Е па земљаче, сад ствари постају јасније. Најдобронамјерније бих ти предложио да, ако се већ занимаш за језик и Вука, прочиташ понешто о томе. Не мораш се сад бацити на студирање, али као минимум минимума прочитај макар Мешину студију о Вуку (Меша Селимовић, „За и против Вука” – није предуго и није писано „навијачки” ни за коју страну).
Ово што си ти побројао као неке назови лажи и истине мене неодољиво подсјећа на Басарино лупетање на које сам наишао у јединој његовој књизи коју сам прочитао (зато друге нисам ни узимао у руке). Немајући појма о језику, он ладно написа да је Вук (који је, по Басари, обична лопурда која је бесрамно покрала Саву Мркаља) из ћирилице избацио неопходна слова без којих се не може и зато он (Басара) пише – латиницом! Забасарио је, типично постмодернистички и вансвакепаметистички, двије крупне глупости у тако мало ријечи. Прво, ако је Вук покрао Мркаља, онда би сва мрзост требала бити усмјерена на њега, Саву Мркаља, а не на Вука јер је управо Мркаљ поизбацивао већину тих „неопходних слова без којих се не може”. Друго, пошто писац (а Басара мисли да то јесте) не може писати без слова без којих се не може, он је одлучио да зато пише – латиницом (као да у њој постоје сва та њему наводно неопходна писмена). Овакви „ставови” не заслужују ни осврт, а камоли критику, само дијагнозу.
Зашто ме твој упис подсјетио на Басару? Немој се љутити, заиста немам ама баш никакву намјеру да омаловажавам, а камоли да вријеђам, али брате мили...
Лаж је рецимо да је пре Вука владао језички хаос, да малтене нисмо имали језик.
Потпуно погрешно, а уз то и протурјечно. И те како је владао хаос јер не само да смо имали језик, него смо их имали неколико. Да малтене нисмо имали језик, не бисмо никако могли имати језички хаос. (Замисли саобраћај у ком влада хаос, а на улицама малтене нема кола. Глупо, зар не?)
Обичан, прост народ (по правилу неписмен) говорио је својим народним језиком (својим локалним говорима), онако како су вијековима говорили његови преци. О старословенском, о литургијским језицима, црквенословенском, српскословенском, рускословенском (српским и руским редакцијама) нађи па прочитај, нећу то да куцам јер је ово ипак тема о ћириличном курзиву, а и мрзи ме, постоје и сасвим кратки прегледи који су јасно написани па не одузимају много времена. Кога занима предвуковско стање језика, мора га знати.
Е сад, оно што смо имали као језик књижевности прије Вукове реформе (и то је оно против чега се борио Вук) био је тзв. славјаносербски – „грдна мјешавина” којом су печатане књиге тог доба. То је био језик мутант, рускословенско-српсконародни, који није био ни близу стандардизације јер не само да су различити писци писали различито, него су чак и исти писци у истој књизи исте ријечи писали час овако, час онако. Дакле, и они сами који су тим језиком и тадањим писменима писали, писали су „како им се с вр’ пера омакне”. Ако то није хаос, не знам шта јесте.
Стандард се, истини за вољу, теоретски могао правити и на тој мутантској основи. Какав би на крају испануо и колико би нам предака остануло неписмено у ионако слабо писменој земљи, о томе у овој теми нећемо.
Показао сам и једне новине пре Вука, које су нам сасвим читљиве и данас, кога занима нека тражи даље.
Д4 Л1 СТ3 ЗН4Л1 Д4 ЉУДСК1 М0З4К 1М4 СП0С0БН0СТ Д4 Т3КСТ П0СМ4ТР4 К40 Ц3Л1НУ, Т3 Д4 ПР3П0ЗН4Ј3 1 Б3З ПР0БЛ3М4 Ч1Т4 1 Р3Ч1 К0Ј3 Н1СУ 1СПР4ВН0 Н4П1С4Н3?
ДУГ0 В3Ћ 1НТ3РН3Т0М КРУЖ3 Т3КСТ0В1 С4 П0ТПУН0 П0БРК4Њ1М СЛ0В1М4, 4Л1 В1 1П4К Б3З ПР0БЛ3М4 М0Ж3Т3 Д4 1Х ПР0Ч1Т4Т3 1 Д4 СХВ4Т1Т3 0 Ч3МУ С3 Р4Д1. 1СТ0 В4Ж1 1 З4 Т3КСТ0В3 У К0Ј1М4 СУ СЛ0В4 З4М3Њ3Н4 БР0Ј3В1М4.
Ево и ја показах један текст који нам је сасвим читљив па кога занима нека тражи даље.
Лаж је да је писмо било компликовано, тешко за учење и бла бла, сасвим се лако то писмо може научити и данас.
Па дај нам азбуку тог писма, тог сређеног предвуковског некомпликованог писма у којем није владао хаос, и уз њу приложи као илустрацију неколико књига или рукописа у којима се писци у потпуности те азбуке придржавају.
Лаж је да је Вук писмо прилагодио језику, Вук је писмо прилагодио другом писмо, а све по налогу Беча.
У чему се огледа неприлагођеност „вуковице” српском језику?
Које је то друго уређено писмо коме је Вук прилагодио српску ћирилицу?
Имаш копију тог налога Беча? Или је то можда онај налог који је Марија Терезија на самрти упутила тромјесечној беби која ће касније постати цензор словенских и новогрчких књига?
На крају, да се вратим теми – српском ћириличном курзиву – и једној будалаштини коју стално слушам од оних који неће ни да чују за латиницу у српском језику. Прво се, као у неком само њима знаном петингу брецну на нас неосвијештене и неогрезле у антилатиници, онда се у агресивној предигри нарогушено изарлаучу на бечко-ватиканску латиницу коју нам је смрдљиви Ћопа подвалио, а онда дохвате неку ћириличну књигу, сакрију се да их нико не види и сладостасно свршавају на ћирилична курзивна слова са неодољивим латиничним облинама...