstva. a kutije lepe svaka po 100 din. igrao sam se sa njima ceo dan. i kad mi dosadilo turio u njih stripove vojnike autice masterse diajdzojce i to bi bilo to. ostalo podavao ili bacio. inace kutije su mi u sobi tako da ih cesto otvaram i igram se po ceo dan. mama kaze da sam mnogo pametan i da je ponosna na mene. tata ne kaze nista on mi samo daje pare za sladoled.

heheh Ludice bas ti je sladak onaj plishani meda (avatar), vidim teshko se odvajas od njega..

Sto se mene tiche ja se ne vezujem za stvari.. kada mi neka stvar postane nepotrebna jednostavno je bacim i napravim mesto za one koje su mi potrebnije.. :wink: u pocetku sam se tesko odvajao od njih a sada ih bacam k'o od sale.. like used condoms.. heheheh

Pa da, zar nije sladak i veliki

Mislim da cete me nagovoriti da jos malo preberem igracke, mozda zadrzim i onong velikog vuka i veliku lutku u crvenom iz Rusije

heheheh mmmm daaa ogroman je! Pozajmis mi ga za vikend?

Ako vise ne spavas sa njima u istom krevetu onda zaista ne razumem koji ce ti vishe.. :wink:

Steffke, pocinjem da sumnjam u tvoje sexualno opredjeljenje

Otkud znash da ne spavam :shock:

Salu na stranu, zaista je cudno to vezivanje za predmete...

Steffke, pocinjem da sumnjam u tvoje sexualno opredjeljenje

Sto, mislis zbog mede? A to.. hehe ma jok, nisam uopste u tom fazonu bre.. nego reko mora da se meda oseti na tebe pa znas.. haahah

Otkud znash da ne spavam :shock:

Pa ne znam, zato te i pitam.. :wink:

Salu na stranu, zaista je cudno to vezivanje za predmete...

hahaha pricaj mi o tome..

Ja skoro sve cuvam...i ne dam da iko baca
sva sam ko veverica

I ja nedam nikom nista..Posto sam uvijek bio kolekcionar kontam da cu mocu da uzmem neku kintu za autice koji su stari i po 25 godina...

Ja se strasno brzo vezujem za stvari,posebno za neke drage poklone.... i kad su neke od tih dragih stvari u fazi raspada,opet ne mogu da ih bacim....
Imam jednog vejikog meda kao u ludicinom avataru i nadam se da nece doci taj momenat kad cu se morati odvojiti od njega.... puno ga volem....