Уредимо ћирилицу!

Пилипенда

Пилипенда

Poznat
Poruka
9.074
Покушаћу, за почетак, бити што краћи, знајући да дугачке уписе мало ко чита у потпуности. Буде ли занимања за тему, лако ћу је допунити.

Годинама уназад, коса ми се диже од руског курзива у српској ћирилици. Препуне су га књиге, часописи, новине... Царује готово свуда, заправо нема га тек у ријетким оазама које уређују они који брину о језику и којима су те „ситнице” важне.
Конкретно, ћирилична слова
1a.jpg

у курзивном облику се појављују као
1b.jpg

умјесто као
1c.jpg


(сем курзива, постоји и проблем са словом б, али оставимо га засад по страни).

Од појаве вишејезичности на рачунарима па до дана данашњега, наши надлежни нису од Микрософта тражили да се српско писмо прописно уреди.
Зато већ десетљећима ћирилични
тата
само једним јединим кликом на курзив (италик) постаје
тата.

- - - - - - - - - -

Нажалост, ни Крстарица није имуна на све то. На форуму то поготово смета јер се у сваком одговору са наводом тај навод редовно појављује у курзиву који ем што је мени неподношљив (што је мање важно), ем што значајно умањује читљивост (што је много важније).

Замолио бих да ми неко ко је у то упућен одговори да ли је некако могуће да корисник изабере фонт којим би му се приказивао садржај форума?

Ако то није могуће, да ли би неко од администратора (модератора) могао прослиједити власнику Крстарице питање да ли би имао слуха за овај проблем па можда одабрао други фонт за Крстарицу? Одабиром фонта који заправо и нема посебан курзив него се он добија пуким искошавањем курента (нпр. Verdana, Tahoma и сл.) овај проблем се може лако привремено ријешити. То би изгледало отприлике овако:
2.jpg


Право рјешење мора стићи од Микрософта, али ајде да покушамо, макар на Крстарици, урадити оно што је могуће у датим околностима.
 
Poslednja izmena:
Ако желимо да ћирилица опстане у српском језику, морамо се ослонити на огромно ћириличко залеђе на истоку, дакле пожељно је не само укидање посебности које је увео Вук, већ и ревизија Вукове, тачније бечке реформе..
 
Lepo si se to setio, da to treba da se sredi na višem nivou.

Nađi neki font editor i izmenjaj slova za par fontova koji se najčešće koriste, pa će kod tebe biti kako treba.
Posle taj font fajl okači negde pa će se vremenom širiti... kome smeta, uzeće taj font.

Ja sam slično uradio kod mene, samo mi je želja bila da sve vidim na latinici, pošto je ćirilica nečitka do bola.
Jednostavno sam copy/paste sva latinična slova na odgovarajuće mesto u ćiriličnom delu fonta.

To sam imao na win XP, posle kad sam prešao na osmicu mrzelo me da prepravim još par fontova.
Ako nekog interesuje da mu sve bude na latinici na XP i čini mi se na sedmici, link.
 
Poslednja izmena:
ccaterpillar:
Ако желимо да ћирилица опстане у српском језику, морамо се ослонити на огромно ћириличко залеђе на истоку, дакле пожељно је не само укидање посебности које је увео Вук, већ и ревизија Вукове, тачније бечке реформе..
Kliknite za proširenje...

Да ли је Вук направио већу корист или штету је сасвим посебно питање. Важно питање, наравно, али потпуно изван ове теме.
 
aleksazr:
Lepo si se to setio, da to treba da se sredi na višem nivou.

Nađi neki font editor i izmenjaj slova za par fontova koji se najčešće koriste, pa će kod tebe biti kako treba.
Posle taj font fajl okači negde pa će se vremenom širiti... kome smeta, uzeće taj font.

Ja sam slično uradio kod mene, samo mi je želja bila da sve vidim na latinici, pošto je ćirilica nečitka do bola.
Jednostavno sam copy/paste sva latinična slova na odgovarajuće mesto u ćiriličnom delu fonta.

To sam imao na win XP, posle kad sam prešao na osmicu mrzelo me da prepravim još par fontova.
Ako nekog interesuje da mu sve bude na latinici na XP i čini mi se na sedmici, link.
Kliknite za proširenje...
Па мора на вишем нивоу, ако говоримо о правом и трајном рјешењу. Зато сам и овај приједлог „подигао” на ниво власника Крстарице.
Сва полурјешења која наводиш су ми позната, свашта сам радио (од прављења битмапираних фонтова још на Атарију, преко „ћириличења” Win 95 па све до превођења Win 98...), али покушавам овим позивом доћи до неког „системскијег” рјешења, макар на Крстарици.

Зашто баш на Крстарици? Ајде да и то кажем – зато што се ту налази јако вриједна збирка прилога о језику која је веома посјећена.
 
Пилипенда:
Да ли је Вук направио већу корист или штету је сасвим посебно питање. Важно питање, наравно, али потпуно изван ове теме.
Kliknite za proširenje...

Напротив, питање је уско везано за тему. Ти инсистираш на посебним курзивима, тј. посебним фонтовима. Те фонтове треба неко да направи, а што би се неко трудио да прави фонтове које користи мали број људи.
Ако би међутим, тржиште фонтова бројало пар стотина милиона људи, све би било много другачије...
 
Sta se toliko forsira ta cirlica ionako nam je i ona kao i hriscanstvo nametnuta,razmislite malo...
Mi ostajemo Srbi ako se osecamo kao Srbi i ako jedni druge postujemo,a sad dal cemo pisati cirlicom,latinicom ili kineskim pismom,dal cemo se krstiti levom ili desnom to je manje bitno.Bitniji je taj patriotizam oko nacije i istorije i nacionalnog ekonomskog razvoja...
 
Sabonis:
Sta se toliko forsira ta cirlica ionako nam je i ona kao i hriscanstvo nametnuta,razmislite malo...
Mi ostajemo Srbi ako se osecamo kao Srbi i ako jedni druge postujemo,a sad dal cemo pisati cirlicom,latinicom ili kineskim pismom,dal cemo se krstiti levom ili desnom to je manje bitno.Bitniji je taj patriotizam oko nacije i istorije i nacionalnog ekonomskog razvoja...
Kliknite za proširenje...

Један језик треба да има једно писмо и једну књижевну норму, тако је са свим језициам на свету. Наша културна и историјска баштина је сва на ћирилици, и зато српски језик треба писати ћирилицом.
 
ccaterpillar:
Напротив, питање је уско везано за тему. Ти инсистираш на посебним курзивима, тј. посебним фонтовима. Те фонтове треба неко да направи, а што би се неко трудио да прави фонтове које користи мали број људи.
Ако би међутим, тржиште фонтова бројало пар стотина милиона људи, све би било много другачије...
Kliknite za proširenje...

Не пије то воде. И малобројнији од нас (још мања тржишта) имају своје посебности у азбукама, дакле, то није разлог. Разлог је наша болна незаинтересираност, како шире јавности, тако (ако не и више) језичких стручњака.
 
Пилипенда:
Не пије то воде. И малобројнији од нас (још мања тржишта) имају своје посебности у азбукама, дакле, то није разлог. Разлог је наша болна незаинтересираност, како шире јавности, тако (ако не и више) језичких стручњака.
Kliknite za proširenje...

Имају посебности, али се не труде да за иста слова имају другачије курзиве...
 
ccaterpillar:
Ако желимо да ћирилица опстане у српском језику, морамо се ослонити на огромно ћириличко залеђе на истоку, дакле пожељно је не само укидање посебности које је увео Вук, већ и ревизија Вукове, тачније бечке реформе..
Kliknite za proširenje...

Ja ne zelim, o cemu bre ti pricas?
Paz da ne pocnem da pisem i ucim staroslovenski ne bih li budalama ugodila.
Pravi ti revizije za svoj grosh, nas ostavi na miru.
 
Ти инсистираш на посебним курзивима, тј. посебним фонтовима. Те фонтове треба неко да направи, а што би се неко трудио да прави фонтове које користи мали број људи.
Kliknite za proširenje...
Ја верујем да администратор има команде за пребацивање и мењање фонтова и то је лак посао, само му треба рећи који да користи (да убаци), а то је онај који сте већ нашли да коси слова на начин који не ремети читљивост,
(нпр. Verdana, Tahoma и сл.)
Kliknite za proširenje...
 
Srebrena:
Ја верујем да администратор има команде за пребацивање и мењање фонтова и то је лак посао, само му треба рећи који да користи (да убаци), а то је онај који сте већ нашли да коси слова на начин који не ремети читљивост,
Kliknite za proširenje...

Не говорим о крстарици, него уопште..
 
„Проблем прављења посебних фонтова” заправо није никакав проблем, него само лош изговор.
Прво, многи фонтови са свим српским ћириличним посебностима (па и курзивом) одавно постоје. За разлику од Микрософта, Адоби је (као озбиљан произвођач) одавно у своје фонтове укључио и дублетне верзије наших курзива.
Друго, чак и када не би већ постојао ни један једини такав фонт, то би ваљда требало значити да се они МОРАЈУ направи, а не да се одустане од писма на које смо навикли.

Ни ћирилица није одувијек била могућа на рачунарима. Многи су се код нас гласно залагали да се она уведе (уз превод Оперативног система), тражили су то од Микрософта, добили лоше полурјешење и на томе стали. Као да је најважније било да то личи на некакву ћирилицу, а какву – није важно. Обашка то што ни такво језичко прилагођавање није поштовало правопис српског језика па нпр. ћирилично-ијекавска варијанта није ни направљена (а и сам превод је урађен веома траљаво).
 
Poslednja izmena:
Подржавам Катерпилара да треба уједначити заједничка слова у ћирилицама појединих народа.

Ако се узме претходни Правопис (1995), и упореди с најновијим, видеће се да су отишли још један корак у удаљавању од руског писма.
Тамо је у курзиву основни облик малог слова Т био т, а облик са цртицом горе назначен допуштеним. Тако је и писано кроз целу књигу. Међутим, у најновијем правопису Т у курзиву стоји само као облик са цртицом горе.
Све ово важи и за слово П.
Слово Г у курзиву је раније писано исто као и у руском писму г, тако је и писано кроз цео Правопис, а облик с цртицом изнад г назначен је само као допуштен. У најновијем (изд. 2010) узет је као исправан овај други облик, а претходни облик (г без цртице горе) се и не помиње.
Исто важи и за Ш (мало слово у курзиву): у ранијем Правопису је било исто као и у руском писму ш, а у садашњем се пише са цртицом испод. Тек да се разликује од руског.

Следећи корак је да се слово д, које је исто као и у руском, пише другачије.

То хоће и постављач ове теме!
 
Poslednja izmena:
Наутилус:
Подржавам Катерпилара да треба уједначити заједничка слова у ћирилицама појединих народа.

Ако се узме претходни Правопис (1995), и упореди с најновијим, видеће се да су отишли још један корак у удаљавању од руског писма.
Тамо је у курзиву основни облик малог слова Т био т, а облик са цртицом горе назначен допуштеним. Тако је и писано кроз целу књигу. Међутим, у најновијем правопису Т у курзиву стоји само као облик са цртицом горе.
Све ово важи и за слово П.
Слово Г у курзиву је раније писано исто као и у руском писму г, тако је и писано кроз цео Правопис, а облик с цртицом изнад г назначен је само као допуштен. У најновијем (изд. 2010) узет је као исправан овај други облик, а претходни облик (г са цртицом горе) се и не помиње.
Исто важи и за Ш (мало слово у курзиву): у ранијем Правопису је било исто као и у руском писму ш, а у садашњем се пише са цртицом испод. Тек да се разликује од руског.

Следећи корак је да се слово д, које је исто као и у руском, пише другачије.

То хоће и постављач ове теме!
Kliknite za proširenje...

Ово нисам знао. Ништа се то не дешава случајно.
 
Наутилус:
Ако се узме претходни Правопис (1995), и упореди с најновијим...
Kliknite za proširenje...
Ионако сам намјеравао дати кратки правописни преглед у вези са курзивном ћирилицом. Пошто тај правопис из 1995. немам, било би добро када би овдје окачио дио у ком пише то што кажеш, да то сви лијепо видимо.
 
Пилипенда:
Покушаћу, за почетак, бити што краћи, знајући да дугачке уписе мало ко чита у потпуности. Буде ли занимања за тему, лако ћу је допунити.

Годинама уназад, коса ми се диже од руског курзива у српској ћирилици. Препуне су га књиге, часописи, новине... Царује готово свуда, заправо нема га тек у ријетким оазама које уређују они који брину о језику и којима су те „ситнице” важне.
Конкретно, ћирилична слова
Pogledajte prilog 344783
у курзивном облику се појављују као
Pogledajte prilog 344784
умјесто као
Pogledajte prilog 344785

(сем курзива, постоји и проблем са словом б, али оставимо га засад по страни).

Од појаве вишејезичности на рачунарима па до дана данашњега, наши надлежни нису од Микрософта тражили да се српско писмо прописно уреди.
Зато већ десетљећима ћирилични
тата
само једним јединим кликом на курзив (италик) постаје
тата.

- - - - - - - - - -

Нажалост, ни Крстарица није имуна на све то. На форуму то поготово смета јер се у сваком одговору са наводом тај навод редовно појављује у курзиву који ем што је мени неподношљив (што је мање важно), ем што значајно умањује читљивост (што је много важније).

Замолио бих да ми неко ко је у то упућен одговори да ли је некако могуће да корисник изабере фонт којим би му се приказивао садржај форума?

Ако то није могуће, да ли би неко од администратора (модератора) могао прослиједити власнику Крстарице питање да ли би имао слуха за овај проблем па можда одабрао други фонт за Крстарицу? Одабиром фонта који заправо и нема посебан курзив него се он добија пуким искошавањем курента (нпр. Verdana, Tahoma и сл.) овај проблем се може лако привремено ријешити. То би изгледало отприлике овако:
Pogledajte prilog 344788

Право рјешење мора стићи од Микрософта, али ајде да покушамо, макар на Крстарици, урадити оно што је могуће у датим околностима.
Kliknite za proširenje...

Al si kratak.....Nema veze,sve sam procitao i slazem se da treba da probamo,ali kako?
 
"Ко год од нас пише латиницом чини смртни грех према Српству или даје доказа да га се одриче."

Oво је мало прејако, али ипак умесно. Мало је народа на свету који се могу похвалити својим писмом. Српска ћирилица је боља и од руске и од бугарске.
Стилизовани знаци гласова нашег језика треба једнако да се разликују од стилизованих знакова других ћирилица као што се разликују у основним
нестилизованим ћириличким писмима. Једнаки знакови треба да остану једнаки и у другим стилизованим ћириличким писмима.
Не би требало да се једнаки знакови у ћирилицама разликују због стилизације већ да остану међусобно једнаки као и у основним писмима и једнако стилизовани,
али о томе би требало да се постигне сагласност народа који користе ћириличка писма.
Никако не би требало оступити од става да задржимо разлике у знаковима били они стилизовани или не. Нема никаквог разлога да изједначавамо
стилизоване знакове других писама са нашим стилизованим знаковима, заправо има разлога да их не изједначавамо ако су основни знакови различити.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top