Уредимо ћирилицу!

Скакућеш са теме на тему и не нудиш никаква решења. Чињеница је да износиш неистине по питању српске ћирилице, али добро. Оно што је далеко важније јесте да је повратак на релативни хаос који је владао у предвуковском периоду, а за шта се ти залажеш, непожељно и немогуће. Усвајање руске ћирилице (ова данашња је читав век млађа од наше српске) на штету српске је погрешно, исто колико и усвајање латинице. Ја не желим латиницу, али не желим ни туђу ћирилицу. Желим оно што је наше.

Сматрам да би било далеко разумније заложити се за, рецимо, увођење у наставу црквенословенског и предвуковског језика уопште. То би већ било нешто разумно. Представити ученицима богатство нашег предвуковског језичког наслеђа, а затим можда и увести црквенословенски као изборни (ценим да то не би било лако извести на нивоу целе земље). То је већ нешто чему се може тежити. Уз то, у циљу описмењења, неопходно је увести наставу српског језика на свим нивоима. Неприхватљиво је што се настава српског језика у средњој школи своди на наставу књижевности.

Свестан си да је то што заговараш немогуће, па бих те замолио да не затрпаваш дискусију оним што излази ван оквира тема. Овде говоримо о курзиву, а не свеобухватној реформи ћирилице.
 
Poslednja izmena:
Осврни се око себе, ћирилицом се пише или из сажаљења или јер се тако мора, по државним установама. Нема разлога да се лажемо.

Опет грешиш. :)

Јесу је протерали, али то још не значи да је латиница победила (како кажеш).

Нема разлога једино да ти инсистираш да је битка већ изгубљена.
 
Опет грешиш. :)

Јесу је протерали, али то још не значи да је латиница победила (како кажеш).

Нема разлога једино да ти инсистираш да је битка већ изгубљена.

Ја не инсистирам, ја не нудим ни решења чак, ја само констатујем.
 
Да се помириш са чињеницом да тренутно пишеш српским језиком и писмом на којима можеш захвалити Вуку. Да се помириш да је ћирилично писмо које користиш најбоље у свету.
To su ozbiljne posledice precenjenih ideja Miloslava Samardžića i njegove iracionalne pizme na Vuka koju je Samardžić razvio tako što je nekritički usvojio komunističku projekciju Vuka kao čoveka iz naroda, protivnika aristokratije i zato "prvog proletera". A onda je, kao zakleti antikomunista, bacio anatemu i na tog, "prvog proletera" knjigom "Tajna Vukove reforme". :dash:
kG1Sbz0.jpg



https://forum.krstarica.com/entry.php/43153-Javna-tajna-Vukove-reforme-(1995-2011)

Ideju Miloslava Samardžića dočekali su oduševljeni šakali: https://repozitorij.hrstud.unizg.hr/islandora/object/hrstud:773/datastream/FILE0/view
 
Poslednja izmena:
Милослав Самарџић је морални медиокритет и незналица који је својим неопрезним пискарањем српском народу начинио велику штету. Он није стваралац, попут Вука, већ вандал и рушитељ. Попут паразита, он црпи снагу од других, а не нуди ништа заузврат. Спреман је да свему нађе ману, али није у стању да пружи било какву праву алтернативу или решење. Он доводи у питање све што смо на културном плану достигли у модерној историји, и све то чини на језику и писму за које је заслужан управо так великан коме он тако безобразно пљује у лице.

Идиотски је заговарати нешто што је немогуће и људима стварати неосновану одбојност према ономе што је, не само једино могуће, већ и добро. Али Самарџић чак не чини ни то, јер он заправо не зна ни шта тачно критикује, ни за шта се тачно залаже. Он је разјарени бик који је улетео у продавницу порцелана и почео да ломи све око себе.

- - - - - - - - - -

Морам нагласити да говорим о српском ћириличном писму наспрам других ћириличних писама, чиме ипак немам за циљ да омаловажим друга ћирилична писма. Нисам имао намеру да тврдим да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету, а мој коментар се урпаво тако може протумачити.

- - - - - - - - - -

Опет грешиш. :)

Јесу је протерали, али то још не значи да је латиница победила (како кажеш).

Нема разлога једино да ти инсистираш да је битка већ изгубљена.
Више је битака изгубљено, али није изгубљен сам рат. Коначна победа ће бити наша! :)

- - - - - - - - - -

Ја не инсистирам, ја не нудим ни решења чак, ја само констатујем.
Рекао бих да ипак инсистираш, али остало стоји. Ништа ти није потаман и свему налазиш ману, али не нудиш никакава решења. Која је онда сврха твојих коментара?
 
Poslednja izmena:
Ко је тај неко? По свему судећи, неко довољно моћан да диктира ствари.

Kod Stojana Novakovića, 1898, piše "umro" sa znakom kvantiteta iznad r:

https://archive.org/details/zakonikstefanadu00novauoft

na strani LXVI (pdf - str.74), rečenica sa fusnotom 81

PDF https://ia800202.us.archive.org/14/items/zakonikstefanadu00novauoft/zakonikstefanadu00novauoft.pdf

JacTpe6oBa yMpo oko 1878.*

- - - - - - - - - -

Mislim da sam kod Ruvarca video da umro piše sa apostrofom - umr'o.

- - - - - - - - - -

Znači, Dimitrije Ruvarac, 1895. u "Evo, šta ste nam krivi":

Da je pak Daničić verovao u to, i za što je on držao srpski, a za što hrvatski jezik, može se najbolje videti iz njegovog pisma, pisatog na nekoliko dana pred svoju smrt 4. oktobra, a umr'o je 5. Novembra 1882., svome prijatelju g. Milanu Đ. Mišćeviću.


Interesantno je da su to sve bečki igrači koji ispunjavaju tajni ugovor o usaglašavanju srpske istoriografije sa bečkom koji je dvor Obrenovića potpisao na Berlinskom kongresu 1878.
 
Рекао бих да ипак инсистираш, али остало стоји. Ништа ти није потаман и свему налазиш ману, али не нудиш никакава решења. Која је онда сврха твојих коментара?

Србадија много воли да лаже, и себе и друге. Сврха мог писања је да се те наслаге лажи и обмана коначно уклоне.
 
Србадија много воли да лаже, и себе и друге. Сврха мог писања је да се те наслаге лажи и обмана коначно уклоне.

Ајде покажи бар малу различитост од те одвратне, лажљиве Србадије па таксативно поброј бар најкрупније лажи, јасно и конкретно, нпр:

Лаж 1 – та и та
Истина 1 – та и та

Лаж 2 – та и та
Истина 2 – та и та

итд.

па коначно сврху свог писања заокружи уклањањем бар неке од тих лажи и обмана.
 
Poslednja izmena:
Ајде покажи бар малу различитост од те одвратне, лажљиве Србадије па таксативно поброј бар најкрупније лажи, јасно и конкретно, нпр:

Лаж 1 – та и та
Истина 1 – та и та

Лаж 2 – та и та
Истина 2 – та и та

итд.

па коначно сврху свог писања заокружи уклањањем бар неке од тих лажи и обмана.

Лаж је рецимо да је пре Вука владао језички хаос, да малтене нисмо имали језик. Показао сам и једне новине пре Вука, које су нам сасвим читљиве и данас, кога занима нека тражи даље.

Лаж је да је писмо било компликовано, тешко за учење и бла бла, сасвим се лако то писмо може научити и данас.

Лаж је да је Вук писмо прилагодио језику, Вук је писмо прилагодио другом писмо, а све по налогу Беча.
 
Е па земљаче, сад ствари постају јасније. Најдобронамјерније бих ти предложио да, ако се већ занимаш за језик и Вука, прочиташ понешто о томе. Не мораш се сад бацити на студирање, али као минимум минимума прочитај макар Мешину студију о Вуку (Меша Селимовић, „За и против Вука” – није предуго и није писано „навијачки” ни за коју страну).

Ово што си ти побројао као неке назови лажи и истине мене неодољиво подсјећа на Басарино лупетање на које сам наишао у јединој његовој књизи коју сам прочитао (зато друге нисам ни узимао у руке). Немајући појма о језику, он ладно написа да је Вук (који је, по Басари, обична лопурда која је бесрамно покрала Саву Мркаља) из ћирилице избацио неопходна слова без којих се не може и зато он (Басара) пише – латиницом! Забасарио је, типично постмодернистички и вансвакепаметистички, двије крупне глупости у тако мало ријечи. Прво, ако је Вук покрао Мркаља, онда би сва мрзост требала бити усмјерена на њега, Саву Мркаља, а не на Вука јер је управо Мркаљ поизбацивао већину тих „неопходних слова без којих се не може”. Друго, пошто писац (а Басара мисли да то јесте) не може писати без слова без којих се не може, он је одлучио да зато пише – латиницом (као да у њој постоје сва та њему наводно неопходна писмена). Овакви „ставови” не заслужују ни осврт, а камоли критику, само дијагнозу.

Зашто ме твој упис подсјетио на Басару? Немој се љутити, заиста немам ама баш никакву намјеру да омаловажавам, а камоли да вријеђам, али брате мили...



Лаж је рецимо да је пре Вука владао језички хаос, да малтене нисмо имали језик.
Потпуно погрешно, а уз то и протурјечно. И те како је владао хаос јер не само да смо имали језик, него смо их имали неколико. Да малтене нисмо имали језик, не бисмо никако могли имати језички хаос. (Замисли саобраћај у ком влада хаос, а на улицама малтене нема кола. Глупо, зар не?)
Обичан, прост народ (по правилу неписмен) говорио је својим народним језиком (својим локалним говорима), онако како су вијековима говорили његови преци. О старословенском, о литургијским језицима, црквенословенском, српскословенском, рускословенском (српским и руским редакцијама) нађи па прочитај, нећу то да куцам јер је ово ипак тема о ћириличном курзиву, а и мрзи ме, постоје и сасвим кратки прегледи који су јасно написани па не одузимају много времена. Кога занима предвуковско стање језика, мора га знати.

Е сад, оно што смо имали као језик књижевности прије Вукове реформе (и то је оно против чега се борио Вук) био је тзв. славјаносербски – „грдна мјешавина” којом су печатане књиге тог доба. То је био језик мутант, рускословенско-српсконародни, који није био ни близу стандардизације јер не само да су различити писци писали различито, него су чак и исти писци у истој књизи исте ријечи писали час овако, час онако. Дакле, и они сами који су тим језиком и тадањим писменима писали, писали су „како им се с вр’ пера омакне”. Ако то није хаос, не знам шта јесте.
Стандард се, истини за вољу, теоретски могао правити и на тој мутантској основи. Какав би на крају испануо и колико би нам предака остануло неписмено у ионако слабо писменој земљи, о томе у овој теми нећемо.



Показао сам и једне новине пре Вука, које су нам сасвим читљиве и данас, кога занима нека тражи даље.
Д4 Л1 СТ3 ЗН4Л1 Д4 ЉУДСК1 М0З4К 1М4 СП0С0БН0СТ Д4 Т3КСТ П0СМ4ТР4 К40 Ц3Л1НУ, Т3 Д4 ПР3П0ЗН4Ј3 1 Б3З ПР0БЛ3М4 Ч1Т4 1 Р3Ч1 К0Ј3 Н1СУ 1СПР4ВН0 Н4П1С4Н3?
ДУГ0 В3Ћ 1НТ3РН3Т0М КРУЖ3 Т3КСТ0В1 С4 П0ТПУН0 П0БРК4Њ1М СЛ0В1М4, 4Л1 В1 1П4К Б3З ПР0БЛ3М4 М0Ж3Т3 Д4 1Х ПР0Ч1Т4Т3 1 Д4 СХВ4Т1Т3 0 Ч3МУ С3 Р4Д1. 1СТ0 В4Ж1 1 З4 Т3КСТ0В3 У К0Ј1М4 СУ СЛ0В4 З4М3Њ3Н4 БР0Ј3В1М4.

Ево и ја показах један текст који нам је сасвим читљив па кога занима нека тражи даље.



Лаж је да је писмо било компликовано, тешко за учење и бла бла, сасвим се лако то писмо може научити и данас.
Па дај нам азбуку тог писма, тог сређеног предвуковског некомпликованог писма у којем није владао хаос, и уз њу приложи као илустрацију неколико књига или рукописа у којима се писци у потпуности те азбуке придржавају.



Лаж је да је Вук писмо прилагодио језику, Вук је писмо прилагодио другом писмо, а све по налогу Беча.
У чему се огледа неприлагођеност „вуковице” српском језику?
Које је то друго уређено писмо коме је Вук прилагодио српску ћирилицу?
Имаш копију тог налога Беча? Или је то можда онај налог који је Марија Терезија на самрти упутила тромјесечној беби која ће касније постати цензор словенских и новогрчких књига?



На крају, да се вратим теми – српском ћириличном курзиву – и једној будалаштини коју стално слушам од оних који неће ни да чују за латиницу у српском језику. Прво се, као у неком само њима знаном петингу брецну на нас неосвијештене и неогрезле у антилатиници, онда се у агресивној предигри нарогушено изарлаучу на бечко-ватиканску латиницу коју нам је смрдљиви Ћопа подвалио, а онда дохвате неку ћириличну књигу, сакрију се да их нико не види и сладостасно свршавају на ћирилична курзивна слова са неодољивим латиничним облинама...
1b.jpg
 
Poslednja izmena:
Вреди нагласити да хаотично стање које је владало у предвуковском периоду није било јединствено за наш језик. У то време, већина језика није била стандардизована у истој мери у којој су то данас. У неким језицима, попут енглеског, још увек влада стање донекле контролисаног хаоса.

Било је и у случају других језика оних који испрва нису схватали сврху стандардизације и противили су се истој. Али, оно што је јединствено за нас, јесте то да се чак и данас - нека два века након почетка процеса Вукове реформе - појављују они којима нешто 'није право'. Реч је о појединцима који заправо немају појма о чему говоре, али из неких непојмљивих разлога бивају схватани озбиљно. Уместо да им неко укаже на грешке, уступа је им се медијски простор и пружа им се могућност да трују околину.
 
Poslednja izmena:
@Пилипенда

То око Басариних ставова види са Басаром, не знам зашто у одговору мени реплицираш Басари??

Што рече Хаеул, не може се поредити то време са овим временом, тада је већина језика била у мањем или већем хаосу, поента је да је Вук повукао језик странпутицом и дисконтинуитетом са старим језиком. Њему је ето сметало успостављање континуитета језика, али му нису сметали турцизми, веома занимљиво.
Обичан, прост народ није говорио како су говорили његови преци, јер је језик жива ствар, и код неписмених се поготово брзо мења, а код простих брзо и еродира, јер прост народ нема потребу за високо изражајним језиком, прост народ ни онда као ни сада не може и не сме бити репер ни у чему, па ни у језику,

Иначе, овај наш данашњи језик је уствари грдна мешавина, турцизама, германизама, англиканизама, стандард не постоји, писмо не постоји, правила нису правила, а ово је XXI век. Оваквог језика нигде нема, сем код домаћих Цигана на пијаци.

Стару азбуку ћеш морати да тражиш сам, довољно је што сам поставио новине из времена пре Вука, иди на дигитално издање Народне Библиотеке Србије, тамо свашта има.

Не ради се о прилагођености, већ о континуитету и етимологији, за сваки језик се данас може саставити ново писмо, али нико нормалан то не ради, нико не сече своје корене. Осим нас наравно. Вук је, понављам, ћирилицу прилагодио латиници, објаснио сам то, да се не понављам. Копија налога није потребна, довољно је видети ко је плаћао Вука, и с ким је Вук "сарађивао", читај чије је налоге испуњавао, Јернеј Копитар је био државни цензор монархије, треба ли рећи нешто више?

- - - - - - - - - -

Вреди нагласити да хаотично стање које је владало у предвуковском периоду није било јединствено за наш језик. У то време, већина језика није била стандардизована у истој мери у којој су то данас. У неким језицима, попут енглеског, још увек влада стање донекле контролисаног хаоса.

Било је и у случају других језика оних који испрва нису схватали сврху стандардизације и противили су се истој. Али, оно што је јединствено за нас, јесте то да се чак и данас - нека два века након почетка процеса Вукове реформе - појављују они којима нешто 'није право'. Реч је о појединцима који заправо немају појма о чему говоре, али из неких непојмљивих разлога бивају схватани озбиљно. Уместо да им неко укаже на грешке, уступа је им се медијски простор и пружа им се могућност да трују околину.

Ми захваљујући Вуку ни до дан данас нисмо схватили сврху стандардизације језика нити смо је спровели.
 
Е па земљаче, сад ствари постају јасније. Најдобронамјерније бих ти предложио да, ако се већ занимаш за језик и Вука, прочиташ понешто о томе. Не мораш се сад бацити на студирање, али као минимум минимума прочитај макар Мешину студију о Вуку (Меша Селимовић, „За и против Вука” – није предуго и није писано „навијачки” ни за коју страну).


. Друго, пошто писац (а Басара мисли да то јесте) не може писати без слова без којих се не може, он је одлучио да зато пише – латиницом (као да у њој постоје сва та њему наводно неопходна писмена). Овакви „ставови” не заслужују ни осврт, а камоли критику, само дијагнозу.





]
I ja bih svakom dobronamernom laiku ( a tu sam i ja) preporucila ovu relativno tanku Meshinu knjigu u kojoj dobronamerno ( bez da nekoga hvali ili kara)
pise o prednostima i manama jezika, ali bez ikakvih pretenzija na svoje misljenje i stav. Prepusta citaocu da sam prihvati za ili protiv, a poenta je da
citalac razume da je Vuk bio neminovnost. Ove teorije zavera iz Viene i meni idu na onaj cuveni zivac.

Glede Basare:D
Basara je odlican knjizevnik, narocito u ovim jalovim vremenima kada nema nikoga ko uopste i pise.
 
Слово је јединица смисла, он је избацио рецимо я ю й ь јер је увео јоту, променио је смисао ћирилици. Ъ рецимо чак није Вук избацио, не зна се по чијем налогу је то урађено, али је јасно да је урађено да би се ћирилица уподобила латиници.

Истина је наравно да се српски језик сасвим нормално писао и пре Вука, на сајту Народне Библиотеке Србије могу се наћи новине најнормалније писане том ћирилицом, и сасвим су нам разумљиве данас, само треба отићи и прочитати па видети колико нас праве будалама већ век и по.

Искрено ме занима којом менталном техником успијеваш бити увјерен да је вуковица покидала везе са вијековном писаном традицијом, да је младим нараштајима онемогућила предачки континуитет и сл, истовремено нам потурајући под нос предвуковске новине за које кажеш: „Сасвим су нам разумљиве данас.”

Такође ме занима и којом менталном техником успијеваш слово сматрати јединицом смисла, вуковицу промјеном тог смисла, бити оштро против Вуковог „уподобљавања писма латиници” и борити се против латинизације ћирилице увођењем у ћирилични кирзив латиничних n и m.

- - - - - - - - - -

Glede Basare:D
Basara je odlican knjizevnik, narocito u ovim jalovim vremenima kada nema nikoga ko uopste i pise.

Не бих да ти дирам у миљеника па ћу поменути само оно добро код њега. Наиме, злата ми је вриједан као одличан примјер када објашњавам разлику између књижевне маште (нпр. Булатовић) и бунцања. :D
 
Искрено ме занима којом менталном техником успијеваш бити увјерен да је вуковица покидала везе са вијековном писаном традицијом, да је младим нараштајима онемогућила предачки континуитет и сл, истовремено нам потурајући под нос предвуковске новине за које кажеш: „Сасвим су нам разумљиве данас.”

Такође ме занима и којом менталном техником успијеваш слово сматрати јединицом смисла, вуковицу промјеном тог смисла, бити оштро против Вуковог „уподобљавања писма латиници” и борити се против латинизације ћирилице увођењем у ћирилични кирзив латиничних n


Да се не лажемо, треба се мало напрегнути па успети прочитати та стара слова. А замисли како је било пре 100 и кусур година, кад су људи једва савладавали и Вукова слова.
А и зар није и овде на овој теми речено да је славеносербски језик био туђ, наметнут итд, то је и становиште званичне лингвистике још одавно, тај језик је наметнут а језик пун турцизама је наш, ниам ја то измислио, и ја сам тако учио у школи.

п и т нису латинични, и писани су тако док се Вук паметни није сетио да удара црте и штрафте:

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/S...a_Zaharije_Orfelina/S-II-0887#page/6/mode/1up
 
- - - - - - - - - -



Не бих да ти дирам у миљеника па ћу поменути само оно добро код њега. Наиме, злата ми је вриједан као одличан примјер када објашњавам разлику између књижевне маште (нпр. Булатовић) и бунцања. :D
Ma nije on moj miljenik, ali rekoh vec, u situaciji je da bude danas knjizevnik jer je knjizevnost u Srbalja jedna velika nula, a ja ga volim jer je stvarno
beskrajno duhovit. Nije to nikakva knjizevnost, sutra ce biti zaboravljen.
 
Гусенице, твоји аргументи су логички недоследни и међусобно се косе. Видим да ниси ни свестан тога.

Вукова ћирилица је била само етапа, тј. још увек је, у преласку на латиницу.

Мало је познато да су Румуни имали нешто слично, само је њихов прелазни период трајао нешто краће, 60 година ако се добро сећам. У том периоду имали су мешану ћириличко-латиничку азбуку, после које су сасвим прешли на латиницу.
Дакле, и код нас је исто, Вукова ћирилица је означила дисконтинуитет и кидање веза са другим ћирилицама чиме је изгубљено огромно ћириличко залеђе на истоку, а ми смо препуштени латинизацији.

Код нормалних народа и језика нема никакве дилеме у вези писма, само код нас постоји тако нешто.
 
Какво незнање. Ти очигледно ниси свестан да ћирилица која је коришћена у предвуковском периоду није била иста она која је коришћена у доба Светог Саве, рецимо. Толико о твојој теорији о 'дисконтинуитету'.

Не пореди нас и Румуне који су тек почели да нешто озбиљније пишу тамо негде у 17. веку.

Ти си једини овде који има неку дилему. Нама је све јасно. Српски језик, Вукова ћирилица, српска варијанта курзива.
 
Poslednja izmena:
Какво незнање. Ти очигледно ниси свестан да ћирилица која је коришћена у предвуковском периоду није била иста она која је коришћена у доба Светог Саве, рецимо. Толико о твојој теорији о 'дисконтинуитету'.

Не пореди нас и Румуне који су тек почели да нешто озбиљније пишу тамо негде у 17. веку.

Ти си једини овде који има неку дилему. Нама је све јасно. Српски језик, Вукова ћирилица, српска варијанта курзива.

Није, највећи разлог томе је јер је Петар Велики уобличио слова ћирилице према латиници. Та и таква слова су преко Русије дошла и до нас, па ето и п и т.

Ја дилему немам, само мислим да се треба одредити према историји правилно, на основу чињеница..
 
Није, највећи разлог томе је јер је Петар Велики уобличио слова ћирилице према латиници. Та и таква слова су преко Русије дошла и до нас, па ето и п и т.

Ја дилему немам, само мислим да се треба одредити према историји правилно, на основу чињеница..

Хтио сам нешто друго написати поводом офрље прелистаног дигитализираног Орфелина, али то ћу касније јер сад угледах овај свјетлуцави бисер...

Зашто је Петар Велики који је „уобличио слова ћирилице према латиници” узор који треба слиједити, а Ћопо Мали који је „уобличио слова ћирилице према латиници” бечки балегар кога треба пробости глоговим коцем? :think:
 
Хтио сам нешто друго написати поводом офрље прелистаног дигитализираног Орфелина, али то ћу касније јер сад угледах овај свјетлуцави бисер...

Зашто је Петар Велики који је „уобличио слова ћирилице према латиници” узор који треба слиједити, а Ћопо Мали који је „уобличио слова ћирилице према латиници” бечки балегар кога треба пробости глоговим коцем? :think:

Зато што пропадаш као муда кроз поцепане гаће ако си сам, ако си ни тамо ни овамо, а то је управо оно што се нама дешавало и дешава нам се.
 
Зато што пропадаш као муда кроз поцепане гаће ако си сам, ако си ни тамо ни овамо, а то је управо оно што се нама дешавало и дешава нам се.

Па што тако не рече одмах, ја мислио причамо о језику, кад оно о мудима и гаћама...
Дакле, када би Руси увели латиницу као своје једино писмо (претпоставимо), ти би од тврдоглавог ћириличног алтилатиничара постао тврдоглави антићирилични латиничар?
Може и тако, немам ништа против, а и мени је лакше, сад бар не морам да се бавим објашњењима Орфелинових записа, разликом између калиграфије, брзописа, минускуле, мајускуле...
Да си ти мени жив и здрав!
 
Па што тако не рече одмах, ја мислио причамо о језику, кад оно о мудима и гаћама...
Дакле, када би Руси увели латиницу као своје једино писмо (претпоставимо), ти би од тврдоглавог ћириличног алтилатиничара постао тврдоглави антићирилични латиничар?
Може и тако, немам ништа против, а и мени је лакше, сад бар не морам да се бавим објашњењима Орфелинових записа, разликом између калиграфије, брзописа, минускуле, мајускуле...
Да си ти мени жив и здрав!

Наравно, ако цео свет пређе на латиницу, онда треба да пређемо и ми. Али пошто постоје народи и језици који држе до своје традиције, треба да се повежемо с њима и заједно бранимо своју културу.
 

Back
Top