Srebrena je cestitala Uskrs i na jednom mestu praznik naziva Vaskrs, ali je glagol voskrsnuti.
Uvek smo govorili Uskrs, za uskrsnje praznike, itd, sada je Uskrs Vaskrs, a za glagol nisam sigurna da li vaskrsnuti ili voskrsnuti.
U pitanju je neka jezicka nelogicnost ili samo vracanje u Srednji vek?
А ко сте то 'ви'? Ево, ја и сви моји смо увек говорили 'Васкрс', али мени није ни на крај памети да теби говорим да је твоје 'Ускрс' погрешно.
На српском језику је правилно и 'Васкрс' и 'Ускрс', с тим што сам увек дајем предност првом облику, који је више у духу православне традиције. Црква не користи и није користила облик 'Ускрс'.
Што се тиче васкршњег поздрава, на српском је 'Христос в
аскресе', а на црквенословенском, 'Христос в
оскресе'. Дакле, оба облика су исправна. 'Христос васкрс' и 'Христо васкресе', пак, нису.
Kod mene nije, jer je taj praznik bio i ostao Uskrs i tu se barem kod mene nista nece menjati.
Upravo mi jedan drag rodjak, veliki i iskren vernik, cestita Uskrs sa "Vaistinu Voskrese! Na mnogaja ljeta!"
Jel ova mnogaja ljeta eventualno ruski? A tako mi cestita i Bozic pa i neke rodjendane, uvek sa dodatkom Na mnogaja ljeta.
Нико те не тера да било шта мењаш.
'На многаја љета' потиче из старословенског и црквенословенског, не руског. Реч је у врло лепом поздраву, у духу наше традиције, којим се изражава жеља да не неко дуго поживи. У неким нашим крајевима се може чути и народски облик 'да (ми) живиш'.
Imaj u vidu da se SPC služi staroslovenskim koji je sličan ruskom.
Богослужбени језик СПЦ није старословенски, већ црквенословенски. Реч је о руској редакцији старословенског (дакле, језику заснованом на јужнословенском говору из околине Солуна, на који је можда утицао и говор панонских Словена), на чији развој су утицали и Срби, и која већ нека три века има улогу старословенског стандарда широм правословног словенског света.
Mnogo toga jednostavno prvo bude moda, a zatim se sasvim ukoreni, bez ikakvog stvarnog razloga i osnova.
Процес који описујеш јесте стваран, али не одговара овом случају. Поздрави 'Христос воскресе' и 'на многаја љета' имају свој корен у хришћанској вери нашег народа, и никако не представљају неку нову моду.
Prost primer: danas malo ko kaže "preduzeće", obično govore "firma". "Firma" je tuđica preuzeta iz nemačkog.
Мене то 'фирма' страшно нервира и упорно користим 'предузеће'. Слично је и са 'брендом'. И 'марка' је туђица, али нису све туђице једнаке. 'Бренд' је термин коју полуписмени политичари лепе на све и свашта, тиме потискујући низ добрих речи, домаћих и туђица, које су дотичнима непознате, али чији очување је у интересу језика.
Tebi nema pomoći.
. али и не свиђа ми се звук.
