Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
*BILJA*:
Dobro si ovo sročio, bićeš (ako odlučiš) dobar domazet stvoriti bogat i srećan domazetluk. Bilo bi pogrešno da su rekli da se udaš u domazetluk. Prvo domazet pa domazetluk:)

Nije u Srbiji tako retka pojava biti domazet... Ne vidim ništa loše u tome, štaviše, volela bih (pošto imam kcerku jedinicu) jednog domazeta, ali ko zna kuda će je putevi odvesti, neka nadje to što bude trazila - ja ću biti srećna, zasad je prerano o tome i misliti...Dobrog domazeta i berićetan domazetluk moze da ne ceni samo zlonameran i ljubomoran svet, bolje reći polusvet!
Kliknite za proširenje...

Ovo si super sročila. Nekada se na to gledalo pomalo popreko, danas je normalno. Mada se mojoj mami desilo pre nekoliko godina da joj priđe jedna komšinica, što kažu prosta žena i mrtva ladna je pitala: kako to kod vas sve naopako, sin vi otišo od kuću, a vi primiste zeta.
 
Rayela:
Ahaz:lol:
E u moju Istocnu Srbiju se taj zove zet na kucu. Nije taj izraz iz mog kraja, a i prezime Domazet ili Domazetovic je u mom kraju nepoznato.
Logicno ovo zvuci, ali sta cemo sa onim lukom ( Domazetluk)?
Kliknite za proširenje...

Iskreno, ja sam za reč "domazet" prvi put čuo baš u vezi sa istočnom Srbijom i to od linije Požarevac- Svilajnac (koji je devedesetih bio vrlo perspektivan) do linije Požarevac-Majdanpek-Negotin sa jakom domazetskom kolonijom u D MIlanovcu, oslonjenu na hotel Lepenski Vir. Mene su videli za Negotin, ali ja sam tad bio mlad, glup, hteo sam da letim, da dotaknem oblake, umesto da budem razborit i posadim svoje korene u neko negotinsko dvorište.:zlud:

- - - - - - - - - -

lamar:
A naknadno su morali da te upute na ovu temu gde sve vrvi od ženskog sveta :malav:
Videli su da tebi ne vredi pričati :lol:
Kliknite za proširenje...

Šta da kažem, muškarci su vizuelni tipovi. Džaba nama pričate:zimag:

- - - - - - - - - -

kamenita:
Dobro je došao, imamo mi ovde devojaka za udaju...
Kliknite za proširenje...

Ijaooo, sad ću da begam na neki sigurniji pdf.z:lol:
 
:zpozdrav: Devojkeeeeee srecni praznici!
Pročitala sam Pijanistu i Mostovi okruga Medison obe lepe, prelepe i svaka teška na svoj način pošto im je tema potpuno različita
Sad čitam Žena koja plače o Dori Mar Pikasovoj muzi i ljubavnici ali priča iz njenog ugla. Predivna je. Meni je koleginica odavno preporučila ali meni naziv Žena koja plače bio nešto odbojan bila sam u fazonu kao ma važi neka plače žena plači i ti koleginice ja to čitati neću. Međutim ona je bila uporna i kupi mi knjigu za Novu godinu i meni glupo kao ajde bar da počnem da čitam ipak je poklon. Oduševljena sam se ne mogu da se odvojim od nje! Ljubim vas sve puuuuuno :zag::cmok2:
 
robert v.:
Sisak, Hrvatska (Dobro, to spada u Veliku Srbiju, ali ovo je ipak fina tema. Hteo bih da ostavim dojam finog literarnog domazetaz:lol:)
Kliknite za proširenje...
:ok:

robert v.:
Iskreno, ja sam za reč "domazet" prvi put čuo baš u vezi sa istočnom Srbijom i to od linije Požarevac- Svilajnac (koji je devedesetih bio vrlo perspektivan) do linije Požarevac-Majdanpek-Negotin sa jakom domazetskom kolonijom u D MIlanovcu, oslonjenu na hotel Lepenski Vir. Mene su videli za Negotin, ali ja sam tad bio mlad, glup, hteo sam da letim, da dotaknem oblake, umesto da budem razborit i posadim svoje korene u neko negotinsko dvorište.:zlud:

- - - - - - - - - -


:zloca:
Šta da kažem, muškarci su vizuelni tipovi. Džaba nama pričate:zimag:

- - - - - - - - - -



Ijaooo, sad ću da begam na neki sigurniji pdf.z:lol:
Kliknite za proširenje...
Eeee, gotovo, nema sad beganja :zloca:
 
Dora Mar je bila Jugoslovenka, zar ne? Mislim da sam u nekoj istoriji umetnosti procitala nekada...

Mostovi okruga Medison...najdivniji ljubavni roman, ni najmanje patetican...i sada ga drzim u toaletu, mislim da ga znam polunapamet:)
Pokusacu da nadjem Zenu koja place, bas bih citala...
 
moja milica:
Jeeeste Teodora Marković pravo ime
Kliknite za proširenje...
Ваљда Хрватица по оцу.
Али, битно да ју је обожавао.

images (1).jpg
Дона Мар.jpg
 
robert v.:
Znao sam da se sa ženama ne treba igratiz:cry:
Kliknite za proširenje...

Što bih volela da postoji neka muška varijanta za onu: metla nogu na papuču, pa sve viče neću, a na kuma namiguje da se kola kreću..., al' nema. Onda ništa ...

Danas počinjem Svetlost severa.

- - - - - - - - - -

Izgleda da se samo meni nisu dopali Mostovi okruga Medison. Valjda zato što je ljubavna, meni to uglavnom dosadno.
 
Apropo domazeta, slučajno naiđoh na tekst:
"Bulatovića su u Beogradu zvali „Bule šiz”, ili „ludi Bule”, za nas, njegove prijatelje, bio je samo Bule. On je nekih godina ponajviše živio u Ljubljani, kod tazbine, kao domazet; "

Ali, neko je to već objasnio...:)

- - - - - - - - - -

Наутилус:
Ваљда Хрватица по оцу.
Али, битно да ју је обожавао.

Pogledajte prilog 344826 Pogledajte prilog 344827
Kliknite za proširenje...

'Bem ti kubizam... Kako li bi je naslikao da je nije obožavao... :sad2:
 
Ja pročitah ovaj Kovačev tekst i shvatih da nisam ništa čitala od Bulatovića, iako mi čuči ceo komplet kod mame. Ali, dobro se sećam velike pompe kad je izašla Ljudi sa četiri prsta. Možda uzmem ovo Crveni petao leti prema nebu. Ili barem tu pripovetku Ljubav.
 
Ja se bacila na one Blic knjige. Procitala dve mini zbirke priča od Borisava Stankovića. Nije mi baš leglo.
Zatim dve od Antonija Isakovića, to mi se već više svidelo.
I sad krećem Balzaka - Devojka sa zlatnim očima.
Živele noćne smene, makar se sita načitam
 
Vaskrsenje - Lav Nikolajevic Tolstoj

Pisao je deset godina taj roman, ali su ga zbog njega eskomunicirali iz RPC.
Odlomak
Ni otac ni mati nisu objasnili devojcici i decaku ono sto su videli, tako da su deca morala sama da odgonetaju znacaj tog prizora.
Devojcica dosetivsi se po izrazu lica oce i majke , resi pitanje tako kao da su to bili sasvim drukciji ljudi nego njeni roditelji i njihovi poznaninci, da li su to bili rdjavi ljudi i da zato sa njima treba bas tako postupati kao sto se sa njima postupalo. I zato je devojcica osecala samo strah, i bila je vesela kad se ti ljudi vise nisu videli.
Ali decak sa tankim vratom, koji je netremice , ne odvajajuci oci gledao povorku zatvorenika, resi pitanje drukcije. Znao je pouzdano i nepobitno, doznavsi to od samog Boga,da su ti ljudi upravo isti kao i on, kao i svi ljudi , i da je tim ljudima neko ucinio nesto ruzno - nesto sto ne treba citati; I bilo mu ih je zao, ali se uzasavao od tih ljudi koji su bili okovani i obrijani i od onih koji su ih okovali i obrijali. I zato su decaku sve vise i vise oticale usne , i on se savladjivao da ne zaplace , smatrajuci da je u takvim slucajevima sramota plakati.
 
Završila sam sinoć Baltimor Jelene Lengold. Kao što reče Bijićka, ništa posebno. Ko Žene s Dedinja, tačnije jedna žena, koja, kao većina danas u svetu (mada nisam sigurna da je takav slučaj i kod nas), posećuje psihoterapeuta jer ne ume da se nosi s godinama koje su, pa, rekla bih predklimakterične... Za moj ukus, previše razmažena devojčica u telu žene. Sreća da nema mnogo strana...:lol:
Ova druga koju sam uzela, Vašarski mađioničar, je knjiga priča. Njih neću da čitam. Toliko toga me čeka što zaista želim... :aha:
 
Nikita Kulganov:
Vaskrsenje - Lav Nikolajevic Tolstoj

Pisao je deset godina taj roman, ali su ga zbog njega eskomunicirali iz RPC.
Odlomak
Ni otac ni mati nisu objasnili devojcici i decaku ono sto su videli, tako da su deca morala sama da odgonetaju znacaj tog prizora.
Devojcica dosetivsi se po izrazu lica oce i majke , resi pitanje tako kao da su to bili sasvim drukciji ljudi nego njeni roditelji i njihovi poznaninci, da li su to bili rdjavi ljudi i da zato sa njima treba bas tako postupati kao sto se sa njima postupalo. I zato je devojcica osecala samo strah, i bila je vesela kad se ti ljudi vise nisu videli.
Ali decak sa tankim vratom, koji je netremice , ne odvajajuci oci gledao povorku zatvorenika, resi pitanje drukcije. Znao je pouzdano i nepobitno, doznavsi to od samog Boga,da su ti ljudi upravo isti kao i on, kao i svi ljudi , i da je tim ljudima neko ucinio nesto ruzno - nesto sto ne treba citati; I bilo mu ih je zao, ali se uzasavao od tih ljudi koji su bili okovani i obrijani i od onih koji su ih okovali i obrijali. I zato su decaku sve vise i vise oticale usne , i on se savladjivao da ne zaplace , smatrajuci da je u takvim slucajevima sramota plakati.
Kliknite za proširenje...
Ta knjiga i Krojcer sonata meni su njegove dve najbolje knjige. Ova druga je tanka, majusna, ali genijalna.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top